NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU

POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU

 

POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU
 

 
PRIČEŠĆIVANJE SVETIM TAJNAMA
 
U Svetoj Tajni Pričešćivanja mi pod vidom hleba i vina okušamo istinsko Telo i Krv Hrista i tako se s Njim sjedinjujemo. Za Svetu Tajnu Pričešća čovek treba da se priprema molitvom, postom i pokajanjem. Ova tajna se vrši u hramu za vreme Liturgije. Bolesnici mogu da se pričešćuju kod kuće. Sveštenik donosi Svete Darove u Daronosici. Za vreme pričešćivanja Svetim Tajnama čovek treba da ima pobožna osećanja: trepet i strah Božji. Međutim, ponekad bivamo hladni i rasejani i mnogi zbog toga padaju u uninije. Ne treba padati u uninije. Čovek treba da se smiri i da smatra da je zaslužio ovakvo stanje. Reci sebi: „Što sam zaslužio to sam i dobio! Zbog mojih grehova Gospod mi ne daje radost; slava Gospodu za sve!“ Izdrži to sa trpljenjem i ne očajavaj, već se trudi da se popraviš.
Neke ljude pobožne i revnosne u duhovnom životu Gospod ispituje: ne daje im radost – i za to treba blagodariti Bogu. Gospod bolje od nas zna šta nam je na korist: jednima šalje sladosti i utehe kako bi ih ukrepio i ohrabrio, a drugima to ne daje zato što oni u svakom stanju treba da Ga vole podjednako i proverava da li su takvi. Treće lišava utehe zbog grehova. U svakom slučaju ne treba padati u uninije.
Nemoj smatrati da te je Gospod odbacio, čak, i ako ne osećaš želju da Mu služiš, ali se uvek trudi da Mu ugodiš s podjednakom silom. Ne bavi se sobom više nego delima Božjim, prepusti Mu se, i u tome ćeš naći radost i blaženstvo.
Kada se čovek nemarno odnosi prema delu svog spasenja, kada u sebi ostavlja ugodno mestašce za sebe od pričešćivanja Svetim Tajnama dobija više slabosti nego ozdravljenja. Ako posle pričešća budeš bdio nad sobom, nad svojim sklonostima i ako ih budeš upotrebio na ugađanje Bogu, sačuvaćeš se u pobožnosti i radosnom osećanju koje si dobio pričestivši se.
Da bi služio Gospodu čovek treba da ima čisto srce, savršeno i pokorno svim Njegovim delima, zato se nemoj čuditi kada On ispituje, poučava i uči te da budeš savršeniji.
Neki se gade da se pričeste posle bolesnih i starih ljudi, plaše se da će se razboleti. Pazi, D., čuvaj se ove gadljivosti, to je veoma veliki greh. Sveštenici u parohijama gde nema đakona i đakoni u drugim parohijama i manastirima upotrebljavaju preostale Svete Darove i žive u dobrom zdravlju do duboke starosti. Gadljivost pokazuje da čovek ima slabu veru. Treba da se moli Bogu da Gospod u njemu umnoži i ukrepi veru.
Teško je čoveku da gleda kako se neke bolesne starice i duševni bolesnici iz sve snage trude da zajedno s decom prvi priđu Čaši Života. Guraju se bez sveštenog straha, pričešćuju se bez straha Božijeg…
Duševni bolesnici često predstavljaju sablazan za druge. Oni neke ljude plaše i ima slučajeva kada se čovek spremao da se pričesti, ali zbog njih nije prišao Čaši. Ovo se odnosi i na druge bolesnike, naročito veoma stare. Blagorazuman i blagočestiv starac i starica, ako osećaju da im je loše, sede mirno negde sa strane, mole se sa sveštenim strahom, a Čaši prilaze poslednji, kad u crkvi može slobodno da se prođe. Eto, to je pobožnost. I sam stiče veliku korist za dušu i telo, i druge ne smućuje. Tako i ti, čedo moje, čini, tako se stiče smirenje, strah Božji i blagočestivost.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *