NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU

POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU

 

POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU
 

 
DOBRA NAMERA
 
Da pokajanje ne bi bilo formalno, spoljašnje, jalovo, čovek treba da se moli za neprijatelje, da svima i uvek čini samo dobro, čak i ako je to na njegovu štetu; da daje milostinju kad je ( to moguće. Dobro je ako čovek daje milostinju od suviška, a još je bolje i uzvišenije da da kad je u oskudici.
Gospod ne gleda toliko na dela ljudi koliko na njihove namere. Postoji sledeća narodna priča. Kad je Isus Hristos bio dečak pravio je ptičice i počeo da ih boji. Jedna ptičica pomisli:
Jaoj, žuta boja…, neću žutu, hoću crvenu! Vidiš? To je svojevolja! A Gospod joj ništa nije dao zbog tvrdoglavosti, nikakvu boju, pa je ostala sivkasta. I u toku nekoliko generacija ove ptičice su bile sivkaste. A kad je Gospod Isus Hristos razapet, ista ovakva ptičica je sletela na Krst i razmišljala: moji praroditelji su bili tvrdoglavi, i ja sam tvrdoglava, i svi smo uvredili Gospoda, a On sada za nas strada. pomoći ću Mu! Izvadiću klinove i On će nam oprostiti. I počela je da kljuca..: kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, kljuca… Ali, šta može da učini!
Zar je mogla da izvadi klin? Ova ptičica je veoma mala, manja je od vrapca. Ali, kljucala je tako, kljucala klin i zatim se setila svoje dečice, da su gladna, da žele da jedu i brže je poletela kod njih. Doletela je, a oni svi u isti glas povikaše: „Mamice, mamice, kako si lepa!“ „O čemu se radi?“ upita. „Crvene su ti grudi.“ „A! To je krv Gospodnja.“ „I mi želimo da budemo isti takvi!“
Ona privi na grudi svako ptiče, i tako su sve generacije dobile crvene grudi. Od tada se ova ptičica zove malinovka.
Vidiš, Gospod prima dobre namere i zbog njih oprašta grehove. Svojevolja je, – uh, jako veliki greh! Za monahe je to najteži greh. To znači da nema poslušanja, narušava se monaški zavet, i vernici treba da se povinuju Gospodu, čak i ptice i životinje se povinuju Bogu.
Gospod je oprostio ptičici zbog njene dobre namere. Ona nije izvadila klinove, ali je to veoma želela i Gospod je njenu nameru primio kao samo delo.
Tako i mi, prijatelju moj D., treba da težimo ka dobru, ka dobrim željama, namerama, delima, rečima, pomislima i da sva naša osećanja budu usmerena na ugađanje Bogu i bližnjima. Ako se budeš vežbao u nezlobivosti i primoravao sebe na svako dobro Gospod i Mati Božija sa svim Svecima pohitaće ti u pomoć u ovoj dobroj nameri. ‘
Mir ti i Božiji blagoslov!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *