NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » PESME MOLITVENE

PESME MOLITVENE

 

PESME MOLITVENE
 
POGREBNE PESME

I

Rodio se čovek, iz telese telo,
S nevidljivom dušom, sa plamenom toplim:
Sad je plamen uzet u visine daljne
Nevidljivom rukom u neznanu zemlju
Od celog čoveka odneto je pola:
Otišo je vozar, ostala su kola.

O, veliki Tvorče, šta se s nama zbiva?
Do malo čas oči svetliše ka zvezde,
Ruke rabotahu a noge hoćahu,
I jezik pevaše slavopoj životu,
A sad evo tela, bez miga i daha,
Bez pesme i tuge, straha i uzdaha.

Aj čoveče smrtni, pa čime se gordiš:
Lepotom il znanjem, slavom il imanjem?
Kad anđeo sleti, i dušu ti uzme,
Sve su tvoje hvale kao lanjski vetar,
Evo, prazan kavez odletele ptice,
Ostala je senka što se zvalo lice.

Čovek se i boji i stidi umreti,
Stidi se zbog greha, tog semena smrti
Adamovog i svog, i smrti se grozi,
Al od smrti nema lekara sem Jednog,
Pa u smrtnoj jezi tome Jednom kliče:
Pomiluj me Hriste, smrti Pobedniče!

II

Ne plačite braćo, plač mi ne pomaže,
Ne molte se Bogu da me pomiluje,
Da mi prosti grehe, da me ne osudi,
A ja sebi više ne mogu pomoći.
Knjiga mojih dela protiv mene zbori,
Molte Hrista da je pre suda sagori.

Prevaren od sveta, svet sam zavoleo,
Zavoleo sunce, i zvezde, i cveće,
I prirodu celu što za ljubav ne zna,
Živ il mrtav, za nju ja sam bio isto.
Hriste, ti me ljubiš većma no ja sebe,
Primi moju dušu u blizinu tebe.

O, svetlosti večna, što grob osvetljavaš
I mrtve u svoje građane ubrajaš,
Moje mrtvo telo nikome ne treba,
Ta dosta je praha i bez njeg u svetu!
No dušu mi grešnu otrgni iz mraka
I spasi od adskih strašivih prizraka.

Sve ostavljam sada, i sve me ostavlja,
Za sav svet sam mrtav, i sav svet za mene
Ko’ da nikad nisam ni bio u svetu.
Kao dim i senka sve se izmaknulo.
Jedina je stvarnost: pred Sudijom stojim,
Celom dušom drhtim i Pravde se bojim.

III

Tu mi je glava ali bez misli,
Tu su mi pluća al bez disanja,
Tu mi je srce al bez kucanja
Tu su mi oči ali bez vida,
Tu su mi uši ali bez sluha,
Tu mi je telo ali bez duha.

Bijte me, ljudi, ja ne osećam,
Ljubte me, braćo, ja ne osećam,
Ja ne osećam ognja ni leda,
Niti pelena ni slatka meda,
Jer duša moja u telu nije,
Ka drugom svetu ona se vije.

Al duša moja sve vas posmatra
I bez očiju sad bolje vidi
I bez ušiju sad bolje čuje,
Još i bez srca jače čuvstvuje.
Ljubav joj vaša tmine razbija
I svaka suza ka sveća sija.

Nema mi više k vama povratka,
Nit vama u svet duga boravka.
Sutra preksutra vi ćete k meni
I svi zajedno pred lice Hrista.
Jedno vas molim: Molte Ga za me
Da spasen budem od večne tame.

Anđele svetli, sad mi pomozi,
Tek sada vidim grehove moje.
Gresi me tegle u ponor pakla,
Ne daj me, drži, vodi u nebo,
O, sine Marin, tebi Aliluj,
Ne gledaj dela no me pomiluj.

IV

Šta mi pomažu pohvale ljudske?
Šta mi koristi srebro i zlato?
Gle, telo moje prazna je ljuska,
Gadost očima, gozba crvima.
Ima l junaka da smrt ubije?
Duša mi tebi Hriste vapije.

Ti što povika: Taliva kumi!
Nainsko čedo u život vrati,
Mrtva Lazara iz groba dozva
I sebe samog iz mrtvih diže
– Jedini Ti mi možeš pomoći
U svetlost dići iz grobne noći.

Duša mi samo života hoće
Ko će mi dati što i sam nema?
Al ti si Hriste izvor života,
Izvor života silan i bujan.
Milošću tvojom zemlju zadivi
I tvojom slavom mene oživi.

Sveci se u Te jednog nadaše
I mučenici za Te ginuše,
Ti im otvori vrata od Raja:
I mene prosti, u Raj useli,
U smrti tvoje prizivam ime
Bože svesilni, Hriste, spasi me.

Anđele svetli, s Bogorodicom
I svima svetim Boga molite,
Boga molite da me ne sudi,
Mnogo sam grešan i nedostojan,
Da me ne sudi po svetoj meri
Ne po delima nego po veri.

V

Gde su sada cari, gde su vojskovođe,
I gde siromasi, slepci, slepovođe?
Sve je pokriveno zemljom i ćutanjem,
Sve je prah u prahu, sve bilo pa nije.
Pohvale i grdnje sve sa vetrom beže,
Samo suhe kosti u prašini leže.

Prašina je mozak ali miso nije,
Prašina je srce ali ljubav nije,
Prašina su kosti ali duša nije,
I krv je prašina ali život nije.
Iz telesnog praha nešto je izbeglo,
Iz ljuske razbite pile se izleglo.

Mnogo je ograda u Božijoj njivi,
Mnogo je svetova pod Božijom rukom,
Jedne oči vide, a duh druge gleda.
Iz jednog se sveta prelazi u drugi,
Svetovi su Božji i mnogi i razni,
Otvara se drugi kad se prvi prazni.

Pravednici Božji, po zemlji hodiste,
No zemaljska blaga jevtino ceniste.
Na nebu se sada s Hristom radujete,
S anđelima Božjim slavopoj pevate.
I pokojnik ovaj nek bi s vama stao
Živodavca Hrista s vama proslavljao.

O, anđele, Božji krilati, vojniče,
Tvojim belim krilom zakrili mu dušu
Od demonskih zora, crnih strašilišta.
A ti, sveta Devo, pogledaj ga blago,
Molitvama tvojim sudbu mu ublaži,
Nek Sudija mnogo od njega ne traži.

VI

Moja knjiga ispisana pred Bogom,
Crnim slovom i crvenim pred Bogom,
Dobra dela i nedobra javljena,
Život ljudski ponornica skrivena,
Al pred Bogom svevidećim javljena,
Po delima Bog će sudit svakome,
Po delima i po veri svakome,
Kruna, blago, ne pomaže nikome,
Po pravdi će Gospod sudit svakome,
Grešnima će pako dati pravedno,
A pravednim Raj će dati – pravedno.

VII

O, Hriste večni, Istoče rujni,
Večnog života, izvore bujni,
Vlast ti se dade zbog strašne žrtve
Da vaskrsavaš u život mrtve.

Čovekoljupče, smiluj se sada,
I ovu dušu spasi od Ada,
Od Ada spasi, u Raj useli.
Sa svima svetim da se veseli.

Po molbi svete Bogorodice
Da gleda lice svete Trojice
Oca i Sina i Duha prava,
Bogu jedinom hvala i slava.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Draga braco i sestre da li postoji ikona Sv Bigorodice Javljenice ?
    Ako postoji molim vas napisite nesto o njoj.
    Hvala vam.
    Vuk.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *