NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
2. LJUDOŽDERSTVO ILI SAMOŽRTVENA LJUBAV?
 
Danas[1] je malo ljudi sa zdravim istoriosofskim osećanjem. Obdašo se dogaćaji procenjuju fragmentarno, a vrlo retko u njihovoj organskoj integralnosti. Sebična zaslepljenost, bila individualnog, nacionalnog ili klasnog karaktera, zatvara ljudski duh u krtičnjačke perspektive, i otuda se on muči u svome sopstvenom paklu. Izlaza iz njega nema, jer čovekoljublja nema. Evropljani naglo degenerišu u ljudoždere, jer su svojom samoživošću oneoposobili sebe za živo osećanje evanćelske ljubavi. Samo evanđelska, hristolika ljubav savlađuje sve vrste ljudske sebičnosti i samoživosti. Ta ljubav uvek znači samopožrtvovanje. Ne može čovek izaći iz svog paklenog solipsizma, ako podvigom samožrtvene ljubavi ne prenese dušu svoju u druge ljude, služeći im evanćelski predano i iskreno.
Mene uvek raduje kada među intelektualcima sretnem ljudsko biće koje, po svojoj istoriosofiji, ne pripada – zoologiji. Oprostite za paradoks, njega mi nameće moje iskustvo. Vi ste jedan vrlo prijatan izuzetak. Ono što je specifično ljudsko kroz Vas korača ka svojim svetlim vrhovima…
 


 
NAPOMENE:

  1. Odlomak iz pisma Matildi B. Profesoru gimnazije (pisano 12. 1. 1939).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *