PISMA

 

PISMA
 

 
6. LIK PRAVOG SVEŠTENIKA
 
Dragi oče,[1]
 
Od Gospoda ti radost! radost – u svakoj muci, u svakoj nevolji, u svakoj smrti Njega radi. Jer u ovom tužnom svetu nema istinske radosti mimo Njega. Ta koliko je puta, nema sumnje, On svemilostivi sišao u sam pakao moj i izvukao me iz najstrašnije smrti moje, umiranja mog. To je sigurno i s tobom mnogo puta učinio. I razlio čudesnu radost po duši mojoj i tvojoj. Tako uvek, tako svuda u svim svetovima čovečanskim On stiže i pristiže k nama sa Svojom Božanskom Istinom, Božanskom Pravdom, Božanskom Radošću. I ko je onda bogatiji od nas! I zaista smo uvek sa presvetlim Apostolom – „kao oni koji ništa nemaju, a sve imaju“. Nesumnjivo, sve imaju – kada Gospoda Hrista imaju. Zato smo dobre volje uvek u ovom malom i majušnom svetu: dobre smo volje u mukama, u nevoljama, u gonjenjima, u stradanjima, i u svima smrtima: jer iznad sviju njih i u svima njima čudesni i blagi Gospod hoda od srca mog do srca tvog, i srca svačijeg. Ko ima oči da vidi, to uvek vidi; ko ima uši da čuje, to uvek čuje. Nema muke moje, ni bolesti moje, ni smrti moje, koje čovekoljubivi Gospod nije svemilostivo uzeo na sebe. Tako isto i tvoje. To si morao osetiti.
Po tvome pismu razlivena je neka tuga, koja kao da svojim nevidljivim kapilarima siše očajanje. A očajanje? To je najveći neprijatelj čovekov u zemaljskom svetu. Jer najmoćniji: vrlo lako strovali dušu čovekovu u smrt. A kada duša u čoveku umre, – našta mu onda sav svet, svi svetovi skupa? Onda se svi svetovi pretvaraju u smrdljiva gnojilišta, i čovek u mukama postaje blizanac đavolu i anđelima njegovim. Ne! nema mesta očajanju za hrišćanina u ovom svetu, jer kada je Gospod sišao u ovaj svet, i Crkvom sav ostao u njemu, – kako onda dati mesta očajanju u duši svojoj? Ta sav Gospod je tu, pored nas, oko nas! Samo zavapi k Njemu, i gle! – već si u zagrljaju Njegovom. A ko te onda može oteti iz zagrljaja Njegovog: koji to neprijatelj, koji to čovek, koji to đavo, koji to pakao? Ta nikakva nas sila, nikakva zlosila ne može rastaviti od ljubavi Njegove. Njime smo uvek jači od svakoga zla, od svakoga greha, od svakoga pakla, od svakoga đavola, i od sviju skupa. Sva je mudrost hrišćaninova u tome: držati se neprestano Gospoda Hrista – držati se molitvom, držati postom, držati milostinjom, držati ljubavlju, držati krotošću, držati smirenošću, držati trpljenjem, držati pokajanjem, držati Svetim Pričešćem, držati svetom ispovešću; držati se Njega, Neizmenljivog, Ničimnezamenljivog i Nikimnezamenljivog Boga i Gospoda, svakom svetom tajnom i svakom svetom vrlinom. Onda? – Onda smo iznad svih smrti, iznad svih muka: uvek radosni – radošću vere, radošću spasenja. ..
Pravog sveštenika ne smeju sablazniti ni rđavi sveštenici, ni rđavi prvosveštenici. On uvek gleda iznad njih, i uvek ugleda svete sveštenike i svete prvosveštenike: ugleda svetog Zlatousta, svetog Savu, svetog đakona Avakuma, i bezbroj drugih svetitelja. I ka njima se pruža svom dušom, i njima se oduševljava, i njima se rukovodi. A oni? Svi su oni u Crkvi živi i danas, kao juče, i kao pre hiljadu godina. Živi svi sveti Apostoli, živi svi sveti Mučenici, živi svi sveti Oci, sveti Ispovednici, i svakodnevno saslužuju na svetoj Liturgiji i nama, nedostojnim sveštenoslužiteljima Božjim. Zar nismo onda jači i silniji od svake smrti, od ovakog zla, od svakog greha? I zar možemo imati izgovora za svoje očajanje u svešteničkom zvanju? Ta ni služba anđelska nije uzvišenija od službe svešteničke! Sveštenik ima božanske vlasti nad – rajem i paklom, nad smrću i životom, nad besmrtnošću i večnošću. A ti, dragi moj, kao da si trenutno posumnjao u to, i klonuo duhom. Gore srce! Jer niko u rodu ljudskom nema što sveštenik Hristov ima. Glavno je: osloni se verom i molitvom i ljubavlju na čudesnog Gospoda, Gospoda Sladčajšeg – i sve će smrti pobeći od tebe, a kamoli očajanje i njegova isčadija.
 
Sva ti dobra od Gospoda želi
preporučujući se tvojim svetim molitvama tvoj
otac Justin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo svešteniku (13 februara 1956).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *