NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PISMA

PISMA

 

PISMA
 

 
10. BUDUĆEM MONAHU O OMOLITVLJENJU UMA I O SVEPRAVOSLAVNOM CABOPU
 
Drago čedo,[1]
 
Vaše pismo – vaistinu blagovest za mene! Najglavniji problem svoga bića rešili ste zaista najsavršenije, zemaljski i nebeski najsavršenije. Rešavajući ga, Vi ste gledali sebe s neba, i ugledali sebe – nebeskog, sebe – večnog,sebe – besmrtnog. I u sebi – bogoliko i bogočežnjivo jezgro svoga nebozemnog bića. I time obradovali sav nebeski svet, koji s neba ljubavlju bdi nad svakim ljudskim bićem u našem zemaljskom svetu. Po mome osećanju, i – sveosećanju, za Vas je sada glavno, i najglavnije: omolitviti um. Tako, da se kasnije svaka misao sama sobom izvije u molitvu, završi molitvom. Iz omolitvljenog uma, kao iz čistog i bistrog izvora, uvek će izvirati i liti se čiste i svete misli: bogomisli, hristomisli. Za hristočežnjivog trudbenika dostižan je još na zemlji ideal: svaku misao završiti i savršiti Bogom, Hristom Bogom – Bogočovekom. Sa tim ciljem treba se u početku moliti na brojanice kratkim molitvama, kao: 1) Gospode sveblagi, omolitvi me grešnoga; 2) Gospode svemilostivi, nauči me moliti se; 3) Gospode, daj mi molitveni odnos k svetu. Ovakve, i slične, molitve upućivati k Presvetoj Bogorodici, omiljenim svetiteljima, naročito Sv. Zlatoustu. Zadržavati se naročito na molitvi koja prione srcu, ili zagreje srce. – Toliko za sada.
Stavili ste me pred mnoge probleme; o njima se mogu napisati čitave knjige; stoga moram biti kratak, i najkraći.
1) Stav prema vanpravoslavnom hrišćanskom svetu. Najpre: utvrditi sebe umom i srcem i životom u Pravoslavlju: u njegovim svetim tajnama i svetim vrlinama; na taj način osaboriti sebe, svoj yći, svoje srce, svoj život; živeti stalno ,,sa svima svetima“, jer se samo tako mogu poznati bogočovečanske dubine i visine i širine svega Hristovoga: živeti ,,sa svima svetima“ = misliti „sa svima svetima“ = osećati „sa svima svetima“ = moliti se „sa svima svetima“ = ljubiti „sa svima svetima“. Jedino se na taj način osigurava sveto i Nepogrešivo merilo Istine = Crkve Hristove, koja je uvek Ipostasna Istina Bogočoveka Hrista, ne ikoga drugoga ili ičega drugoga: „punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu“.
2) Šta srpski teolozi misle s svepravoslavnom Saboru? Znali bismo kada bi oni objavili šta misle. Vi s pravom pominjete Granića. U istorijskoj perspektivi, od Karađorđa do danas, malo se o tome reklo, ili nimalo. Ustvari: za „Svepravoslavni sabor“ su potrebne duge i duge pripreme. Takav Sabor bi morao isticati, organski i predanjski, iz Svepravoslavnog predanja Svetih Apostola i Svetih Otaca: kao Bogočovečanski potok Bogočovečanske Sveistine, koja počinje sa Gospodom Hristom, pa Duhom Svetim kroz Svete Apostole i Svete Oce živi Crkvom i putuje Njome kroz vekove i naraštaje, sve tako do danas, i od danas do Strašnoga Suda. Konkretno: u današnjem anarhičnom istorijskom razdoblju ontološki, i istoriosofski, i geografski je nemoguće održati Svepravoslavni sabor. Za naše pokolenje to može biti samo molitvena želja, i to bogomudra molitvena želja.[2])
„Ekumenizmi“ su u modi. No pri tome se, izgleda mi, previđa ono najbitnije: Ekumenizam Bogočovečanske Istine je srce Bogočovečanskog = Pravoslavnog ekumenizma, koji je uvek Ipostas Bogočoveka Hrista, u njenoj kozmičkoj, i svekozmičkoj, i nadkozmičkoj, i sveukupnoj celostnosti, i u zemaljskoj istorijskoj konkretnosti. Nikada čovek, niti išta čovečije, ne može biti ni merilo, ni simvol, ni konkretum ekumenizma. Nikada čovek, ma koji čovek, već uvek i samo Bogočovek. Sva je tragedija Zapada što je kroz cvoje svakovrsne hominizme i humanizme odbacio Hristovo Bogočoveštvo . ..
A dotle: Hristos se rodi! na zemlji kao Bogočovek rodi, da nas Svojim Svetim Evanđeljem uvede Na nebo, i nauči nas ljude na zemlji živeti nebom i Bogom, nebeskom Istinom i Pravdom, oličenom zanavek u čudesnoj nezamenljivoj Ličnosti Bogočoveka Hrista, vaistinu Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Čoveka u svima svetovima, vidljivim i nevidljivim, u kojima se kreće ljudska misao i kruži ljudsko osećanje i straži ljudska savest.
 
To Vam kao Božićni poklon od
Svemilostivog Bogomladenca
svim srcem molitveno želi
i radosne božićne pozdrave šalje
Vaš o. Justin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pismo budućem monahu (pred Božić. 25. 12. 1964).
  2. I kasnije, godine 1971. i 1977. otac Justin pisao je o keblagovremenosgi sazivanja i održavanja u sadaš-njim uslovima Svepravosla)Vnog Vasel>snokog Sabora. (Ti tekstovi su objavljeni na skoro svim većim evropski.m jezicima, samo ne na srpskom) Negativan stav o. Justi-na prsma sazivanju “ održavanju u ovakvim irilikama Vaseljenskog Sabora više je kritika metoda sadašnjgg rada i ponašanja onih koji taj „Sabor“ pripre.maju, ne-goli poricanje mogućnosti i uopšte potrebe održavan>a Sabora u Pravoslavnoj Crkvi. – Prim. redaktora.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *