NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » PISMO MITROPOLITA GORTINSKOG I MEGALOPOLSKOG JEREMIJE, PROFESORA TEOLOŠKOG FAKULTETA U ATINI

PISMO MITROPOLITA GORTINSKOG I MEGALOPOLSKOG JEREMIJE, PROFESORA TEOLOŠKOG FAKULTETA U ATINI

PISMO MITROPOLITA GORTINSKOG I MEGALOPOLSKOG JEREMIJE,
PROFESORA TEOLOŠKOG FAKULTETA U ATINI

Visokopoštovanom gospodiny Nikolaju
Katoličanskom arhiepiskopy Naksosa, Androsa, Tinosa i Mikonosa

 
Raduj se i zdrav budi!
 
1. Ja sam arhijerej Pravoslavne Crkve i savršavam svoju pastirsku službu narodu Božjem u sveštenoj Mitropoliji Gortinskoj i Megalopoliskoj. Zahvaljujem Gospody našem Isusy Hristy, zbog činjenice da sam rođen i odrastao u naručju Majke Pravoslavne Crkve.
U našoj Svetoj Pravoslavnoj Crkvi Kozma Etolski, kome bi Grci trebali biti veoma zahvalni, jer da njega nije bilo, to, ne bi slobodna bila ni naša Otadžbina, govorio je u svojoj besedi porobljenim Grcima:
„Sve su vere lažne. I ovde sam shvatio da je samo vera pravoslavnih hrišćana sveta i draga. Zato biste se trebali radovati radi toga, da ste pravoslavni hrišćani i vi treba da plačete radi onih nečastivih i zlih jeretika koji lutaju u tami“.[1]
Razlog za pisanje Vama Mog pisma je tekst Vašeg odgovora Preosvećenom mitropolity Pirejskom g-dinu Serafimu, a tekst tog pisma je postao poznat, zahvaljujući njegovoj internet publikaciji. Pošto su u ovom pismu dodirnuta veoma značajna pitanja pravoslavne teologije, ja Vas umoljavam da pročitate i moje pismo, koje me je prinudila moja episkopska savest da Vam napišem, kako sam pak ja barem, sve to doživeo.
 
Vi ste u stvari nekršteni
2. Prvo, Poštovani katolički Nadbiskupe, ja bih da Vam objasnim zašto vas ne zovem „brate“, već Vam se obraćam rečju „Poštovani“.
Naravno, u opštem smislu svi cy ljudi na zemlji braća, jer svi dolaze iz majke zemlje. Ovo shvatanje se nalazi u našem pravoslavnom bogosluženju, koje po negde o tome i govori, kao što su recimo Stepeni 4-og glasa „U ovu se zemlju mati svaka oskrnavljena vraća“. Ali to je sasvim drugačije, nažalost, Poštovani gospodine Nikolaj i shvatanje reči „brat“ mi u crkvi koristimu u našem obraćanju, tako da ne mogu i Vas da zovem tako, a mi ćemo analizirati zašto.
Reč „brat“ (ἀδελφὸς) u suštini se sastoji od dve reči „δελφὺς“ (= utroba, materica) i „α“ kao sabirni princip, a ne odrečni. Dakle, „braća“, prema ovom tumačenju, to su ljudi koji dolaze iz iste utrobe, imaju istu krv u svojim venama i pripadaju istoj porodici. „Utroba-Materica“, koja je „porodila“ čoveka i koja ga je načinila Božijim čedom-to je sveta tajna Krštenja. Krv, kojom se hrane deca Božija jeste Hristos, koji je na Golgoti izlio svoju časnu krv prilikom Njegove krsne smrti i ta se krv nalazi u Svetoj čaši na Svetoj Liturgiji. A Porodica koja poseduje Božju decu, jeste Crkva. Tako Visokopoštovani katolički nadbiskupe, ja ne mogu da vas zovem „brate“, jer mi ne dolazimo iz iste materinske utrobe. Mi, pravoslavni, kršteni u Kupelji sa triju pogruženja (zarona), dok se u isto vreme vi katolici jednostavo poprskate. Mi nemamo sa vama opštenje u Hristovoj Krvi, a vi sa nama ne pripadate jednoj Božjoj Porodici, to jest, Pravoslavnoj Crkvi. Pošto mi ne saslužujemo jedni sa drugima, onda ne možemo se i „braćom“ nazivati „, zasnovanoj na eklisiološkom razumevanju te reči.
U potvrdu onoga što je iznad rečeno, navešću vam jedan relevantan odlomak iz Sv. Jovana Zlatoustog: „Braći se izliva krštenje i pričešće božanskim tajnama“ (up. PG 58, 718). I još jedan citat od istog oca: „šta čini bratstvo? Banja pakibitija“, to jest sveto krštenje (up. PG 63, 177). Ali i drugi sveti Otac i veliki teolog Sveti Nikodim Svetogorac, koga mi smatramo „ubrojenim među Svete Oce“ u odnosu naspram papista kaže, da su nekršteni. Dakle, ne možemo vas zvati braćom.
 
Vi niste Crkva
3. Ali, kao pravoslavni teolog, ja za Vas papiste ne mogu reći, da činite Crkvu. Naravno, u Vašem pismu Pirejskom Mitropolity gospodinu Serafimy pišete i svim silama pokušavate dokazati, da Vi sačinjavate „Jednu Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu“ i naravno, sa dodatkom, „zajedno sa Vama“, to jest, sa nama Pravoslavima.
Ali nakon teoloških istraživanja, u ovom slučaju, ja mogu da Vam kažem, da su ona pokazala, da Vi uopšte niste Crkva. I ja ću Vam ponovo pojasniti zašto. Visokopoštovani, impresivno je da u svetootačkim tekstovima ne nalazimo definiciju Crkve. Dostupne su nam neke smernice definicije Crkve, koje su zasnovane, u većoj ili manjoj meri, na pogrešnim mišljenjima. Prema pravoslavnom bogoslovlju, Crkva je Sveta Tajna i nije definisana terminima. U kolikoj se meri neko očistio i prosvetlio milošću Božijom, u tolikoj meri prvenstveno i razume ovu Tajnu Crkve. Ali, mi posedujemo jednu kratku reč apostolskog muža Svetog Ignjatija Bogonosca, kog možemo smatrati i koga tako stvarno i smatramo, u stvari, kao nekog ko može dati definiciju šta je to Crkva. Dakle, prema rečima ovog Svetog Oca Crkve je „Riznica“, Sveta Trpeza, na kojoj sveštenik vrši Svetu Liturgiju.[2] Tako,“Crkva“ prema rečima Svetog Ignjatija Bogonosca je Tajna Božanstvene Evharistije. Zaista, u ovoj Tajni, kroz Svetu Liturgiju, mi pravoslavni svesrdno učestvujemo u Crkvi. Ali ja želim, da za gore rečeno pružim i biblijske dokaze, odnosno za crkvu – u kojoj se savršava Evharistija. Kao dokaz, navešću 11. glavu Prve Poslanice Korinćanima Apostola Pavla. Sasvim je očigledno da u ovom poglavlju Pavle vernicima govori o sabranju, zajedništvu (σύναξη τῶν πιστῶν) za vreme savršavanja Božanstvene Svete Evharistije. I ova sabranja on naziva „Crkva“ (Ἐκκλησία)? Zato on kaže, „Jer, pre svega, kad se sakupljate u Crkvu, čujem da postoje podele među vama“ (stih 18). To je prvi pojam „Crkve“ kao sabranja i sabora vernih radi savršavanja Svete Evharistije, a to je Tajna naravno, ustanovljena za Božansko pričešće Telom i Krvlju Hristovom, a pošto mi sa vama, papistima, ne možemo zajednički savršavati Liturgijy i zajedno se pričešćivati Božanskom Hranom, onda sledi sasvim laki zaključak, da vi niste Crkva. Kažem to u skladu sa našom pravoslavnom verom, kao i činjenica da, Crkva koju je osnovao Hristos – je Pravoslavna Crkva.
 
Vi pogrešno tumačite Simvol vere
4. Razumem da ste uznemireni zbog poslednjeg što rekoh, to jest, što mi, Pravoslavni, činimo jedinstvenu i istinity Crkvy, osnovany od strane Hrista, ali ne od Vas, papista. To što vam govorim, to je svakako suprotno od onoga, što ste tako uporno tvrdili u svom pismu sabratu gospodinu Serafimy, Pirejskom mitropolitu, da smo mi, pravoslavni, „izučili“ „jedno za sve“, i da li „vi to heteli ili ne“, vi papisti ste „Jedina“, Sveta Katoličanska (Saborna) i Apostolska Crkva“, pozivajući se u većoj meri čak i na Vaše reči „šta bi nac to koštalo“. Ne, gospodine Nikolaj, katolički arhiepiskope! Ova Pravoslavna Crkva je jedina istinita Crkva Hristova. I tako, zato što smo pravoslavni, imamo učenje Isusa Hrista i Svetih Otaca i predanje Svetih Vaseljenskih Sabora, dok ste vi, katolici, sve ovo izopačili.
Molim Vas, nemojte mi reći da je Crkva mnogo vekova bila u zabludi, dok niste vi, papisti, u 9. veku svojim „neustrašivim“ rukama u Simvol vere uneli Filioque, koji ste znači njemu, vi dodali? Napisao sam „neustrašivim“, jer u stvarnosti to čin koji ste počinili, bio je veoma drzak i sulud. Ukoliko je i ranije bilo potrebe da Vaseljenski sabori usvoje poneki zakon – ipak se niko nije usudio da promeni svešteni Simvol, dodajući mu nešto ili oduzimati mu bilo šta. Ovaj su zakon dostojanstveno uvažavali i poštovali Sveti Oci III Vaseljenskog Sabora i u Simvol vere nisu ništa dodali što se tiče Presvete Djeve, kao što je recimo, termin „Bogorodica“. Vi pak, papisti, uprkos nedvosmisleno utvrđenom dogmatu i suprotno primeru Svetih Otaca Vaseljenskog Sabora, opako ste podigli vašu nečistu ruku – pa čak se niste uplašili izmeniti i svešteni tekst Simvola vere. Dakle, čak i jedan umetak Filioque dokazyje da niste sačuvali nepovređeny veru Otaca i izmenili ste dogmat Crkve. Sada poslušajte, šta Vam govori naš Sveti veliki Bogoslov, Sveti Grigorije Palama:
„Tako dakle, mi vas nikada nećemo prihvatiti u opštenje, sve dok vi ispovedate da Duh ishodi od Sina“.[3]
 
Vi ste ovim postali poslušni đavoli organ.
5. Preporučujem Vam gospodine Nikolaje, da pročitate sve ovo što je rekao Sveti Otac.
Strašno je to, gotovo je „bomba“ u odnosu na vas, tek samo ovaj jedan citat, koji sam Vam naveo od jednog Svetog Oca! Izvinite, molim Vas. Ni previše niti nedovoljno u svom govoru ističe ovaj veliki teolog Sv. Grigorije Palama kada kaže, ne samo kaže, već i dokazuje da su papisti satanin pokret, jeretici!
Izvinite, Svečasni (Velečasni prim. S.L.), ali Sveta Pravoslavna Crkva ovo kaže, a mi, naravno, usvajamo njeno mišljenje, kao što kaže Sveti veliki Bogoslov. Tako u malom izvody njegove reči Sveti Grigorije Palama kaže: „To je dakle, postalo mišljenje i stoga od tada sve više proklinjemo zmiju (tj. đavola) … preko njegovog poslušnog oruđa u vidu Latina (njegova strašna reč, odnosno sveti govori o tome, da su papisti poslušni đavolji instrument) unoce nove, naizgled sadržajne ideje o Bogu, (a samo je u pitanju) mala promena, koja postaje posledica potonjem velikom zlu, a one pobožnosti zatim unoce veoma strašne i razarajuće (posledice), koje su sasvim neumesne i neprirodne, a to jasno pokazuje, da i najmanje odstupanje od Boga, nije malo“.[4]
 
Papstvo je nastavak drevnih jeresi
6. Pomenuti Svetitelj kaže, da je latinska jeres (naših papista) nastavak Arijeve drevne jeresi, zatim Apolonarijeve, Evnomijeve, Makedonijeve, i dr.
Ja sada molim Vas, katolički nadbiskupe, takođe pročitajte šta vam sveti govori o Filiokve i u drugom manjem delu svog govora. Molim Vas, usresredite pažnju na ovaj pasus:
„Kako možete pretpostaviti da je (Filiokve) istinito, zašto o tome nisu govorili oni koji su objavljivali istinu (tj. Sveti Apostoli), zašto o tome nije ništa projavio Sveti Duh, koji je objavio svu istinu? (Kako se Vi usuđujete da usvajate Filiokve), o čemu nije svedočio, niti projavio o tome svojim ljubljenim On (tj. Isus Hristos), budući da je sve rekao, sve što je čuo od Oca i došao neposredno radi toga, da svedoči istinu? (Jovan 18, 37) Kako ste se vi drznuli da uvodite tuđi dodatak definiciji vere, koju su duhovno napisali izabrani Oci na opštem Saboru i predali (nam)“.[5]
 
Oštar prekor upućen mitropolity Dimitrijade
7. Molim Vas dakle, obratite pažnju na ono što kaže Sveti Grigorije o Filiokvinom dodatku, kog ste vi uneli u Simvol vere. On ga naziva „tuđim“! … Papstvo, gospodine katolički arhiepiskope Naksosa, Tinosa, Androsa i Mikonosa, to je jeres i bezuslovno, kako nam je gore govorio Sv. Grigorije Palama, a to kažu i mnogi drugi Sveti Oci, to je velika jeres. Zato sam bio iznenađen i zajedno sa drugom braćom kliricima, onome što je izrekao sabrat arhijerej, a koje reći smo nedavno pročitali na internetu (i da ovo nismo videli ovu obmanu, to bi ostalo kao istinito), „ne bi trebalo ubrajamo u jeres ni braću katolike, ni Katoličku Crkvu“.
Ako ovako šta smatra pravoslavni arhijerej, onda on direktno ide putem naspram teologije Svetih Otaca, koji su jednoglasno osudili papiste kao jeretike, to ću i dokazati u nekim od mojih istraživanja. Ali ako budemo čitali ovo što je napisao naš sabrat mitropolit, tada ćemo videti koliko je to daleko od Sv. Grigorija Palame, čije reči o „braći“ papistima sam ovde predložio, kako bi ih vozljubljeni mitropolit (Dimitrijade) prigrlio i pozdravio ! …
 
Kao prvo, trebalo bi da izbacite pojam „Sveti“ i da prestanete da papu nazivate „Svetim“
8. Jer, Visokočasni, papisti ne pripadaju Jednoj, Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi, koja je Pravoslavna Crkva i zato trebate izbaciti termin „sveti“, kao što je poznato, da izvan Crkve Hristove ne može biti nikakve svetosti, niti ima spasenja“. „Ehtra Ecclesia nulla salus“ (van Crkve nema spasenja), rekao je drevni i veliki otac eklisiolog, Sveti Kiprijan, episkop Kartagine. Svetost je mirisno cveće koje raste samo u Pravoslavnoj Crkvi, jer jedino ona ima prave dogmate vere i svetost je nezamisliva izvan nje.
„Svetima – kaže otprilike Sveti Jovan Zlatousti – nazivamo one koji imaju dar Duha Svetoga i prave dogmate“ ( MPG 59, 443).
I drugi sveti otac, Sv. Vasilije Veliki kaže: „Zato – što su svi sveti – hramovi Boga i Sina i Svetoga Duha; u njima živi Jedino Božanstvo, Jedino Gospodstvo i Jedina Svetost Oca i Sina i Svetoga Duha, kroz jedinu svetinju Svetinju, Svetu Tajnu Krštenja“ (Adversus Eunomium lib. V PG. 29. 761B). Ipak su papisti nekršteni! Prema tome, izraz „sveti“ ili „svjatejši“ u odnosu na papy ili bilo kog katoličkog biskupa, budući da su nekršteni i samim tim su van Crkve, prema svetootačkom bogoslovlju, je pogrešan izraz. Prema tome, Visokočasni gospodine Nikolajy, ja ne mogu da Vac u svom pismu oslovim kao „svetog“. Međutim, neko mi je o tome govorio, da i u svetootačkim tekstovima srećemo izraže poštovanja prema jereticima. Da i ja kažem, čak i u odnosu na jeretika Nestorija, imamo pozdravni govor sv. Kirila „Vaša blagočestivosti“[6] i „Vaša bogoljubivosti“[7]!
Ali, hajde da se suočimo sa činjenicom, da su ovi izrazi upućeni jereticima pre njihove osude i proterivanja iz Crkve, kako bi im se pružila mogućnost da se pokajy,uvide i odbace svoje greške. Ali nakon njihove osude kao jeretika, nećemo više sresti u svetootačkim tekstovima da ih oslovljavaju sa „sveti“ i „svetosti“. U odnosu na papiste, imamo ne samo Saborsku definiciju, već i anatemu na njih. Dakle, mi im ne govorimo pozdrave „sveti“ i „svetosti“. Ne može biti nikakva svetost izvan Crkve. To je dogmat Crkve.
Moj drugi sabrat mi je rekao, takođe u odrečnom smislu, da pozdravljamo nekog poglavara kao „Visokočasni“, što može izazvati sablazan. Njemu je rečeno, da mi pozdravljamo papu kao „svetosti“ samo iz poštovanja. Truli argument! (Verskog) poglavara, mi pozdravljamo „prečasni“, koji čak ako taj i nema časti, ali ako ima priliku i ako želi, onda može postati dobar, pošten i častan. Ali papa i njegovi papisti, su u jeresi i u zabludi, dakle i zato nikako ne mogu da budu sveti i svetosti! Ehtra Ecclesia nulla salus (izvan Crkve nema spasenja), a takođe nulla sanctitas (= svetost) za takve.
 
Odgovori na tumačenju Starog zaveta
9. U zaključku, da ne propustim nešto veoma važno iz našeg polja gledišta, gospodine Nikolajy, kao stručnjak u starozavetnoj oblasti i profesor na Univerzitetu u Atini i na Katedri za Uvod u proučavanje Starog zaveta i hermenevtike (bibliografije), želeo bih da izrazim svoje najdublje žaljenje i tugu zbog pogrešnog tumačenja od strane papista fraze „anđeo Gospodnji“, kojy često srećemo u Starom zavetu. Prema tumačenju Svetih Otaca „anđeo Gospodnji“, koji se javlja starozavetnim pravednicima, patrijarsima i prorocima, je Drugo Lice Svete Trojice, Sin Božiji, Neovaploćeni Sin, Koji ne žuri da se otelotvori (ovaploti) i zato se javlja u anđeoskom obliku, čak i pre Njegovog otelovljenja. I ovo tumačenje Svetih Otaca, kao i savremenih pravoslavnih tumača govore o tome, da je Stari Zavet knjiga bogojavljenja ne-ovaploćenog Sina Božijeg i na taj način, je ista što i Novi Zavet! Stari i Novi Zavet su iste sadržine! „Dva zaveta, dva nastavnika i dva brata uzdiže jedan Gospod“ (Sv. Jovan Zlatousti)! Stari Zavet je knjiga ne ovaploćenog Isusa Hrista.
Vi papisti, Poštovani gospodine Nikolaje, tumačite frazu „Anđeo Gospodnji“ kao stvorenog anđela i na taj način u našoj zemlji nipodaštavate Stari Zavet. Ja često sa univerzitetske katedre sa tugom govorim ovu istinu, zato, da bi kod svojih studenata utvrdio svetootačko tumačenje i da bi Stari Zavet predstavio knjigom Isusa Hrista.
 
Poziv za otvoreni dijalog sa papistima
10. Zahvaljujem Vam, ukoliko ste imali strpljenja da pročitate tekst mog pisma. I molim Vas, izvinite za gnjev u njemu projavljeni. Ali crkvena istorija i život Svetih Otaca naše Crkve nas uči da u pitanjima vere moramo imati iskrenost i neposrednost. Moja arhijerejska savest, podsećam, nagnala me je, visokočasni, da Vam napišem ovo pismo. Mi arhijereji, bili bi izdajnici naše sveštene zakletve, koju smo dali za vreme hirotonije, ako bi razumavajući zlo, zbog velikodušnosti i ljubavi, ili čak lične odgovornosti prema nekome ne bi govorili i ne bi protestovali kada vidimo kako se iskrivljuje Pravoslavna vera i moral.
Sa neverovatno velikim zadovoljstvom želeo bih da u otvorenom dijalogu razgovaramo o teološkim razlikama između Pravoslavnih i papista i svi ti materijali bi zatim bili objavljeni na internetu, tako da možemo posmatrati interesovanje za njega. Molim vas za to. Znam da ćete sa podsmehom čitati moje pismo, jer ste vaše pismo mom bratu i saslužitelju mitropolitu Pirejskom gospodiny Serafimu okarakterisali kao „zabavno štivo“, koje Vac veoma zamara u Vašem radu. I ja takođe očekujem da će i ovo moje pismo biti ocenjeno istom ocenom. Međutim, pošto Vi veryjete u istinitost Vaših dogmata, onda se ne plašite dijaloga sa nama.
Ja, Visokopoštovani, zajedno sa drugim ocima i hrišćanskom braćom Pravoslavne Crkve uživamo i činimo predah slušajući reči svetog Kozme Etolskog, kojim sam i započeo svoje pismo upućeno Vama. Zato ću se njih podsetiti zbog njihove veličanstvenosti:
„Sve su vere lažne. I ovde sam shvatio da je samo vera pravoslavnih hrišćana sveta i draga. Zato biste se trebali radovati radi toga, da ste pravoslavni hrišćani i vi treba da plačete radi onih nečastivih i zlih jeretika koji lutaju u tami“!
 
25. novembar 2013. godine u gradu Dimicani (na Peloponezu)
 
Pozdravljam Vac u Hristovoj ljubavi i sa poštovanjem.
+ Mitropolit Gortinski i Megalopoliski Jeremija
počasni profesor Atinskog Univerziteta
 


 
NAPOMENE:

  1. 1. Μητροπολίτου Φλωρίνης Αὐγουστίνου, ΚΟΣΜA AITΩΛΟΣ, έκδ. ΛΑ´, σελ. 132
  2. Sveti Ignjatije Bogonosac. Poslanica Efescima 5, 2; Poslanica Tralijcima 7, 2. Na osnovu tih tekstova patrologist Altaner.
  3. Ἐπὶ λέξει λέγει τὸ κείμενο: „Οὐδέποτ’ ἂν ὑμᾶς κοινωνοὺς δεξαίμεθα μέχρις ἂν καὶ ἐκ τοῦ Υἱοῦ τὸ Πνεῦμα λέγητε“, Περὶ τῆς ἐκπορεύεσεως τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, Λόγος Α ́, ΕΠΕ Γηγορίου τοῦ Παλαμᾶ. Ἔργα 1, σελ. 74. 5
  4. Γηγορίου τοῦ Παλαμᾶ. Περὶ τῆς ἐκπορεύεσεως τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, Λόγος Α Ἔργα 1, σελ.68-70
  5. Γηγορίου τοῦ Παλαμᾶ. Περὶ τῆς ἐκπορεύεσεως τοῦ Ἁγίου Πνεύματος, Λόγος Α Ἔργα 1, σελ. 76
  6. Ἡ σὴ εὐλάβεια
  7. Σὴ εὐσέβεια

 


Izvor:
Sajt „PRAVOSLAVNЫЙ APOLOGET“

Prevod sa ruskog:
Slaviša Lekić

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *