NASLOVNA » Društvo, TRAGOVI U VREMENU » Patrijarh Irinej blagoslovio ideju o podizanju spomenika žrtvama NATO-a

Patrijarh Irinej blagoslovio ideju o podizanju spomenika žrtvama NATO-a

Njegova Svetost patrijarh Irinej dao je danas blagoslov za ideju Sputnjika da država u Beogradu podigne spomenik ili spomen kompleks za sve žrtve NATO agresije na Srbiju 1999. godine.

Od agresije NATO-a prošle su skoro dve decenije, a žrtve nisu dobile dostojno spomen-obeležje. Pokrećemo inicijativu da se u Beogradu podigne spomen-obeležje žrtvama agresije NATO-a kako bi bila ovekovečena imena poginulih, kidnapovanih i nestalih tokom 78 dana bombardovanja SR Jugoslavije.

 

Akciju za podizanje spomenika su do sada podržali i:

  • Predsednik RS Milorad Dodik:

„Međunarodna agresija na Srbiju 1999. godine, koja se po namjeri i sili koja je upotrebljena može nazvati terorističkom, užasan je zločin bez kazne jednog dijela svijeta koji sebe naziva civilizovanim, a koji je okupljen u NATO alijansu. No, kad već nema kazne, svakako treba podržati akciju Sputnjika da se u Beogradu, nakon toliko godina podigne spomenik žrtvama ove agresije koji će podsjećati na nevine žrtve, ali i na brutalnost i nečovječnost NATO alijanse. To mora biti monumentalno zdanje, veliko koliki je i naš bol. Zdanje koje će podsjećati sav miroljubivi svijet na taj užasni i sramni čin gdje su izgubljeni nevini ljudski životi, uglavnom civili, uništeni sela, gradovi, infrastruktura. U isto vrijeme, on treba da bude opomena da se tako nešto ne zaboravi i da se ne smije više nikada i nigdje ponoviti. Hvala Sputnjiku na inicijativi.“

  • Emir Kusturica, režiser:

„Taj spomenik bi trebalo da nas podsjeća na istinu kako je sve što se dešavalo srpskom narodu u prošlom vijeku bio projekat njegovog nestanka! Ne samo to. Da se u našoj istoriji napravi najskuplji transfer i da od žrtve postanemo zločinci, sejači genocida, počinioci onoga što je upravo nama bilo namjenjeno i učinjeno. Kao narod koji je doživio najveće stradanje u čitavom vijeku, narod koga su saveznici samo u Drugom svjetskom ratu bombardovali četiri puta, a ovo 1999. godine je bila kruna njihovih zločina, zaslužujemo spomenik koji će nas podsjećati na zbir zločina koji su nam učinjeni u ime civilizacije i najnovije ideje da se bombama naučimo demokratiji. Živjela Srbija!“

  • Dr Vladimir Kostić, predsednik SANU:

„Podržavam medijsku inicijativu Sputnjika da Srbija podigne spomenik svim žrtvama NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine.“

  • Akademik Matija Bećković, pesnik:

„U Beogradu postoji nemačko, mađarsko, austrougarsko, francusko, englesko groblje. Jedino ne postoji groblje žrtava NATO pakta. A nekoliko puta je i SPC podnela taj zahtev i rečeno je kako će biti određeno neko mesto u Beogradu gde će biti ta imena zabeležena, nešto poput groblja oslobodilaca Beograda. Bez obzira gde su poginuli i da li su sahranjeni ili nisu, glavno je da sve to što tu bude zabeleženo, bude istina i da bude jedna čitulja koja je ostala nepoznata. Niti smo čuli ta imena, niti taj broj, mada je to nekoliko puta obećavano.

Srpski narod je nekoliko puta bio određen za uništenje. Nad njim su izvršeni mnogi genocidi, ali jedan od genocida izvršio je on sam prema sebi i svojim nevinim žrtvama. Tako da je došao dotle da njega samog danas zovu genocidnim jer nije svoje žrtve popisao i nije im se odužio. Kako onima iz Drugog rata, tako i onima iz agresije NATO pakta. To bi bilo važno zbog našeg samopoštovanja, jer ako to ne bude urađeno, uskoro će se tvrditi da te agresije i tog bombardovanja i tih žrtava nije ni bilo. Bilo bi važno da gosti koji nam dolaze sa te strane prvo polože venac na tom groblju, a i bez toga, to je osnovni dug koji duguje otadžbina onima koji su ni krivi ni dužni za nju pali.“

  • Akademik Dušan Kovačević, pisac:

„Podržao bih inicijativu za podizanje spomenika žrtvama NATO pakta zato što je taj bezumni čin bio agresija i neprimeren, međunarodni teroristički napad na jednu nezaštićenu zemlju u kojoj je stradalo uglavnom civilno stanovništvo. Nikakvog opravdanja nema da je to bila bilo kakva vojna intervencija protiv nekakve sile koja je bila na zemlji. Znajući da je Srbija nezaštićena i da na nebu mogu da rade šta hoće, izveli su stotine hiljada letova. Niko neće moći da izračuna kakve će biti posledice, koje nas, evo, stižu sa raznim bolestima od tog osiromašenog uranijuma koji se tako cinično naziva samo da se ne bi rekla prava stvar, da je to zapravo uništavanje jedne zemlje. Podržao bih akciju podizanja spomenika kako taj čin nikada ne bi bio zaboravljen.“

  • Istoričar Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju:

„Nema prošlosti bez sećanja, to jest istorijskog pamćenja, a prošlost će nam biti onakva kako je kroz sećanje prenosimo na potomke. Spomenici su te tačke sećanja koje govore o istoriji. Oni su nemi svedoci, ali priča o njima govori o trajnom pamćenju. Krajnje je vreme da se podigne jedan centralni spomenik na vidnom mestu na kojem bi stajala svaka žrtva položena za odbranu zemlje i naroda. Kao istoričar smatram da bi bilo najbolje ostaviti neku ruševinu, konzervirati je kao spomenik trajnog sećanja. Na primer, da to bude deo zgrade Generalštaba, koja je delom raščišćena, posebno RTS, a naročito civilni objekti koji su bespotrebno razarani širom Srbije. Pre toga, naravno, treba precizno popisati svaku žrtvu stradalu u NATO agresiji. Kao što sam rekao na početku, nema prošlosti bez sećanja.“

  • Akademik Ljubomir Simović, pesnik:

„Za vreme bombardovanja, od kada je počelo, pa dok se nije završilo, osetio sam obavezu da vodim dnevnik o onome što se događa. Beležio sam sva imena koja sam video u novinama, čuo na radiju i televizijama. Pratio sam sav taj užas i znam kroz šta smo prošli. Naravno da podržavam ideju da se sećanje na sve te ljude koji su stradali sačuva na neki dostojan način.“

  • Siniša Pavić, scenarista:

„Raduje me takva inicijativa. Smatram da te žrtve ne samo što zaslužuju da im ostavimo trajan spomen, nego i oni koji su ostali živi i njihovi potomci treba da znaju šta se tada desilo i da neguju taj spomenik. Da ne dozvole da on postane neko obeležje pored kojeg će ravnodušno prolaziti.“

  • Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije:

„Mislim da je vaša ideja odlična. Ja bih takođe volela da jednog dana budem potpuno sigurna u to šta je potpuna i konačna istina, ko su ljudi i kako se zovu. Ja bih podržala ideju, i da se ustanovi koliko je ljudi stradalo, i da znamo njihova imena, i da ta imena budu na dostojnom spomeniku.“

 

Izvor: https://rs.sputniknews.com/analize/201704061110641439-nato-agresija-srbija-bombardovanje-spomenik-1234-aBc/

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *