PESME MOLITVENE

Svetitelji srpski, nebesni vesnici,
I večnoga Slova, jasni slovesnici,
U duh odeveni, duhom oboženi,
Duhom osnaženi, Duhom naučeni
– Učitelji biste narodu svojemu
Poslušan da bude zakonu Božjemu,
Da zna i upamti da sa lakog puta
Lako se i pada, lako i zaluta.
Stazom a ne drumom k nebu se uzlazi,
Na uzanoj stazi Bog čoveka pazi.
Ko se krsnim znakom krsti po prsima
Krst nositi mora na svojim leđima.
U duši se bori večnost sa vremenom
Al nada ju snaži pod teškim bremenom.
Kada muke teške za mukama slede
Ispit se polaže; sva nebesa glede.
Postoj i potrpi sa Božjom pomoći,
Samo dušu čuvaj, sve drugo će proći,
U odbrani duše, pravde i istine,
A u ime Hrista sve žrtvuj, Srbine.
Tako nas učiste, oci bogonosci,
Primerom i slovom, slavni krstonosci.
Trudovima vašim narod prosvetiste,
Verom i ljubavlju bratstvo utvrdiste.
Od vaših je suza zemlja procvetala,
Od vaše je krvi slava zablistala.
Poteklo je miro iz vaših grobova
Na lek i utehu Božijih sinova.
Od vaših se mošti strašna sila javlja,
Tako i u prahu Bog svece proslavlja.
Ko za kratka veka Boga zadužuje,
Tome Bog se večno, večno odužuje:
Proslavlja mu ime u večnoj mladosti,
Proslavlja mu dušu, pa i mrtve kosti,
Iz kostiju grobnih živa sila gori
Jedne da izleči, druge da ukori.
Živi mrtvom hode da im on pomože,
Carevi i knjazi, sebri i velmože.
O, vi besmrtnici, besmrtni ste stali
I dušom i telom ka bogovi mali.
O, biseri dragi sa nebeskih grana
Prosuti po zemlji svetoga Balkana.
Ni prostor ni vreme nas više ne tesne,
Nit vas većim čine pohvale i pesme.
Al nas ljubav goni da vas proslavljamo
I službe činimo i pesme pevamo.
Velike vojvode Srbije Nebesne
O, bezbrojne srpske, vojske bestelesne,
Vi ste srpskog stabla najplodnija grana,
Vi ste naša snaga i naša odbrana:
Pomozte nam živet po Božijoj volji
Da iz dana u dan svi bivamo bolji,
Iz duhovnog sveta i duhovnim mačem
Pomozite, svetci, boljem a ne jačem.