PISMA

 

PISMA
 

 
8. ZAGONETNA SPASITELJEVA PRIČA
 
Predragi mi u Gospodu brate,[1]
 
Od Gospoda Vam zdravlje i spasenje, zdravlje radi što revnosnijeg služenja Gospodu kojim se i postiže spasenje duše, a i tela pri sveopštem vaskrsenju. Ustvari služeći Gospodu mi, u krajnjoj liniji, služimo sebi, večnome i besmrtnome u sebi, bogolikome i svetome u sebi, i na taj način savlađujemo svaki greh, svako zlo, svaki pakao. A Gospodu služimo služeći našim bližnjima, nito služeći onome što je božansko i sveto u njima: voleći njih a mrzeći njihov greh, njihovo zlo. I tako izvršujemo dve najglavnije zapovesti Gospodnje, o kojima visi i od kojih zavisi sav Zakon Božji u svima čovečanskim svetovima: zapovesti o ljubavi k Bogu i k bližnjemu. Jer po učenju svetih Božjih ljudi: mi se spasavamo Bogom kroz bližnje.
Vaše drago pismo dobih na Božić: zaista angelska radost za mene. Sada mi je jasno Vaše poduže ćutanje. Borili ste se za dušu svoju i za duše bližnjih svojih. Nije čudo što ste doživeli dosta bola i dosta rana. No Vi ste ih bogomudro iskoristili na svoje spasenje. I tako poslužili, evanđelski poslužili svojim bližnjima, a preko njih i sebi. Nema sumnje, kazali ste nebozemnu istinu: „srebroljublje je dušegublje“.
Imali ste bogougodnu nameru: da pomognete neke naše svetinje, pa i Ćelije među njima. Ali nije Vam se dalo. Molim Vas, nemojte žaliti zbog toga. Bog i nameru prima kao stvarnost; On „i nameru celiva“. Ta Vi ste toliko pomagali našu obitelj skromnu, i samo time podigli čitavu duhovnu zadužbinu sebi! Glavno je Vaša sv. evanđelska ljubav prema nama i za nas: ona „nikada ne prestaje“, ni u ovom ni u onom svetu. A to Vam je veliki dar od Boga: bogatstvo koje nikad ne osiromašuje i ne propada, već stalno raste.
Po sto puta, grlim mili moj brate, Vaše svete doživljaje u svetom Hilendaru. Zaista Vas je Presveta Bogomajka udostojila jedne od najvećih radosti koju svetosavski Srbin može doživeti u ovom svetu. To je nesumnjivo izuzetna milost Njena prema Vama. Dokaz? – Dokaz je i to što se u Vašoj hristoljubivoj duši zapalila bogougodna želja: da se „u što kraćem vremenu pridružite našim svetim hilendarskim starcima“. Daj Bože da Vam se ta želja što pre ostvari milošću Presvete Bogorodice i molitvama svetog Save i svetog Simeona, i svih svetih Hilendaraca naših! . . .
A sada nekoliko reči o zagonetnoj Spasiteljevoj priči: Lk. 16, 1-12. Vas buni 9. stih. Čovek bogat je Bog; „pristav“ (ekonom, domoupravitelj, nastojnik) je čovek, svaki čovek; čovek = pristav je na Božjem imanju, ustvari on nema ničeg svog: svet oko njega je Božja imovina, a i duša i telo dati su mu od Boga. Sva dužnost pristava: da mudro upravlja Božjom imovinom. Bog, kao – Gospodar i Vlasnik, vrši obračun, traži račun: „Daj račun kako si kućio kuću“, tj. kako si upravljao svojim telom i svojom dušom i kako si se odnosio prema drugim ljudima, kao i svetu uopšte; kako si kućio kuću svoga tela i kuću svoje duše; kako si se odnosio prema dušama drugih ljudi. Pristav je svestan da mu Bog – Gospodar može svakog časa oduzeti „upravljanje“ kuće (tj. to upravljanje oduzeće mu svakako u času smrti: kuća tela i kuća duše). Pristav je takođe svestan da su i drugi ljudi isto tako, dužnici Božji, dužnici „Gospodara“ Boga (st. 5); dužnici i dušom i telom, i svim onim što rade sa dušom i telom, naročito gresima. Naročito gresima svojim ljudi postaju dužnici Bogu; oni nisu dužnici pristavu; jer greh je, na prvom mestu, greh pred Bogom, i On jedini može zbog greha „i dušu i telo pogubiti u paklu“ (Mt. 10,28). A šta pristav radi? – On doziva „dužnike Gospodara svoga“, i otpisuje im grehe, oprašta im grehe (st. 5-7); međutim jedino Bog ima pravo opraštati grehe, zato što je On jedini u stanju otpuštati grehe, tj. izbrisati ih, izgladiti ih, uništiti ih. Otpisujući grehe (tj. dugove) dužnika Božjih, pristav čini nepravdu, čini ono na šta nema pravo. Time on postaje „nepravedan“ pred Gospodom, jer uzurpira Božje pravo. Vuk je pogrešno preveo: „neveran“ – ??? ??????? „znači: „nepravedan“. Gospodar hvali „nepravednog pristava što mudro učini“ (stih 8), – hvali njegovo opraštanje grehova drugim ljudima, što ih ne osućuje zbog grehova, nego im grehe pokriva snishodljivim opraštanjem smirenom ljubavlju. Spasitelj dalje preporučuje svima: „Načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u večni kuće“ (stih 9). Živeći na zemlji, ljudi svojim evanđelskim vrlinama zidaju sebi večne kuće na nebu, što se jasno vidi iz 2 Kor. 5, 1-4.
Iz „Žitija sv. apostola Tome“ jasno se vidi da ljudi svojom milostinjom na zemlji sagrađuju sebi veličanstvene palate na nebu. A iz „Žitija prep. Vasilija Novog“ (26 mart) vidimo: prepodobna Teodora, koja je prepodobnom Vasiliju na zemlji služila kao ugodniku Božjem, biva posle smrti svoje nagrađena od Boga time što je, na molitve prep. Vasilija Novog, Gospod nastanjuje u raskošne palate koje je prep. Vasilije Novi sazidao sebi na nebu svojim podvizima na zemlji.
– Toliko o priči. Ne znam, dragi brate moj, da li će Vas ovo bar minimalno zadovoljiti.
 
Sva Vam neprolazna doba od Gospoda svakog dobra
molitveno želi i grli Vas u Gospodu,
preporučujući se Vašim sv. molitvama,
Vaš – brat i o. Justin
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. Pismo bratu hrišćaninu (16 januara 1962).

 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *