NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » POLITIČARI UČE CRKVU I NAŠEG PATRIJARHA O VERI I MORALU?

POLITIČARI UČE CRKVU I NAŠEG PATRIJARHA O VERI I MORALU?

Protojerej-stavrofor LJUBO Milošević
 
POLITIČARI UČE CRKVU I NAŠEG PATRIJARHA O VERI I MORALU?
 
Potvrđuje se stara realnost da odnosi Crkve i države nisu dobri, iako čelnici „obeju“ strana, za mikrofonom ukrašenim prazničnim cvećem, često upravo drugačije tvrde. Ovi odnosi su dobri samo na gala večerama i u neobaveznim govorima u kojima se ne zadire u suštinsko nerazumevanje Crkve. A kako oni mogu da budu dobri kada dve dijametralno različite institucije (jer je Srbija republika i sekularna država) sa dijametralno različitim agendama „raspolažu“ istim narodom, naravno, ne ubrajajući verske i nacionalne manjine? O kakvom odnosu može biti reči kada nemoralna vlast opstaje na prevari, na političkoj laži koja se plasira od izbora do izbora. Upravo zato nikada ne može da bude prijateljstva između Crkve i države, nego ih vezuje tolerancija, a u izjavama političara otkriva se pravi odnos.
 
Narodski rečeno, čujemo svašta, pa i to da institucija kao što je naša Crkva, baveći se etičkim brigama srpskog naroda, dozvoljava sebi da bude protiv ustava. A mi bismo pitali: protiv kojeg tačno: od onog Dušanovog Zakonika pa do ovog Vučićevog, ali Bezakonika, koji je on primenio na našoj zemlji Kosovo?
 
Koliko je Crkva ispratila i dočekala ustava u srpskoj istoriji; i koliko je ona bila sam taj ustav za vreme 500 godina kada ga u našem narodu uopšte nije ni bilo, pri čemu je iznela jedan narod u novu istoriju čovečanstva. I sada mi čitamo dobronamerne brižnike naše slobode, naše demokratije, sa još uvek bajatim zadahom apsolutizma (komunizma), koji u nekom svom šizofrenom sukobu činjenica govore da je Crkva protiv Ustava zato što ona „ono što gače“ zove patkom, dakle pedera sodomistom? Da, upravo tako bi ovaj politički „sitniš“ hteo da kaže (partijice oponašaju pijavice, parazite koji uvek opstaju sa velikim, a obavljaju najprljavije poslove za njih). A sadašnjoj vlasti, koja sve ovo kuva, poznata je društvena sila koju Crkva ima i zato preko ovih govori ono što sama misli. Dakle, optužuje je za nešto protivzakonito. Štaviše, pozivaju je da ona sama pogazi svoj zakon, čitaj Više pravo, taj iskonski Božiji zakon, nomološki, kojeg i životinje poštuju, znajući šta je žensko a šta je muško, dok naš Srbin na beogradskim ulicama se ponosi pobrkanim pojmovima „normalnog“ života. U stvari niko ne može da nam ustavom zabrani da je ono što je protivprirodno u suštini opasnost za red i poredak, za porodicu, koja predstavlja doktrinu strateškog opstajanja naše države u malom. Prirodni ili nomološki Zakon je ustav Vaseljene upravo kako bi čovek opstao i nekom normom se vodio kako ne bi završio u potpunom ludilu. Zato i kažemo da su neke stvari normalne a neke nenormalne, to jest lude. U otkrovenjskoj religioznosti, dakle u Tori i u Koranu (u sebi sadrži biblijske korene) kao i u našoj Bibliji homoseksualnost se prikazuje kao protivzakoniti odnos i opisuje se kao gnusoba, tj. slika koja kod psihički zdravog čoveka izaziva mučninu.
 
Ustav, koliko god da je opširno i obimno napisan, ni u jednom slučaju ne može da pruži svoj pravni alat koji bi direktno rešavao sve društvene probleme. Da je tako onda nigde ne bi postojao vrhovni sud. Ali nije tako, nego se i ustav pored tog suda tumači, i to voljom, prilikama i tradicijom većinskog naroda. Nisu kultne navike u svakom narodu iste, niti se one mogu nametati drugom narodu. Tako se ni nama ne može nametati demokratija anglosaksonskog iskustva, severnih naroda sa potpuno drugačijim poimanjem porodice, porodičnog i bračnog prava, rodbinskih veza i emocija. Da bude jasnija ova slika: palma ne može da raste na Zlatiboru, osim ako se u nju ne uloži veliki novac, kao što sada država ulaže u strane pojmove demokratije da se održi ova parada „ponosa“.
 
Kada je reč o ustavu i Crkvi na našim jurisdikcijskim prostorima, ponovićemo da je Vučić svojevoljno direktno omalovažavao i rušio taj isti ustav onim svojim lakrdijaškim pozivom da Srbin na okupiranom Kosovu izađe na izbore koje organizuje okupator. Neko ko treba da bude jedan od glavnih čuvara našeg Ustava zove svoje građane da glasaju u političkom sistemu uzurpatora naše vekovne teritorije?!? Ali zato su se setili da pomenu SPC koja se „sukobi“ sa ustavom, i još gore „pravima čoveka“.
 
Ako već govorimo o ustavu, upravo u ovom slučaju ne može bez njegovog tumačenja, čime se bave sve zapadne zemlje kada određene složenosti života na prvi pogled deluju protivustavno. Upravo ove strančice i njihovi prvaci krše pravo SPC kada ovakvom pretnjom uslovljavaju njenu dvehiljadegodišnju doktrinu – pravo na pravoslavno učenje u srpskom narodu. Biće da ovaj politički sitniš koji se pred našim smućenim narodom naziva „koalicija“ (kao nešto vrlo važno) upravo ruši prava SPC koja vekovima štiti pojam hrišćanske porodice. SPC je javna institucija, kao i mnoge druge mnogomilionske pravoslavne crkve u istorijsko-kanonskom poretku ove Vaseljene, i ona nije „sitniš“ za potkusurivanje da se ovako nevaspitano na njoj politički šićari. Sa njom može da se sarađuje uz obostrano poštovanje ili pak, kako je to do nedavno rađeno intelektualno-inferiornim metodama, da se torturom i represijom uslovljava, čak i likvidiraju njeni bolji članovi. Ali u slobodnom društvu mora i treba da se čuje njen glas, a on je jači od mnogih glasova ove države. Ako SPC odlučno pokrene svoju moralnu snagu u punoj slobodi svoje delatnosti onda ovakvom političkom sitnišu predstoje velike noćne more. A tek onima koji pompezno urlaju: „Uhapsite Patrijarha“. Pa dobro, hajde probajte!
 
Ako bismo i mi ovako politički sitničarili onda evo pitanja: Zar ovakvo ponašanje srpskih medija i nekih javnih ličnosti u njima nije kršenje prava Crkve u srpskoj državi? Zar to nije grubo zalaženje u njene dogme, koje se nisu menjale i koje se NIKADA neće promeniti? Zar to nije ugrožavanje pastirske slobode učitelja naše Crkve, čak i u licu našeg patrijarha? I sada su se setili „nekog“ ustava i prava našeg čoveka? Dakle, u gore-navedenom Vučićevom primeru ustav može da se ubaci u politički krunjač koji kruni istinu u milionske laži ove vlasti, još pozivajući na izbore koje on nije raspisao? Molim vas, samo nemojmo o ustavu i SPC koja je uvek bila sa njim, ali pre svega sa Evanđeljem i njegovom istinom.
 
Danas Crkva u državi Srbiji i da hoće ne može niti ima snage da se čisto „meša“ u pitanja države. To suštinsko mešanje je nemoguće, jer, pre svega, neće joj dozvoliti ljudi u njoj samoj. SPC je toliko iznutra prošarana elementima „unutrašnjih“ državnih struktura praćenja i osmatranja da čak i da ima tu želju ona ne može da je ostvari. Ali hvala Bogu, pozdravimo i podržimo reči našeg Patrijarha, da ovaj put dostojno pođemo protiv grešaka naše države. Greši se u proceni volje našeg naroda, tj. umora od svega ovog svakodnevnog da ovaj put neće imati snage da napravi protiv-paradu. Ova policijska „procena“ je u samoj stvari sagledavanje našeg umora od bede, gladi, nemaštine, nehigijene, depresije…, umora od demonstracija. Ako nas je sve ovo toliko umorilo da gubimo osnovno ljudsko dostojanstvo u nama onda je parada ponosa ostvarljiva, jer bi u suštini to bila politička pobeda ove vlasti. Da budem jasniji: politička pobeda je održavanje ove parade na platformi naše iznemoglosti, ali bukvalne: od gladi, hladnoće, nemaštine i slično. To je taj standard i evropska Srbija koju podržava nova vlast, ali su doktrine stare – izdaja Srbije u svim njenim životnim vrednostima za koje su naši stari nesebično uložili sebe.
 
I vi ćete da hapsite svetu instituciju Patrijarha srpskog: u licu mučenika Varnave, mudrog Germana i molitvenika i podvižnika Pavla? Vi?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *