NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
17. MONAŠKI ŽIVOT: POST I MOLITVA
 
Dragi oci i sveta u Hristu braćo,[1]
 
Nadam se da ste s radošću i velikom po dušu korišću zajednički pročitali već „Monaški život“. Radosno sam izvršio s ljubavlju poslušanje, koje ste mi sa toliko smirene molbenosti naložili. Time ste mi mnogo i mnogo obogatili dušu nepogrešivim bogatstvom. Sada i ja i Vi svetootački znamo šta je monaški život. Nema nam izvinjenja, ako ne počnemo živeti takvim životom.
Često razmišljam o tome zašto kod nas ustvari nema pravog monaštva. I došao sam do bolnog i neoporecivog zaključka: da ga nema zato što na našem monaštvu nema blagoslova Božjeg. A blagoslova Božjeg nema zato što naš monah, čim se zamonaši, odmah prvog ili drugog dana pogazi, i tako celog života gazi, prvi i osnovni zavet monaški: isposništvo. Ili bolje, post po Tipiku: u mrsne dane jesti sir, jaja, beli smok; u posne dane – zejtin, kad je razrešen, takođe i ribe u razrešne dane, a ostalih dana bez zejtina i ribe.
Pogazivši tako prvi zavet monaški, srpski monah ranije ili kasnije pogazi i drugi zavet koji je u organskoj vezi i zavisnosti od prvog: molitvu. Ne držeći se pravoslavnog, svetootačkog molitvenog pravila, tako božanski mudro razrađenog i propisanog u našim svetim bogoslužbenim knjigama, srpski monah nikad i ne postane ono što sačinjava suštinu njegovog svetog poziva: molitvenik. Zato su naši muški manastiri davno prestali biti molitveni domovi. Otuda u nas monasi gotovo i nemaju nikakvo kelijsko pravilo. A i kako bi imao kelijsko, kada se ne obavlja ni hramovsko? A o umnoj molitvi, da i ne gozorim. Mećutim, monah bez posta i neprekidne molitve, zar je monah?
Znam Vašu davnašnju želju, molitvenu i uzdisajnu, za obnovom našeg monaštva. Obnova je moguća samo u bukvalnom svetootačkom ispunjavanju hmonaških zaveta. To je jedini put, osveštan i posvedočen dvehiljadugodišnjim iskustvom pravoslavnih podvižnika monaha Taj put je i dao bezbroj svetih i pravednih monaha. Ka drugim putevima monahu nema spasenja.
Znajući Vaša hristočežnjiva srca, mila moja braćo, ja sam slobodan u ljubavi Hristovoj k vama da Vam predložim opo što mi je davno u duši o Vama. A to je ovo: Otpočnite u Vašoj svetoj obitelji sa postom po svetom Tipiku; prestanite sa upotrebom masti i mesa. Tako ispunite, i neprekidno ispunjavajte prvi zavet monaški. Ne recite: „Ne možemo izdržati zbog teških fizičkih poslova“. – Ali, zar su manje teške poslove radili sv. Teodor Studit, sv. Pahomije Veliki, sv. Teodosije Veliki i njihova mnogoljudna bratstva? Čitajte njihova žitija i pravila, pa ćete videti da su bili u težim trudovima i u strožijim postovima od nas. I danas? Pogledajte neke uzorne ženske manastire kod nas: sestre neprekidno rade teške poslove, iako se isposnički hrane po Tipnku. – Takvo izgovaranje dolazi ili od maloverja, ili od poluverja, ili od neverja.
Takvome postu neizostavpo dodajte bogosluženja po Tipiku: sva redom, sa svetom Liturgijom svakodnevnom kao krunom. A umna molitva neka ne prestaje u srcima Vašim ni danju ni noću.
Postupite li tako, moja hristoljubiva braćo, blagoslov Božji će se nesumnjivo početi izlivati na Vašu svetu obitelj. I Gospod će na čudesne načine početi umnožavati Vaše bratstvo, privodeći Vam probuđene monahe i hristočežnjive iskušenike. Pri takvom uzor-manastiru u našoj Crkvi, Vama će se sa svih strana početi slati duše, žedne pravde i istine Božje.
Mnogo Vas sve molim: da o ovome saborno razmislite, i uvek sa molitvom većate, i odluku bogomudru donesete. Biću Vam veoma zahvalan, ako me o svojoj odluci izvestite. I neizmerno obradujete.
 
Preporučivši se svetim molptvama sviju vas,
moji predragi oci i braćo,
molim Vaš sveti oproštaj i srdačno Vas sve pozdravljam,
Vaš otac Justin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo Bratstvu manastira Rače (na Svetog Filareta Milostivog, 1953).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *