NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
19. POD OKRILJEM SVETOG KRASNIKA DEVIČKOG
 
Mnogopoštovana i draga Mati i mile sestre,[1]
 
Gospodu hvala, evo nas pod čudesnim okriljem Svetog Krasnika Devičkog. Doputovali smo u ponedeljak po podne u pola tri. U Kraljevu smo uživali evanđelski srdačno gostoprimstvo kod orat Milisava i sestra Ljubice. Lečili su me sa svesrdnom brigom. Hvala Bogu, osetio sam boljitak. Tako smo krenuli. Ovde smo uveče imali bdenije, onako po naški. Zamišljali smo i Vas tamo u našim skromnim Ćelijama. Ovdašnja nova crkva, kada služim u njoj, prosto me obnavlja. A da ne govorim o valovitim talasima blagodati koji danonoćno naviru iz svetih moštiju divnog Čudotvorca i zalivaju naša grešna srca. O, tako je blaženstvo za dušu – biti pod opipljivom molitvenom zaštitom svetog Krasnodušnnka.
I ovde život manastirski u punom poletnom jeku. Sve se gradi i izgrađuje, i spolja i iznutra. Svaki molitveni uzdah, i gle, sunčani zrak nebeske blagodati već je prošao tvoju dušu. A šta da kažem o danonoćnom trudu ovdašnjih sestara, naistinu nebočežnjivih? Prave su podvižnice. Izmeću njih i neba tako je kratko rastojanje.
A ja? bez podviga, ali se svim bićem radujem podvizima ovih svetih sestara. Usto, borim ss sa nazebom, koji me kao uporan neprijatelj polako napušta. Lečim se oprobanim sredstvom: kuvanim crnim vinom. Ako Bog da, večeras ću upotrebiti isti lek poslednji put.
Inače, sa radošću služili Sinoć smo imali bdenije. Danas smo otslužili svetu Liturgiju …
(…) Mati Igumanija je duhovno vrlo čila i sveža; samo joj je telesno zdravlje rovito. Ali Gospod čini Svoje preko Svog Čovekoljubivog Čudotvorca, koji svoju ktitorku vodi kroz evanđelski trud ka Svome Nebeskom Carstvu.
Ako Bog da, mi ćemo krajem iduće sedmice krenuti ka Beogradu. A dotle? Neka se horovi Vaših svetih molitava roje ka Čudesnom Gospodu da nas On uvek ima u milosti Svojoj.
Od sviju Vam pozdravlje i želje za spasenje svih Vas n nas: na prvom mestu od m. Igumanije, svih njenih u Hristu sestara, i od mene
 
mnogogrešnog i nedostojnog Vašeg oca
arhim. Justina.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo igumaniji Sari i Ćelijskim sestrama, upućeno iz manastira Deviča (na dan Svete velikomučenice Efimije, 1955. godine).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *