ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ
ПЛАЧ
Плач због грехова има велики значај у покајању. На томе ћу се задржати нешто детаљније, зато што неправилно схваташ плач. Знај да не потиче плач од суза, већ сузе од плача. Код неких људи нема суза, они се уздржавају у присуству других људи, али њихово срце плаче крвавим сузама осећајући искрену скрушеност због грехова. Ево, када човек не обраћа пажњу на туђе грехове, кад анализира само своје грехове и осећа скрушеност због њих управо тада стиче плач.
Плачем се назива изобиље покајничких осећања. Човек са свом искреношћу признаје своју душевну немоћ. Он види своју слабост, своју беспомоћност; свестан је да својим снагама никада неће моћи да се ослободи греховних чирева и душевне прљавштине без помоћи Господа и он с најдубљим смирењем пада ничице пред Крст, преклиње распетог Господа да му опрости грехове којима Га поново разапиње на Крсту.
У смиреном грешнику појављује се осећање присуства Божијег. Понекад се дешава да свака ћелија у организму осећа Његово присуство, Његову близину. Појављује се страх Божји, понекад тако јак да се човеку чини да му се диже коса на глави и свештени трепет као дрхтавица прожима његово тело. У човеку се појављује сећање на смрт, страх да ће бити осуђен на Страшном Суду због грехова и из његових очију тече незадржива бујица суза. А кад човек у свом срцу осети да му се грехови опраштају, кад осети лакоћу, тишину и радост, тада он као утешено дете на грудима нежног оца или мајке непрестано понавља речи:
“Исусе мој! Радости моја! Срећо моја! Љубави моја! Не остављај ме!” У том тренутку човек жели да се ослободи тела како се више никада не би растајао од Христа.
Ево шта значи истинско покајање. После велике туге грешник добија велику-велику радост и утеху – сједињење душе с Господом. Управо је то највећи плод истинског смирења и покајања.
Помози нам, Господе, да подражавамо истинском смирењу Твоме!
