NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
14. ŽIVOT PREOBRAŽAVATI U HRISTOŽIVOT
 
Predrago mi čedo u Gospodu,[1]
 
Neka je pod večnim blagoslovom Spasovim i tvoja savest, i tvoja duša, i tvoj um, i tvoje srce, i sve što u njima biva i sve što se sa njima zbiva. Rečju: vascelo biće tvoje i sav život tvoj. Jer radi čega smo na zemlji mi ljudi? Mi, najzagonetnija bića od svih stvorenja. Radi čega? – Da iz sebe izradimo hristonosna i hristolika bića. Da nam čudesni Gospod Hristos bude sve i sva i u duši i u telu i u savesti i u volji, i u svakoj pojavi našeg hristočežnjivog bića ljudskog. Hrietočežnjivog, jer Bogom sazdanog Hristolikim. Naša je večnost, i bogovečnost, još ovde na zemlji: da svakog trenutka stremimo ka Gospodu Sladčajšem kroz svete vrline. Najpre i najviše kroz molitvu. Jer vera – vodi, molitva rukovodi i uzrasta sve svete vrline, preobražavajući ih u besmrtnu svevrlinu – hristoljublje. Svaku misao, svaki pogled pretvoriti u Hristomisao’, u Hristopogled. Da Nam Gospod sveblagi i svebogati uvek bude sve i sva u svemu našem. Da u nama ništa ne bude naše već Njegovo; ili da sve naše bude Njime n preko Njega naše. A to znači: da svojim zemaljskim življenjem doživljujemo neprestano sebe kao besmrtno i večno hristoliko biće. A za sve to imamo bezbrojna bogočovečanska sredstva u Presvetoj Svetajni Spasovoj -Crkvi. Zato je Crkva n telo Njegovo: da svaki od nas, i sve v nama, bude upravljano i oživljavano Glavom Crkve: Njim samim – Gospodom svečudesnim. Ovo svima Vama molitveno od sve duše želim, unapred se radujući podvizima Vašim koji Vas očekuju u našoj Crkvi.
Naše je zvanje: neprestano se truditi u svetim vrlinama; i pomoću njih svaku svoju misao preobražavati u hristomisao, svako osećanje u hristoosećanje, svako htenje u hristohtenje. Jednom rečju: sav život danonoćno preobražavati u hristoživot. Tako ćemo na svima bojištima postati, i zanavek ostati, svepobedni pobedioci. I vrata nas paklena neće nadvladati. A za sve to potrebno nam je jedno: odlučnost volje. Neka ona, pre svega, bude hristočežnjiva i hristoljubiva, i ništa nam neće biti nemoguće: svaki apostolski podvig biće naš, svaka besmrtna vrlina biće naša. I niko, i ništa neće nas rastaviti od ljubavi Hristove. A kad smo u ljubavi Hristovoj, njome Nošeni i njome čuvani, šta će nam učiniti čovek, šta ljudi, šta strasti, šta iskušenja, šta i sami demoni? Ništa, ništa, ništa! Jer, sve su pobede naše i na zemlji i na nebu kada smo Hristovi. A Njegovi smo kada neprestano živimo Njime kroz svete tajne i svete vrline. To je naše nepobedivo, „sveoružje Božije“. Njime ćemo svakodnevno vršiti pokolj duhova zla ispod neba – đavola. Jer u svemu pobeđujemo Onim koji nas jedino ljubi besmrtnom i večnom ljubavlju. Svakodnevna je stvarnost: hristoljubivoj duši Gospod divni daje sve pobede, besmrtne i večne. A to su: svaka naša pobeda nad gresima, nad strastima, nad iskušenjima.
O, čedo moje milo, i čeda moja mila, oprostiti meni svegrešnom što se usuđujem učiti Vas… Tebi i svima Vama moj nedeljivi besmrtni zagrljaj u Gospodu s ljubavlju koja ne prestaje.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo svom duhovnom čedu (27. maja 1972 godine)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *