NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU

POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU

 

POKAJANJE – JEDINI PUT KA SPASENJU
 

 
UNUTRAŠNJI ŽIVOT
 
Unutrašnji život je temelj nad temeljima pravoslavne vere i on mora biti sastavni deo života pravoslavnog Hrišćanina. Ukoliko ne budemo bdili nad sobom, nad svojim srcem, nad svojim razumom i pomislima nećemo se spasti. Moramo da pazimo da sve naklonosti našeg srca budu usmerene na proslavljanje Gospoda i da naše misli budu usmerene samo prema Njemu.
Kroz samopoznanje i bdenje nad sobom dobijamo blagodat i silu za sticanje besmrtnog života.
Ponekad gledaš čoveka – naizgled se ni po čemu ne razlikuje od drugih, a po unutrašnjem životu je velik pred Bogom i često čini velika dela dobrodetelji.
Bez unutrašnjeg života, bez bdenja nad sobom čovek lako pada u greške i bezakonja, zato treba da se trudimo da našim spoljašnjim, spoljašnjim ponašanjem upravlja unutrašnje raspoloženje srca. Ukoliko čovekov spoljašnji život preovladava nad unutrašnjim, ukoliko je on zaokupljen samo zemaljskim stvarima i ne stara se o duhovnim, t.j. o svom spasenju, pre ili kasnije osetiće nezadovoljstvo životom, prazninu, mrak, i to će ga neizbežno odvesti u čamotinju, pa čak i u očajanje.
Da, strašno je živeti bez Boga, drugim rečima, bez unutrašnjeg života ovakav čovek se nikada neće nasladiti mirom i duhovnom radošću, radošću po Bogu u ovdašnjem zemaljskom životu, a još manje u životu budućeg veka.
Trudi se, prijatelju moj, da unutrašnjem životu daš prvostepeni značaj. Nemoj misliti da je on moguć samo za pojedine izabrane. On je prihvatljiv za sve ljude bilo kog zvanja, bilo kog stanja, koji žive u bilo koje vreme, koji obavljaju bilo koju dužnost, bilo koji posao, pa čak i najteži. Nema razloga zbog kojeg čovek ne bi mogao da uće u sebe i da prati svaki pokret srca, svaku pomisao. Ne može samo onaj ko ne želi da se bavi unutrašnjim životom, ko više želi da se bavi sobom nego Gospodom. Međutim, u duši koja je zaokupljena samo sobom, samo spoljašnjim životom ne može da prebiva blagodat.
Moli, prijatelju moj, Gospoda našeg Isusa Hrista, da ti daruje onu čistu svetlost samopoznanja koja bi te naučila da se nikad ne odvajaš od Gospoda. Kad okusiš sladost unutrašnjeg života više niko i ništa neće moći da te spreči u pobožnosti. Gospod onome ko se bavi samosazrcanjem daruje takvu sposobnost da može istovremeno i da se moli i da obavlja najkomplikovaniji i najteži posao. Evo, na primer, umetnik, muzičar, skulptor, pa čak i pisac mogu istovremeno unutrašnje da se mole i da se bave svojim poslom, i još da učestvuju u razgovoru.
Mnogima to izgleda nedostižno, nemoguće, ali u stvarnosti tako jeste. Ovi ljudi stalno okušaju sladost besede s Gospodom, nasićeni su i obiluju duhovnom radošću. I ti teži ka tome.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *