NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Svete tajne (krštenje, venčanje, pričešće, ispovest ...) » Pokajanje i oproštaj

Pokajanje i oproštaj

Pitanje:
Ako se čovek pokaje za učinjeni greh, da li je dovoljno da se pred ikonom pomoli Gospodu za oproštaj, pritom iskreno kajući se, ili mora taj isti greh i da ispovedi? Odnosno, da li Gospod prašta samo grehe, koje smo ispovedili, ili i one koje nismo ispovedili, ali smo se u srcu iskreno pokajali? Unapred hvala!
Mirjana


Odgovor:
Draga sestro Mirjana, U Svetoj Tajni Pokajanja (ispovesti) Gospod čisti Hrišćane od grehova učinjenih posle krštenja. U ovoj Tajni vernik, koji ispoveda svoje grehe u prisustvu sveštenika pred Svetim Krstom i Jevanđeljem, stoji pred samim Gospodom Isusom Hristom i nevidljivo dobija od Njega, a vidljivo od sveštenika, oslobođenje od grehova. Tako će sveštenik i reći u pouci onome koji se kaje: „Evo, čado, Hristos nevidljivo stoji i prima tvoju ispovest… Evo i ikona je Njegova pred nama, a ja sam samo svedok, da posvedočim pred Njim sve što mi budeš rekao…“ Hristos nas je pozvao na pokajanje, rekavši: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko“ (Matej 4, 17) , a Svetu Tajnu Pokajanja ustanovio je, obraćajući se svojim učenicima, rečima: „Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdriješite na zemlji biće razdriješeno na nebu (Matej 18, 18) . A drugom prilikom: „Primite Duh Sveti! Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su“ (Jovan 20, 23) . Pravo opraštanja i otpuštanja grehova prešlo je od apostola na episkope i sveštenike. Praštanje grehova vrši se posle ispovesti, kada sveštenik zaključi da je vernik ispovedio sve svoje grehove, koji mu opterećuju savest i odgovorio na sva pitanja sveštenika, projavio iskreno kajanje (koje ponekad prate i pokajničke suze) i želju za umanjenjem sagrešenja. Sveštenik će se za pokajanog vernika moliti Gospodu: „Gospode Bože spasenja dece Tvoje, milostivi i blagi i dugotrpeljivi, Koji tuguješ zbog naših zala i ne želiš smrti grešnika, nego da se obrate i živi budu – Ti se i sada smiluj na ovo čedo Tvoje (ime) i podaj mu (joj) pokajničko raspoloženje i oproštaj grehova, praštajući mu (joj) svaki greh voljni i nevoljni; pomiri ga (je) i prisajedini Svetoj Crkvi Tvojoj u Hristu Isusu Gospodu našem, sa Kojim Tebi priliči sila i slava, sada i uvek i u sve vekove. Amin“. Sveštenik ovde, kao naslednik svetih apostola razrešava onog, koji se kaje imenom samoga Gospoda Isusa Hrista, Koji nevidljivo prisustvuje i prima ispovest. Šta znači pokajati se? Svaki čovek je obavezan da svakodnevno razmišlja o svom odnosu i vezi sa Bogom, o toj životvornoj niti, a posebno onda kada ona postaje sve tanja i tanja, sa ogromnom opasnošću da se i prekine. To je neophodno za proces pokajanja, koji će se kasnije, u odsustvu gordosti, javno pokazati pred Crkvom. Pokajanje se ne sastoji samo u odricanju od ranijih zala, nego i u trudu da se pokažu dobra dela kako savetuje Psalmopevac: „Udalji se od zla i čini dobro“ (Psalam 37, 27) . Pokajanje je duhovno vaskrsenje. Dok čovek živi u gresima on je telom živ, a duhom mrtav, jer nema u svojoj duši Boga, Koji je život i izvor života. Jer što je našem telu duša, to je duši našoj Bog. Telo živi dok je duša u njemu, a duša živi dok Bog svojom blagodaću obitava u njoj. Telo umire kad duša iziđe iz njega, a duša umire kad je Bog ostavi. Bog dušu ostavlja isključivo zbog greha. Bog i greh ne mogu biti zajedno po rečima proroka Isaije: „Grijesi vaši razdvajaju vas od Boga“ (52, 2) . Sveti Jovan Zlatousti kaže da pokajanje počinje onoga momenta kada shvatimo da smo pogrešili, kad shvatimo da smo duhovno bolesni i da je duša naša, koja živi u gresima, odvojena od Boga. Čovek je stvoren po Božijoj slici, kao slobodno biće, koje može da uzrasta u vrlinama ili da „uzrasta“ u grehu. On ima mogućnost izbora između dobra ili zla, Boga ili đavola, jer i jednom i drugom je nemoguće služiti. U toj našoj slobodi je i odgovornost pred Bogom za naša dela, za koja ćemo odgovarati na Strašnom sudu. Bog ljubavi, Koji ne želi da iko od ljudi pogine, nego da ima život večni, Koji je i došao na ovaj svet zbog grešnika, da njih pozove na pokajanje (Marko 2, 17) , dao je svojim učenicima, a preko ovih i svim episkopima i sveštenicima, vlast da nas razdrešuju od naših grehova, ukoliko prinosimo pokajanje za njih. Reč pokajanje dolazi od grčke reči metanoja, koja u prevodu znači preumljenje, odnosno da čovek, kako bi se to reklo, promeni svoj život za 180 stepeni. Sveti Oci kažu da nije dovoljna sama spoznaja da smo pogrešili, nego da treba učiniti nešto što se konkretnom grehu protivi, a to znači, prineti plodove dostojne pokajanja. Na taj način razoružavamo đavola koji ratuje protiv nas, koji uvek napada čoveka tamo gde je on najslabiji. Što se čovek češće ispoveda to je bolje, ali se treba ispovedati iskreno, sa čvrstom odlukom da se popravi i postane bolji. Osećanje kajanja kod Hrišćana trebalo bi da bude ne samo pri ispovesti, već neprestano tokom celog života. Zato vrlo dobro postupaju oni, koji svake večeri na molitvi razmišljaju o provedenom danu, mole od Gospoda oproštenje za grehe učinjene toga dana i pomoć da postanu bolji. Ko ne navikne da svakodnevno prati sebe, tome će biti teže da se seti svojih grehova na ispovesti. Eto, draga sestro, vidiš šta znači pokajanje i da je ono potreba svakog čoveka, shvatajući svoju grešnost pred Bogom. Čovek je dužan da projavi kajanje, da zamrzi greh, da nastoji činiti samo dobro, a oproštenje sagrešenja dolazi isključivo kroz Svetu Tajnu Ispovesti. Hristos je Crkvi dao blagodat praštanja i kao što si saznala, u Tajni ispovesti ne oprašta sveštenik, već sam Hristos. Sveštenik je svedok i posrednik, koji svedoči iskrenost pokajanja i moli Boga za razrešenje grehova. Ti treba svakoga dana da praviš bilans sa sobom, da po svojoj savesti prosuđuješ šta je u toku dana bilo dobro, a šta pogrešno i zlo, da se u svojoj domaćoj molitvi moliš Bogu za oproštaj sagrešenja, ali oproštaj će doći samo posle iskrene ispovesti pred duhovnikom i njegove molitve nad tobom. Vaskršnji Časni post je na pragu, moli se Bogu i pripremaj za potpunu ispovest, za sjedinjenje sa Gospodom Hristom kroz Svetu Tajnu Pričešća. „Pokajanija otverzi mi dveri, Žiznodavče! “ – Otvori mi vrata pokajanja Životodavče Hriste! o. Dušan

12 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *