NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
3. NI DISATI BEZ MOLITVE
 
Moj vrlo dragi oče Kiprijane,[1]
 
Najbolji je znak hrišćanskog prijateljstva: sećati se prijatelja svog u svakodnevnim molitvama svojim. Ja Vas uvek imam u grešnim molitvama svojim. To neka bude apologija moga nepisanja. Osim toga, Vi mi iz delikatnosti niste stavili svoju adresu u uskršnjoj čestitci. Ja sam je ipak doznao. Uz to, ova godina mi je prošla u pisanju lekcija iz Dogmatike za IV i V razred Bogoslovije. Vi znate, koliki je to posao, naročito pisati na srpskom jeziku, na kome ne postoji ni literatura, ni izraćena bogoslovsko-dogmatska terminologija. Ako Bog da, pomognug molitvama svojih prijatelja, ove godine ću ih završiti. – U taj posao sam bio sav ušao, tako da nisam mogao odvojiti vreme za rad na drugim poljima književnosti. Imao sam i želju i nameru da prikažem „Ohridski Prolog“ Episkopa Nikolaja, Vaše „Molitvene Krinove“ i „Omilije“ Ep. Nikolaja, ali vremena nisam mogao naći. Ako Bog da zdravlja, to ću učiniti kasnije.
Što se moga unutarnjeg života tiče, on je pust i prazan. Ako ima ikakvog dobra u meni, onda je to od molitava mojih prijatelja. Sve više i više osećam da je potrebno učiniti jednom kraj sa ovako kompromisnim životom, kakav vodim ja – monah. Neophodno je radi spasenja duše svoje – sav poći, sav – svim bićem, svim vremenom svojim, svim danima i noćima, putem monaških podviga, ostaviti svet i živeti u manastiru. To je intimna želja moje duše mnogogrešne. Molite se, Gospodu Hristu moli, oče Kiprijane, da mi Gospod da snage da to što skorije učinim.
Ovo letnje ferije proveo sam uz bolesnu majku. Ako Bog da, preksutra idem za Sremske Karlovce, jer škola već počinje rad od 1. septembra. U Karlovcima je moja uteha – ruska crkvica, a moja radost – mili vladika Mitropolit Antonije.
Školskih novosti malo, upravo najnovija je ta, da je g. Lazar Radonjić premešten iz Bitolja u Prizrensku Bogosloviju; isto je tako otuda premešten i Milen Stojadinović, samo nisam siguran, da li za Prizrensku ili Cetinjsku Bogosloviju. Inače, sve je ostalo po starom.
Mene veoma interesuje Vaš život u Svetoj Zemlji. Bez sumnje da tamo sve potseća na Sladčajšeg Gospoda i podiže dušu ka nebu. Tamo se sigurno ni disati ne može bez molitve. Vaša misija – koliko sabraće ima? Da li je manastir, i život – po kakvom ustavu? Kako podnosite klimu?
Najbratskije Vas molim: neka ne prođe dan, a da me se ne setite u svetim molitvama svojim. Isto Vas tako molim, pomolite se za moju bolesnu majku: Anastasiju.
Želeći Vam od Gospoda radost duhovnu i neumornost molitvenu, pozdravlja Vas bratski i ljubi u Gospodu Hristu
 
Vaš mnogogrešni jeromonah
Justin.
 
– Molim Vas, predajte Vpr. Arhiepiskopu Anastasiju moj nižajši poklon i preporučite me njegovim presvetim molitvama. – Biće mi uvek prijatna i utešna svaka vest od Vas.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo ruskom jeromonahu Kiprijanu Kernu, ranije profesoru Bogoslovije u Bitolju, a tada u misiji u Svetoj Zemlji; pisano iz Vranja, 9/22 avgusta 1929. godine.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *