NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
15. BOGOČOVEČANSKA EVOLUCIJA
 
Predrago mi čedo u Gospodu,[1]
 
Želiš da ti odgovorim na pitanje kojim se bavi „Bogoslovski kružok“: Može li se naučno poimanje evolucije sveta i čoveka pomiriti sa predanjskim Pravoslavnim osećanjem i saznanjem? Kakav je stav Otaca u tom pogledu? Postoji li uopšte potreba za tim pomirenjem?
– Ukratko: Novozavetna antropologija stoji i pada sa Starozavetnom antropologijom. Svo Evanđelje Staroga Zaveta: čovek – ikona Božja; svo Evanđelje Novoga Zaveta: Bogočovek – ikona čoveka. Nebesko, božansko, besmrtno, večno, neizmenljivo čovečje i čovečno je u čoveku ikona Božja: bogolikost. Ta bogolikost čovekova bića unakažena je dobrovoljnim grehom čovekovim, njegovim savezom sa đavolom kroz greh, i posledicu greha smrt. Bog zato i postao čovek: „da svoj paki obnovit obraz istljevšij grjehmi“.[2] Bog zato i postao čovek, i ostao u čovečanskom svetu kao Bogočovek, kao Crkva, da bi čoveku == ikoni Božjoj dao sva potrebna sredstva, kako bi unakaženi bogoliki čovek pomoću svetih tajni i svetih vrlina u Bogočovečanskom telu Crkve uzrastao: ,,U čoveka savršena, u meru rasta visine (= punoće) Hristove“. – To je bogočovečanska evolucija čoveka, to bogočovečanska antropologija. Cilj bogolikog bića čovekovog: postepeno postati „savršen kao Bog“ Otac, postati „bog po blagodati“, bogočovek po blagodati: postići oboženje, obogočovečenje, ohristovljenje, otrojičenje. Po svetim Ocima: „Bog postaje čovek, da bi čovek postao Bog“.
– Međutim, takozvane „naučne“ antropologije ne priznaju uopšte bogolikost čovekova bića. One samim tim apriori odriču bogočovečansku evoluciju čovekova bića. Ako čovek nije ikona Božja, onda je Bogočovek i Njegovo Evanđelje – neprirodno za takvog čoveka, i mehaničko, i neostvarljivo. Bogočovek Hristos je robot, i stvara robote. Bogočovek je nasilnik, jer hoće da na silu od čoveka stvori biće „savršeno kao Bog“. Ustvari, to je i zakonička utopija, iluzija, neostvarljiv „ideal“. Na kraju svih krajeva. to je bajka i skaska. – I još: ako čovek nije bogoliko biće, onda je i sam Bogočovek nepotreban. Jer naučne evolucije ne priznaju ni greh, ni Spasitelja od greha. U ovom zemaljskom svetu „evolucije“ sve je prirodno, nema mesta za greh. Zato je i smešno govoriti o Spasitelju i spasenju od greha. In ultim linea: sve je prirodno: i greh, i zlo, i smrt. Jer, ako sve evolucijom dolazi čoveku, i daje se, onda šta se to ima spasavati u njemu, pošto ničeg besmrtnog i neprolaznog nema u njemu, već sve od zemlje, zemno, zemljano, i kao takvo – prolazno, truležno, smrtno. U takvom svetu „evolucije“ nema mesto ni Crkvi, koja je telo Bogočoveka Hrista. Teologija pak koja svoju antropologiju zasniva na teoriji „naučne“ evolucije nije drugo do contradictio in adjecto. Ustvari, to je teologija bez Boga, i antropologija bez čoveka. Nije li čovek besmrtna, večna i bogočovečna ikona Božja, onda su sve teologije i sve antropologije – besmislena lakrdija i tragična komedija.
 
Vaš otac Justin
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo jednom studentu (19. novembra 1968)
  2. „Da opet obnovi svoju sliku istrulelu gresima“ – primedba redaktora.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *