NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » PESME MOLITVENE

PESME MOLITVENE

 

PESME MOLITVENE
 
KANON UZ ČASNI POST
 
Čtec: I stvori Bog čovjeka po obrazu svojemu, po obličju Božijemu stvori ga.
Narod: Po obrazu Tvome, o, Isuse, krasni,
Adam sazdan beše divan ka’ u basni
Al izgubi obraz, i Edem opusti,
Ti ostavi nebo i za njim se spusti.
 
Čtec: Kroz jednog čovjeka dođe na svijet grijeh, a kroz grijeh smrt.
Narod: Smrt kroz usta Evi i Adamu uđe,
Sve što njino beše postade im tuđe.
Da im život vratiš, Ti svoj život stavi
I krvavim krstom povrati ih slavi.
 
Čtec: Jedini bezgrješni Bog može spasiti od grijeha.
Narod: Kako može dužnik za dužnika platit?
Nedužan a bogat samo može spasit.
O, nedužni, blagi i bogati Spase,
Ti dugove naše sve prepisa na se.
 
Čtec: Devojka će rodit sina Emanuila.
Narod: Isaija reče, Danilo sračuna,
A David vozglasi povrh tankih struna.
I Deva se povi te Mesiju rodi
Da odrode grešne opet s Bogom srodi.
 
Čtec: Teško onima koji duboko skrivaju od Gospoda namjeru, koji rade u mraku i govore: ko nas vidi?
Narod: Isaija umre, prestrugan testerom,
Danilo u ropstvu okonča se verom.
Stoleća krvava, suzna pokolenja,
Čekahu te Hriste, Vladiko spasenja.
 
Čtec: I reče anđel pastirima: ne bojte se, javljam vam veliku radost, jer vam se danas rodi Spas – Hristos Gospod.
Narod: Proroci likujte, evo vam veselja,
Prorečenog od vas – zemlji Spasitelja,
Po obrazu Božjem Isusa čoveka
Život istočnika i meda i mleka.
 
Čtec: Blaženi su ništi duhom, jer je njihovo carstvo nebesno.
Narod: Snizite se gore, dignite doline,
Nek caruje smernost, gordost nek ugine.
Hristos Car i Gospod snizi se do sluge
I zbog nas pretrpe muke i poruge.
 
Čtec: Blago onima koji plaču, jer će se utješiti.
Narod: Zaplaka se Adam zbog greha prokleta
I plačem otvori istoriju sveta.
Ti se Hriste spusti u svet uplakani
I uzdiže verne u svet raspevani.
 
Čtec: Blago krotkima, jer će naslijediti zemlju.
Narod: Ka divlji su vuci nekrotki paganci
A Hristova deca krotki ka’ jaganjci.
Vuci vazda gladni a jaganjci siti, –
Slušamo te Hriste, krotki ćemo biti.
 
Čtec: Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi.
Narod: Za pravdom gladuje sva zemna planeta
Od Adamskih dana od kad je prokleta.
Ti si hleb s nebesa, ti si živa voda,
Gledamo u tebe, Spasa i Gospoda.
 
Čtec: Blago milostivim, jer će pomilovani biti.
Narod: Klanjamo se tebi, Bogu svevidećem,
Klanjamo se tebi, Bogu svečujućem.
Pomozi nam Hriste biti milostivi,
Biti slični tebi, o Svemilostivi.
 
Čtec: Blago onima koji su čista srca, jer će Boga vidjeti.
Narod: Staro ljudsko srce puno crnog blata,
Puno greha, zlobe brata protiv brata.
Novo srce ti si darovo nam Bože,
Čisto oko koje tebe videt može.
 
Čtec: Blago mirotvorcima jer će se sinovi Božiji nazvati.
Narod: Nema pravog mira bez Božijeg mira,
Niti pravog bratstva bez Božijeg očinstva.
Sin se Božji javi da sinove zbira,
Sinove svetlosti, braću dobročinstva.
 
Čtec: Blago izgnanim pravde radi, jer je takovijeh carstvo nebesno.
Narod: Gonitelje pravde večna pravda goni,
Spremila je za njih večno mučilište.
Gonjeni za pravdu imaju sklonište,
U dvorima carskim – nebesno žilište.
 
Čtec: Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rđave riječi lažući mene radi.
Narod: Mi nauku tvoju dobro razumemo,
Da se ne bojimo srama sramotnika
Ni jezika lažnog crnih klevetnika
No za tvoje ime veselo ginemo.
 
Čtec: Radujte se i veselite se, jer je velika vaša plata na nebesima.
Narod: Muke i stradanja tvojima vernima
Jedina su Hriste tvoja obećanja,
Radost i veselje i večita plata
Sretnuće ih tamo iza grobnih vrata.
 
Čtec: Vi ste so zemlji, vi ste vidjelo svijetu.
Narod: Paganska gatanja, lude maštarije,
Svet obljutaviše, u crno zaviše.
O, Sine Devički, ti sav svet osoli
I žurbi k svetlosti ljude osokoli.
 
Čtec: Da ne zna ljevica tvoja što čini desnica tvoja.
Narod: Ma ne znali ljudi, Bog je sveznajući,
Ko s molitvom posti i darove daje.
Što ocene ljudi može biti lažno,
Kako Bog oceni, to je dušo, važno.
 
Čtec: Ne sabirajte sebi blaga na zemlji gde moljac i rđa kvare, nego sabirajte sebi blago na nebu.
Narod: U prastaro vreme, tako Knjiga piše,
U smrad pretvori se što beše odviše.
Staraj se čoveče za večnu obitelj
Slušaj šta te uči Hristos tvoj Spasitelj.
 
Čtec: A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom već je učinio preljubu u srcu svojemu.
Narod: I muško i žensko za životom žudi,
Bog ne gleda ono što gledaju ljudi.
Gospod čeka duše iz svakoga tela,
Duše svete, i bez šarenog odela.
 
Čtec: Da budete sinovi oca vašega koji je na nebesima.
Narod: O, Isuse sjajni, gle tama nas steže,
Vražija nas sila ka zemlji priteže.
Duni Duhom tvojim i vraga odagnaj,
Nebeskim videlom duše nam obasjaj.
 
Čtec: Sve što hoćete da vama čine ljudi, činite i vi njima.
Narod: Ti oprosti s krsta crnim neljudima
Da i mi prostimo svojim dužnicima.
Tvoj primer je jasan kako da hodimo:
Što sebi želimo drugim da činimo.
 
Čtec: Uđite na uska vrata i tjesan put što vode u život.
Narod: Domaćine sveta, u svom vinogradu
Ti se ka rob stesni da nikog ne stesniš,
Al širokoljupci tebe odbaciše,
Na tebe pucaše, sebe umrtviše.
 
Čtec: Čuvajte se od lažnijeh proroka koji dolaze k vama u ovčijem odijelu, a unutra su vuci grabljivi.
Narod: Ti se javi Jagnje, o, Isuse sveti,
Zaklaše te vuci u ovčijoj koži.
Vaskrsenjem tvojim ti im kožu zdera
– Zacari se svetom tvoja sveta vera.
 
Čtec: I dusi nečisti kad ga vidješe pripadahu k njemu i vikahu: Ti si Sin Božiji.
Narod: I Nečisti dusi poznaše te Tvorca,
A nečisti ljudi, slepi slepovođe,
Ne poznaše tebe strašnog Čudotvorca;
Spasitelja svoga na krst prikovaše.
 
Čtec: I 6i svadba u Kani Galilejskoj, i ondje bješe mati Isusova.
Narod: Kano senka mati svoga Sina prati,
Prepuno joj srce ljubavi i straha
Na svadbi, u slavi, svuda bez predaha,
I pod krstom čuće glas njegov: žedan sam!
 
Čtec: Niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, – Sin čovječiji.
Narod: Penjaše se k nebu mudraci u masi
Svojim tankim umom kao tankom svećom,
Al’ zalud, – dok dođe Sin večnoga Boga,
Isus Sunce jarko – sveće im pogasi.
 
Čtec: Ko vjeruje Sina ima život vječni, a ko ne vjeruje Sina neće vidjeti života.
Narod: O, Isuse živi, željo nad željama,
Tebi vjerujemo, i nikome više,
Smrt caruje svuda gde ti ne caruješ,
Tvojim svetim Duhom celo nebo diše.
 
Čtec: A ja vam kažem, da će za svaku praznu riječ koju kažu ljudi dati odgovor u dan Strašnoga Suda.
Narod: Melem ranjenima a hrabrost vernima,
Tvoje reči Hriste sav svet osvetliše.
O, medena usta, o, naslado večna,
Reči Božja – Ocu i Duhu savečna.
 
Čtec: Ne boj se malo stado, jer je volja Oca vašega da vam dade carstvo.
Narod: Što je na broj malo s tobom je veliko,
Na Sudu ćeš pitat: Kakvo, ne Koliko.
Gle, peska je mnogo, do guše i vrata,
I kad pesak sija, sija se zbog zlata.
 
Čtec: Ištite najprije carstva Božijega, i sve drugo će vam se dodati.
Narod: Od zemlje nas stvori a nebu nameni,
O, Božiji sine, Adam pade nisko,
Pa brigama skotskim rod mu se unizi,
Ti nas diže carstvu što je sasvim blisko.
 
Čtec: Čuvajte se da srca vaša ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta.
Narod: Svu si brigu za nas preuzeo na se
I gladan i žedan, sve za ljubav našu,
I ne tražiš ništa do srce trezveno,
Od ljubavi tvoje, Hriste, opojeno.
 
Čtec: Svaki koji zlo čini mrzi na vidjelo.
Narod: Zlo s’ odeva mrakom, mrak zlu jatakuje,
Iz straha od pravde zlotvor mrzi Boga.
Adam tek sagreši sakri se u senku
Uplašen od Božjeg sjaja nebesnoga.
 
Čtec: Bog posla Sina svojega da se svijet spase kroza nj.
Narod: U blato od greha, u tamu zločina,
Bog uputi s neba svog jedinca Sina.
Svet opasan beše i za samog Boga,
No ljubav te spusti s prestola večnoga.
 
Čtec: Bez mene ne možete činiti ništa.
Narod: Bez čokota zdrava, loza se sasuši,
Bez ljubavi tvoje prazno je u duši.
S tobom, s tobom, Hriste, jači smo od pakla,
Kula sviju zala, kula je od stakla.
 
Čtec: I riječ postade tijelo i useli se u nas – puno blagodati i istine.
Narod: U pećini mračnoj od Tvog svetlog lica
Sijaše se mati, prečista Devica,
Pa viknu: O, Sine, što kolena mnoga
Čekahu, ja gledam – u tijelu Boga.
 
Čtec: A Satana uđe u Judu da izda Isusa.
Narod: Srebro vlada Judom a ne Juda srebrom,
Bi izdajnik sebe pa Isusa potom,
Nasmeja se đavo zbog pobede lake
Lik i obraz Božji kad učini skotom.
 
Čtec: Oče, ako je moguće da me mimoiđe čaša ova.
Narod: O, moj mili Oče, skloni čašu ovu,
Prepuna je jeda, prepuna gorčine.
– Ispij, ispij čašu, moj premili Sine,
To je lek jedini čovečijem rodu.
 
Čtec: Oče, ako je moguće da me mimoiđe čaša ova.
Narod: Puna čaša greha, otrova i smrti,
Duboka do pakla, ukloni je, Oče!
– Tebi Sine otrov a ljudima život,
Svrši, srce, slavno kako slavno poče.
 
Čtec: Oče, ako je moguće da me mimoiđe čaša ova.
Narod: Ispi Sine čašu, ko bi drugi pio,
Ko bi ljubav našu svetu objavio?
Svu do dna je ispi, o, radosti moja!
– Hoću, Oče, hoću, budi volja tvoja.
 
Čtec: Uhvatiše Isusa i svezaše ga.
Narod: Satanom svezani vezuju te Hriste,
Po mraku te vode pred sinove mraka
Da ti pravdu dele robovi nepravde,
Plašljivci da pljuju u lice junaka.
 
Čtec: I sluge udarahu Isusa po obrazu, i lažno svedočahu i pljuvahu.
Narod: O, moj mili Sine, zašto tebe biju
A ne nečestive što se za njih kriju,
Mati vapijaše.
To j’e samo gutljaj,
O, majko, mi draga,
Iz čaše gorčine.
Avaj, zlatni Sine!
Još će, majko, piti toliko gutljaja
Kolko ljudskih greha od postanja sveta,
Sve ih, nano, moram ispiti do kraja
– Svu čašu gorčine!
Avaj, mili Sine!
Moj prebeli krine!
 
Čtec: A Pilat reče, ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čovjeku. A oni iz glasa vikahu: raspni ga, raspni!
Narod: Ni Pilat ni Irod, oba neznabošca,
Krivice na tebi naći ne mogoše,
Tvoj izbrani narod stidom poklopiše
Što Satanu na te verno pomogoše.
 
Čtec: Reče im Pilat: koga hoćete da vam pustim: Varavu ili Isusa? A oni rekoše. Varavu.
Narod: Slični sličnog hoće, zlotvori zlotvora,
Neće Boga nego – ubicu za cara.
O Isuse Jagnje, kraj će dobar biti,
Svu će divlju zverad jagnje pobediti.
 
Čtec: A stajaše kod krsta Isusova mati Njegova.
Narod: Plače pod krstom carica Deva:
– O čedo moje, kam da i mene
Raspeše na krst, bol da delimo!
Od tvojih muka prskaju stene
Kamo l’ ne srce U nežne žene!
 
Čtec: Isus vidjevši mater i učenika koga ljubljaše reče materi: eto ti sina.
Narod: Svijen od bola Isus se brine,
Sin dobri brine o majci svojoj:
– Eto ti majko Jove vernoga,
Uzmi ga sebi za sina svoga.
Ne može niko moj krst nositi
Niti muku moju sa mnom deliti.
Ja nisam raspet na jednom krstu
Već na krstove sviju grešnika,
Sviju zlotvora, sviju krvnika,
Sve od Adama i od Kaina.
Muke su moje, o majko mila,
Ne za čoveka ni za anćela
– Samo za Boga – Božijeg Sina.
 
Čtec: Povika Isus iza glasa: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?
Narod: Poslednji gutljaj iz gorke čaše,
Ubistvo sveca, Isus iskapi,
Najgorči gutljaj. Sunce potamni!
Eloi Eloi, lama savahtani!
 
Čtec: A od šestog sahata bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga.
Narod: Sunce i majka pokriše s’ mrakom,
Zvezde zbuniše, mramorje pršte,
Anćeli plaču, demoni reže,
U strahu ljudi s Golgote beže.
 
Čtec: A Isus reče: svrši se, i prekloniv glavu predade duh svoj.
Narod: Primi moj duh, Oče, i čašu praznu,
Čašu svih greha svu sam ispio.
Razbi j’ o glavu mrskog satane,
Novu sam krvlju svojom nalio
Da verni piju i živi budu.
Novi sam zavet njom utvrdio,
Tvoju sam Oče volju svršio.
 
Čtec: Ali će trećega dana vaskrsnuti …
Narod: Raduj se zemljo, zvezde pevajte,
U kolo ljudi svi se hvatajte,
Hristos voskrese, tugu odnese,
Tugu odnese, radost donese,
Hristos voskrese,
Hristos voskrese,
Hristos vo-skre-se!

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Draga braco i sestre da li postoji ikona Sv Bigorodice Javljenice ?
    Ako postoji molim vas napisite nesto o njoj.
    Hvala vam.
    Vuk.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *