PISMA
13. PRETVARANJE DANA U SVETE BROJANICE
Predrago mi u Hristu čedo,[1]
Sutra su „Pročke“. I ptice se u gori opraštaju, – govorili su naši stari, i tako preneli nama evanđelsko i apostolsko predanje. Nesumnjivo evanđelsko i apostolsko. I tako Sveto Pravoslavlje i nadalje neumorno piše Spasovo Evanđelje, piše i pisaće ga sve do Strašnoga suda. Oprostite, drago mi čedo, sve što u životu sagreših nebu i zemlji, i svakoj ptičici i svakoj travčici, jer je pakao svakog greha mog strašan i strašilan za svaku tvar Božju. A svaka je tvar bezgrešna, jer u srži logosna. Zato sva tvar uzdiše i tuži sa nama i zbog nas; tuži, i tugom nas svojom optužuje kao ubice koji izvršiše, i neprestano vrše, pokolj bezgrešnih tvari Božjih, uvevši u zemaljski svet tri nenasita zlotvora: greh, smrt i đavola; a sa njima i za njima – pakao.
Blago Vašoj duši što Vas Gospod udostoji da se poklonite svetim moštima Svetog Zlatousta. Molim Vas, učinite za mene tri metanija pred njim, vapijući: Presveti oče Zlatouste, oprosti i pomozi svegrešnom čedu tvom – arhimandritu Justinu! – Kako je blaženo svako osećanje u meni kada ga molitvom prostrem pred čudesnim i milim Svetim Zlatoustom! A misao? O, ona se odmah rascveta u rajski cvet, i sva miriše na besmrtnost i život večni. Slatko je duši moliti se: O, mili oče Zlatouste, udostoji me danas sebe osećati tobom! – I dan se moj pretvara u sveti dan, i dani moji – u svete brojanice, koje uzbuđeno jecaju pred njim neduge moje i tuge moje, svakodnevna umiranja moja i vaskrsavanja moja. Sebe sagledati Svetim Zlatoustom u svima ponorima mojim, – to je smrt za sve smrti što su u njima. To smrt i za samog pronalazača smrti Satanu. Tako se čovek postepeno pretvara u blagovest Božju, u blagovest kojoj se Heruvimi ushićeno klanjaju u licu Presvete Svečudesne Bogomajke. I čovek postepeno doživljuje pravoslavnu antropodiceju… Svako dobro, i ono bolje, i ono najbolje želi Vam svom dušom od Gospoda
Vaš otac Justin
NAPOMENE:
