Панични напади и страхови

Питање:
Христос Воскрсе, очеви! Прије него што сам почела ићи у Цркву и живјети хришћанским животом јављали су ми се неки панични напади и страхови, шта је одступило од кад сам почела ићи у Цркву.Пишем кратко јер бих имала доста тога рећи.Након годину дана пошто је то баш одступило, неких 2% је у мећувремену било присутно што сам ја занемаривала, изненада ми се почело јављати опет неко узнемирење, али не у оној мјери као прије него блаже и ја сам се уплашила од чега сад опет.Са духовне стране, од чега се може јавити то уѕменирење.Свјесна сам да је искушење, на служби сам нарочито осјетила узнемирење, чак док сам долазила до Цркве, али до краја сам остала, јер једноставно нећу да дозволим да ме побиједи.Ја се борим молитвом, не обраћам пажњу.Можда треба још да учврстим вјеру.У моменту искушења јак притисак имам у главу, сукобљава ми се доста тога у глави, и молитва и негативне мисли.Плашим се понекада да нећу иѕдржати, или једносатвно депресија ме хвата од тих стања.Ја кад се борим, изборим, се, и онда кад немам нападе, ја размишљам о томе.Хвата ме депресије што ми се све то дешава, тражим онај мир што сам имала.Мало сам уморна, годинама је то код мене присутно, али баш блаже и блаже.Интересантно то ми се дешава у исти период сваке године. Знам да је ово све по допуштењу, да Господ да свакоме онолико колико може.Занима ме како да се борим даље, јер нећу да посустанем, хоћу да вратим онај мир, да се изборим уз Божју помоћ.Молим се Господу само да не посустанем, да ме не остави, тога се плашим.Осјетила сам доста топлине кроз молитву, и много тога схватила откад идем у Цркву, тешко ми је пронаћи праве ријечи да бих тај осјећај описала.Хвала Господу.Али опет ми се понекад јаве баш јаке сумње, па их онда отклоним, па све тако, колебам се некад, али је то моемнат неки који не могу описати. Ја ћу Вама сигурно звучати контрадикторно, али управо се овако све сукобљава у мени.
Н.Н


Одговор:
Драга Сестро, Из искуства ти могу реħи да се то многима дешава, у мањој или веħој мери, и да је то појава много чешħа него што би се надали. Страх је, баш оно што и сама кажеш, искушење непријатеља. А искушење је само опсена, варка, трик, којим ђаво покушава да нас поколеба.
Не бој се, Господ не само што те неħе оставити, веħ и не може, јер је Он свуда и на сваком месту, јер „у Њему живимо, креħемо се и јесмо“, каже апостол Павле. Немогуħе нам је сакрити се од лица Божијег, јер је Он свуда присутан.
Кад то знамо, остаје само питање да ли ħе ти Он помоħи да не упаднеш у замке нечастивога? Ово је још више сигурно, јер Господ „не жели смрти грешника, него да се обрати и жив буде“ – каже Свето Писмо и сведоче толики Свети Оци. Ни највеħе грешнике Бог није остављао, само ако су Га желели и тражили.
Многи свети подвижници говоре о периоду када су се осеħали остављенима и далеко од Бога. Свети Старац Силуан каже да је то код њега трајало годинама и да је почео падати у очајање. А онда је једном, док је био на молитви и жалио се Господу што га је оставио, изненада чуо глас: „Држи ум свој у паклу и не очајавај! “ Можеш бити захвална Богу што је допустио овакво искушење, јер Он сам зна да га можеш победити. Без искушења нема спасења! А страх је уједно и добар да нас држи подаље од гордости, греха, и да нас тера да се приближавамо Богу, извору живота и сваког добра. Зато га посматрај и не очајавај. Изаħи ħеш сигурно као победник.
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *