NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
20. ČOVEK JE DEVEDESET I DEVET OD STO S NEBA
 
Predraga mi u Hristu čeda,[1]
 
Od Gospoda Vam svakog dana po blagoslov s neba, i u njemu uvek po čitavo nebo. A ljudskom biću na zemlji, svakog trenutka na zemlji, potrebnije je nebo negoli sva zemlja i što je na njoj. Jer čovek je devedeset i devet od sto s neba, a samo jedan od sto sa zemlje. Zato je naša svakotrenutna dužnost: penjati se ka nebu, puziti ka nebu, trčati ka nebu, leteti ka nebu. A tome nas do tančina uči Sveto Evanđelje čudesnog Gospoda Isusa, i svako sveto žitije svakog svetitelja Spasovog. Kao duhovna deca nebeska na zemlji mi najpre učimo puziti ka nebu, pa onda hodati, pa trčati, pa leteti. A u tome – šta dajemo od sebe? – Našu revnost, naše hristočežnjivo htenje. I to dajemo: kroz našu revnost u molitvama, u postu, u ljubavi, u dobroti, u smirenosti, u krotosti, u trpljenju, u blagosti. Kada u svim tim svetim vrlinama revnujemo, i kroz njih vodimo sve naše misli, naša osećanja, naša raspoloženja, mi nesumnjivo hitamo ka nebu i sve smo bliži i bliži k njemu. Dok najzad, uz svestranu blagodatnu pomoć Utešitelja Blagog, dušu iskrcamo na nebesku obalu, i sav život svoj prenesemo na nebo. Tada u svoj punoći svojoj počinje ,,naše življenje na nebesima“ iako smo telom na zemlji. Tada smo mi ustvari iznad svega zemaljskog, iznad svih zemaljskih slasti i strasti. I onda, sve večnosti Hristove počinju bivati naše: mi po daru blagodati Božje počinjemo osećati da je i Večna Istina naša, i Večna Pravda, i Večna Ljubav, i Večni Život. I u tom sladosnom i radosnom življenju našem mi svom dušom, svim srcem, svom voljom, svim umom hitamo iz podviga u podvig, iz vrline u vrlinu. Hitamo i kroz tuge i kroz radosti, hitamo i danju i noću, eda najzad u beskrajnom ushićenju osetimo da smo potpuno Hristovi, i da smo svim bićem molitveno prostrti pred Njim: Njemu služimo, Njemu jedinome živimo.
Šta je to: biti hrišćanin? – Biti hrišćanin znači biti bez greha. A to znači: biti sav Hristov, svom dušom, svim srcem, svim umom, svom voljom. To se pak postiže kada verom, ljubavlju, molitvom, nadom i ostalim svetim vrlinama predamo Gospodu Sladčajšem i um svoj, i dušu, i srce, i volju. I On ih onda obradi i preradi u novu dušu, u novo srce, u nov um, u novu volju. . .
Čeda moja n mile sestre, pobedu nad grehom i smrću Vi ste mnogo puta osetile, i neiskazanu radost od toga raskošno doživele po blagodati Božjoj. Daj Bože da tu radost što češće doživljujete, i da se ona pretvori u besmrtnog ždrala – čelnika svih Vaših misli i osećanja i raspoloženja! Blagi Gospod vavek sa svima Vama.
 
Vaš u Gospodu otac – arhim. Justin
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. Pismo Ćelijskim sestrama monahinjama (27. avgusta 1964. g. iz Leskovca).

 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *