NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
12. FILOSOFIJA PO HRISTU
 
Predrago mi u Gospodu čedo Grigorije,[1]
 
Svako ti dobro od Gospoda svakoga dobra! A u našem čovečanskom svetu svako je dobro čoveku od Bogočoveka, od vere u Njega. Otuda blagovest nad blagovestima: „sve što nije od vere – greh je“ (Rm. 14, 23). Ustvari, sve što nije za Bogočoveka i po Bogočoveku, greh je. Čovek je i stvoren hristolikim, da bi pomoću te hristolikosti i na temelju te hristolikosti svojom hristolikom slobodom izgradio sebe „u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove ( = punoće Hristove)“. A sve to biva, i sve se to zbiva, u besmrtno živom i životvornom Bogočovečanskom telu Hristovom – Crkvi. Y njoj i njome čovek jedino doživljuje hristoliku punoću svoga bića (Ef. 4,1-32). Y Bogočoveku čovek se postepeno obogočovečuje pomoću svetih tajni i svetih vrlina, i svim bićem doživljava evanđelsku istinu: Bogočovek je vrednost i svevrednost svih bića i svih stvari, vidljivih i nevidljivih; Bogočovek je mera i svemera svih bića i svih stvari, vidljivih i nevidljivih.
Čedo moje milo, zašto ti ja ovo pišem? – Zato što si filosof. A u svima filosofijama svih vremena glavni je problem: gnoseologija. Bogočovek je i tu sav nov. „Filosofija po Hristu“ odgovara bogočovečanski savršeno na sva osnovna pitanja svih filosofija svih svetova. Istina? – On: Njegova Bogočovečanska Ličnost. Merilo = On; Svevrednost = On; Dobrota = On; Lepota = On; Večni Život = On; Sve savršenosti i savršenstva = On. Jer? – On: Jedini Istiniti Bog u čoveku, u telu čovečijem; i zato, i time: Jedini Istiniti Čovek u svima svetovima. I mi – verom u Njega, životom u Njemu doživljujemo blagodatnu bogočovečansku punoću svoga ljudskog bića, i zato svegromovska blagovest Najvećeg Gromovnika svih svetova: „mi uM Hristov imamo“. Ustvari, hrišćanstvo i nije „teologija“, u filosofskom „naučnom“ smislu, već – novi život, život bogočovečanski: čovek svom dušom, svim srcem, svim umom, svom snagom prenosi sebe u Boga pomoću svete ljubavi, i ostalih svetih vrlina. Najpre pomoću svete molitve. Jer: „ljubav je od molitve“. Ova sveta blagovest je od najempiričnijeg filosofa pravoslavnog – svetog Isaka Sirina. Zato je nama hrišćanima molitva najneophodnija sveta vrlina. Ona nas uvodi u sve svete vrline: ona ih zasađuje u nama, ona i usavršava, ona i obesmrćuje, ona i ovečnuje. Otuda i zapovest, i blagovest evanđelska: ,neprestano se molite“. Omolitviti sebe, omolitviti sav um, svu dušu, svo srce, svu volju, – to neka je naš svakodnevni podvig. „Molitva je horovođa u horu vrlina“, – to je blagovest svetih Otaca. Sveta molitva ispravlja i popravlja svaku vrlinu što je u nama, sa jednom željom: da je dovede do njenog završnog savršenstva. Zato pravom hrišćaninu nikada nije dosta molitve. Neka srce bdi i kada telo spava . . . Kada se um potpuno omolitvi, u njemu grane večno proleće. Molitva – večno proleće uma. Molitva – večno proleće i duše, i srca, i volje. Molitva odgoni iz čoveka zimu greha, zimu strasti, zimu svake slatke samoobmane, slatke prelesti, i zacaruje u njemu neprolazno rajsko proleće Večne Istine Hristove, Istine Bogočovekove, Istine Čovekove .. .
U ovom zemaljskom izgubljenom raju želeći ti, čedo moje milo, sve neprolazne radosti od Gospoda svih radosti,
 
srdačno te pozdravlja
i grli u Gospodu Tvoj – otac Justin
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. Pismo monahu Grigoriju (16. novembra 1966 godine)

 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *