ПИСМА

 

ПИСМА
 

 
21. НЕПРЕСТАНО СЕ МОЛИТИ
 
Миле ми у Господу богочежњиве пчелице,[1]
 
Од Господа Вам свака Небеска помоћ у Вашим еванђелским подвизима. Свака животна горчина смиреним послушањем претвара се у непролазну небеску радост. У овом свету ми смо на бојишту: боримо се за живот вечни помоћу светих врлина. Нарочито помоћу молитве и трпљења. Зато је наш главни задатак: наоружати се непрестаном молитвом. А то се постиже непрекидним приморавањем На непрестану молитву себе, све своје духовне силе. И све тако – док молитва не постане свакосекундно дисаће наше душе. Сваки слободни тренутак свога живота претворимо макар у молитвени уздах, у молитвени вапај, у молитвени крик. Еванђелска је свеспасоносна заповест: молити се непрестано. Хоћеш ли да ти мисли буду чисте и свете? Сваку мисао заврши молитвом. За све је потребно: непрекидно приморавати себе на молитву; и још: непрекидно приморавати себе на свако добро. Не заборавимо никад: ми се у овом свету боримо за живот вечни. И побеђујемо, ако се наоружамо “свеоружјем Божјим”. А свеоружје Божје, то су свете еванђелске врлине, на челу са вером и молитвом. Наоружани свеоружјем Божјим, ми ћемо свепобедно побеђивати на свима небоземним бојиштима. .
Миле неболетне пчелице Спасове: наш је монашки подвиг: сваку невољу и муку земаљску претворити у медоносни цвет небеске бесмртности, и тако горчине овога света заслађивати еванђелским благовестима. ..
 
Свима Вам сва од благог Господа непролазна добра
и у овом и у оном свету
Ваш у Господу отац Јустин
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. Писмо Ћелијским сестрама монахињама (12. маја 1976. г. из Лесковца).

 
 

 
 

Comments are closed.