NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
BESEDA O NEBESKOJ ANGELSKOJ VOJSCI
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Danas smo se, ljubljeni moji prijatelji, sabrali ovde da proslavimo arhangela Mihaila i svu nebesku angelsku vojsku.
Ova crkva, u kojoj se nalazimo, osveštana je u čast arhistratiga Mihaila. Na taj način, današnji praznik je istovremeno i prestoni praznik naše obitelji.
Ukratko, istorija današnjeg praznika je sledeća. Još u apostolska vremena, bilo je rasprostranjeno lažno učenje o angelima. Pagani su od njih načinili idole kojima su se klanjali kao bogovima. Neki su smatrali da je arhistratig Mihailo bog Judejaca i posebno su ga poštovali.
I među hrišćanima su se pojavili jeretici, posebno u crkvama Kološana i Laodikejaca, koji su širili lažna učenja o angelima i klanjali im se kao bogovima. Jedan deo tih jeretika bio je ubeđen da vidljivi svet nije stvorio Bog nego angeli, pa su angele poštovali više nego i Samog Hrista, Sina Božijeg.
U želji da razveje to lažno angelopoklonjenje, apostol Pavle je pisao Kološanima: Niko da vas ne obmanjuje tobožnjom poniznošću i služenjem angelima, upuštajući se u ono što nije video (Kol. 2; 18). Apostol Pavle je imao pravo da tako razobličuje jeretike budući da je on sam, kao što znamo, bio vaznet do trećeg neba, gde je slušao neizrecive reči i video različite angelske činove.
On je to objasnio svom učeniku, Dionisiju Areopagitu. Na osnovu toga, bogomudri Oci su stvorili pravoslavno učenje o nebeskoj angelskoj jerarhiji, koja se sastoji od devet angelskih činova.
Lažno angelopoklonjenje bilo je toliko opasno, da su Sveti Oci bili prinuđeni da i pre Prvog sabora, 319. ili 321. godine, sazovu pomesni sabor u Laodikeji. Na njemu je 35. pravilom bilo osuđeno bezbožno angelopoklonjenje i ustanovljeno pobožno, pravilno poštovanje angela kao služitelja Božijih i čuvara ljudskog roda. Tada je naloženo da se Sabor arhistratiga Mihaila i ostalih nebeskih besplotnih (bestelesnih) sila praznuje 8. novembra.
Dan praznovanja nije izabran slučajno. Novembar je deveti mesec posle marta, koji se smatra prvim mesecom posle stvaranja sveta.
Da bi se označilo devet angelskih činova, praznik angela ustanovljen je upravo u novembru, devetom mesecu u godini. Osmi dan ukazuje na dan Strašnog suda, u kojem će neposredno učestvovati i angeli. Prema verovanju naše svete Crkve, a na osnovu reči Samog Spasitelja (Mt. 25; 31, 13; 39, 49, 16; 27 i Mk. 13; 2627), nama će na dan Strašnog suda suditi angeli. Dan Strašnog suda Sveti Oci nazivaju Osmim danom.
Sve do danas, vreme se meri sedmicama. Međutim, sam dan Strašnog suda neće se odnositi na broj dana poslednje sedmice, kao što neće biti ni prvi dan nove sedmice – on će biti poslednji dan sveta, Osmi dan. Jedan deo toga dana odnosiće se na sadašnji, a jedan na budući život. Posvetivši osmi dan devetoga meseca proslavljanju i poklonjenju svetim angelima, mi ih molimo da budu naši rukovoditelji u ovom životu, kako bismo se u Osmom danu, nakon strašnog zvuka trube, udostojili da stanemo među izabrane. Taj dan je nazvan Angelskim saborom, jer u taj dan proslavljamo i poštujemo sve angele zbog njihovog služenja našem spasenju.
On se imenuje kao „Sabor arhistratiga Mihaila i ostalih nebeskih bestelesnih (besplotnih) sila“ zato, što je arhangeo Mihailo bio vođa onih angela, koji su ostali verni Bogu.
Za postojanje angelskog sveta znamo iz Svetog Pisma. Znamo, da ga je Bog stvorio i pre stvaranja vidljivog sveta i čoveka. Znamo da je broj angela nebrojeno veliki i da je premudrost Božija ustanovila zadivljujući poredak u toj nebeskoj vojsci, stvarajući angelsku jerarhiju i podelivši sve angele na devet činova, po tri čina u jerarhiji, potčinivši niže činove višim.
Angeli se jedni od drugih razlikuju kako po prosvetljenosti, tako i po stepenu blagodati.
Najvišu jerarhiju angela, koji stoje u neposrednoj blizini Božijoj, čine angeli koji nose imena Serafimi, Heruvimi i Prestoli. Saobrazno svom imenu, serafimi imaju srca koja plamte ljubavlju prema Bogu i podstiču druge da takođe vatreno ljube svog Stvoritelja. Serafim, zapravo, znači „plameni“.
Heruvimi poseduju punotu znanja i obilje premudrosti. Oni su ozareni obiljem luča svetlosti Božije. Njima je dato da sve znaju u onom stepenu, u kojem mogu da znaju stvorena suštastva.
Prestoli su angeli, koji su toliko uzvišeni i toliko ozareni blagodaću, da Gospod obitava u njima i kroz njih objavljuje Svoje sudove.
Drugu, srednju jerarhiju, čine angeli koji nose imena Gospodstva, Sile i Vlasti. Gospodstva uče ljude da gospodare nad svojom voljom i da budu iznad svakog iskušenja, a takođe zapovedaju onim zlim duhovima, koji su se zakleli da će pogubiti čoveka. Sile su angeli, ispunjeni božanstvenom snagom. To su oni duhovi, kroz koje Gospod savršava Svoja čudesa. Njima je od Boga darovano da nispošlju blagodat čudotvorenja onim ugodnicima Božijim, koji tokom života na zemlji tvore čuda. Vlasti su oni angeli koji imaju vlast da ukrote demonsku silu i da odbiju đavolska iskušenja. Osim toga, oni ukrepljuju dobre podvižnike u njihovom duhovnom i telesnom trudu.
Treća, najniža jerarhija, uključuje u sebe takođe tri čina: Načala, Arhangeli i Angeli. Načala – to je onaj angelski čin, kojem je povereno da upravlja vaseljenom, da čuva pojedine zemlje i narode i da ih rukovodi. To su, dakle, angeli koji upravljaju narodima. Njihovo dostojanstvo je više, nego dostojanstvo angela – čuvara pojedinih ljudi. Iz Knjige proroka Danila doznajemo da je arhistratigu Mihailu bila poverena briga o judejskom narodu (v. Dan. 10; 21). Arhangeli su veliki blagovesnici Božijih tajni i svega velikog i preslavnog. Oni u ljudima ukrepljuju svetu veru i prosvetljuju njihove umove za poznanje i razumevanje volje Božije.
Angeli (poslednji, deveti čin jerarhije) – to su svetla duhovna suštastva, koja su nam najbliža i koja se posebno brinu o nama. O njima ću kasnije iscrpnije govoriti. Sada ću ukratko reći nešto o arhangelima.
Iz Svetog Pisma nam je poznato da arhangela, tj. starijih angela, koji načalstvuju nad svima ostalima, ima sedam.
U Knjizi o Toviji čitamo da je angeo, koji je besedio s njim, rekao: Ja sam Rafail, jedan od sedmorice angela (Tov. 12; 5). U Otkrovenju sv. Jovana Bogoslova govori se o sedam duhova, koji su pred prestolom Božijim (Otkr. 1; 4). Među njih sedmoricu sveta Crkva ubraja Mihaila, Gavrila, Rafaila, Uriila, Selatiila, Jegudiila i Varahiila. Predanje im pridružuje i Jeremiila.
1. Arhangeo Mihailo: prvi među vrhovnim angelima, branitelj slave Božije. On se često izobražava u vojničkom odejaniju, zajedno sa drugim angelima, vernim Bogu. Ponekad se izobražava sam, u vojničkom odejaniju, sa mačem ili kopljem u rukama, dok nogama gazi zmaja ili drevnu zmiju – đavola.
On se tako izobražava u znak sećanja na veliku bitku koja se nekada na nebesima vodila između angela – služitelja Božijih i zlih duhova, angela koji su otpali od Boga i postali sluge satanine.
Ponekad se izobražava sa kopljem čiji vrh ukrašava beli barjak sa krstom. To je posebna odlika arhangela Mihaila i njegove vojske, koja označava moralnu čistotu i nepokolebivu vernost Nebeskom Caru.
2. Arhangeo Gavrilo: glasnik odluka Božijih i služitelj Njegovog svemogućstva. Ponekad se izobražava sa rajskom grančicom u ruci ili tako što u jednoj ruci drži fenjer unutar kojeg gori sveća a u drugoj ogledalo. Sveća zatvorena u fenjer označava da odluke Božije često bivaju skrivene do vremena njihovog ispunjenja, ali i da ih nakon ispunjenja razumeju samo oni, koji se pažljivo zagledaju u ogledalo svoje savesti i reči Božije.
3. Rafail se izobražava s alabasterskim sasudom, ispunjenim isceljujućim uljem. Ime „Rafail“ označava „milosrđe“, „pomoć svim stradalnicima“.
4. Uriil – arhangeo svetlosti i plamena Božijeg, izobražava se sa munjom spuštenom nadole. On ozaruje plamenom vatrene ljubavi, prosvetljuje ljudske umove otkrovenjem dušekorisnih istina. Za njega bi se moglo reći da je poseban pokrovitelj ljudi, koji su se posvetili naukama.
5. Selatiil: arhangeo molitve. Izobražava se ili sa brojanicama u ruci, ili u molitvenoj pozi, sa rukama pobožno ukrštenim na grudima.
6. Jegudiil – „pohvala Božija“. Izobražava se sa zlatnim vencem u jednoj i sa bičem sa tri gajtana u drugoj ruci. Venac se izobražava stoga, da bi podstakao ljude koji se podvizavaju u slavu Božiju, a bič radi njihove zaštite od neprijatelja imenom Presvete Trojice.
7. Varahiil – arhangeo Božijih blagoslova, koji se u vreme ovozemaljskog života šalju onima što se trude na zadobijanju nebeskih, večnih blagoslova.
Takvi su arhangeli.
Sada ćemo nešto reći o angelima.
Meću mnoštvom angela, nalazi se i angeo – čuvar svakoga od nas. Svi smo mi, dragi moji, dužni da stremimo ka tome da što je moguće bolje upoznamo svog angela – čuvara, da ga upoznamo u toj meri, da možemo da osetimo njegovo prisustvo u svojoj blizini. Zato je neophodno da o njemu saznamo što je moguće više.
Naša Crkva uči da je Bog angele sazdao po Svom obrazu. To su bestelesna, razumna (slovesna), čista suštastva, slična duhu. Oni su od Boga izobilno obdareni prirodnim darovima: umom, sposobnošću da poznaju i ljube kako svog Tvorca, tako i ljude, i da budu živi obrazac Božijih savršenstava. Oni su verni služitelji Božiji i izvršioci Njegove volje. Oni nisu sposobni samo da razumeju jedan drugoga i da međusobno besede nego, isto tako, razumeju i jezik naših duša, zbog čega možemo da im se obraćamo u molitvi. U tome je zalog našeg bliskog i neposrednog opštenja sa angelom – čuvarom, što je dostupno svakome od nas.
Mi smo grešni ljudi, i svojim telesnim očima ne vidimo angele, iako su oni svagda prisutni u našim hramovima, na našim bogosluženjima. Mi ne vidimo ni svog angela – čuvara, iako je on stalno u našoj blizini. Međutim, neophodno je da naučimo da prisustvo svog nebeskog pokrovitelja osećamo dušom i da ga gledamo svojim duhovnim očima.
Verovanje naše Crkve u to, da svaki hrišćanin ima svog angela – čuvara zasnovano je na svedočenjima Svetog Pisma i na učenjima Svetih Otaca. Na to nam ukazuje Sam Gospod u svetom Evanđelju: Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih, jer vam kažem da angeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca Moga Nebeskoga (Mt. 18; 10).
O tome govore i žitija svetih. Ona nam kazuju kako su veliki ugodnici Božiji i prepodobni oci videli svoje angele i besedili sa njima. O tome možemo pronaći mnoga svedočenja kod pustinožitelja (posebno egipatskih), a takođe i u žitijima poznijih vekova, pa čak i onih sasvim bliskih nama.
Prema učenju Crkve, svakome od nas je u svetim trenucima Krštenja od Boga dat angeo – čuvar. On nas stalno prati, čuvajući nas na našem životnom putu, i svagda se nalazi u našoj neposrednoj blizini.
Sveti Vasilije Veliki uči da uz svakoga vernog (tj. verujućeg) postoji angeo – čuvar, koji kao pedagog i pastir upravlja njegovim životom.
Slično sv. Vasiliju, i sveti Atanasije Sinait, izražavajući učenje Crkve, kaže: „Onima, koji su se udostojili krštenja, od Boga su dati angeli, koji se brinu o njima i pomažu im.“
Iako mi zbog svoje ogrehovljenosti i duševne nečistote ne vidimo angele onako, kako ih vide sveti, verujemo da nas oni okružuju, da prosvetljuju naš um u bogopoznanju, da nas poučavaju u ljubavi prema Bogu i ljudima, da nas podstiču na molitvu i na sve što je sveto, čisto i uzvišeno. Oni naše duše ispunjavaju unutrašnjim mirom.
Sveti Oci – Dionisije Areopagit, Jovan Damaskin, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i niz drugih, ostavili su nam učenje o nebeskoj angelskoj jerarhiji, ukazujući nam da naši angeli – čuvari, služitelji i ustrojitelji našeg spasenja, zauzimaju deveti, tj. najniži čin u jerarhiji.
To, međutim, ne bi trebalo da zbuni nikoga od nas. Iako se oni nalaze na samom kraju jerarhije pa su, prema tome, udaljeniji od Boga više nego ostali, mi bismo se, da možemo da ih vidimo, zaprepastili njihovom krasotom i plemenitošću, i ne bismo bili u stanju da podnesemo ushićenje i divljenje.
Srećni smo, dragi moji, i zbog same svesti o tome da su angeli čuvari služitelji našeg spasenja, da nismo usamljeni u svom zemaljskom životu i u svom trudu na spasenju svoje besmrtne duše. Mi pouzdano znamo da su s nama naši pomoćnici i da nas ograđuju od svih mogućih nedaća koje susrećemo na životnom putu, kao i od gneva Božijeg, koji je svaki od nas zaslužio. Naš angeo – čuvar je suštastvo, koje nas beskrajno ljubi. On nas ljubi svom punotom svoje ljubavi. Njegova ljubav je velika, i njeno dejstvo je silno budući da on, sozercavajući Boga, vidi večnu ljubav koja želi naše spasenje.
Ne zbunjujte se, dragi moji, time što naš angeo – čuvar zauzima deveto, poslednje mesto u Nebeskoj angelskoj jerarhiji. Njegovo služenje je veliko u očima Božijim. On je određen da čuva i spasava nas, ljude, a čovek je, kao što svi mi dobro znamo, kruna tvorevine Božije.
Naš angeo – čuvar je, na neki način, naša druga mati. On se isto tako, pa čak i više, brine o nama. Mati se posebno brine o nama dok smo u detinjem i mladalačkom uzrastu. Angeo se o nama brine od trenutka krštenja pa do poslednjeg dana života, i za sve to vreme on je naš brižni pedagog. Ukoliko ga mi sami ne odgurnemo od sebe tokom svog zemaljskog života, on će našu dušu povesti i na poklonjenje Bogu, kada nastupi vreme da se duša razluči sa telom.
Još jednom vam ponavljam da se ne zbunjujete time, što se naš angeo – čuvar nalazi na devetom mestu u nebeskoj jerarhiji. Ako je Bog poslao angela da čuva i štiti čoveka, On mu je istovremeno dao i silu da nadvlada neprijatelje.
Naši angeli – čuvari su moćni po svojim ličnim osobinama, ali su moćni i silom koju su dobili od Boga. Moćni su i molitvama, koje za nas upućuju Svevišnjem Bogu.
Sve što je u nama čisto, dobro i svetlo, svaka dobra misao, svako dobro kretanje srca, naša molitva, pokajanje i dobra dela – sve se to u nama rađa i savršava prema savetu našeg nevidljivog angela čuvara. Dejstvujući kroz našu savest i srce, on, naš angeo, uzdržava nas od greha i sablazni. On nam pomaže da se borimo sa iskušenjima, on nam sugeriše strah pred teškim grehopadom.
Kada naš angeo – čuvar vidi da idemo spasonosnim putem, svesrdno se stara da nas obodri i utvrdi na tom putu. Ako pak padamo u greh i udaljujemo se od puta spasenja, on ispoljava tako dirljivu brigu da zabludelu ovcu vrati u stado Hristovo! Istovremeno, kada mi, privučeni svetovnom ispraznošću, prestanemo da ga slušamo i padnemo u greh, angeo za vreme naše nepopravljivosti odstupa od nas, plače zbog nas, sa strane motri na nas i za nas se moli Bogu da bude strpljiv i da okleva sa kaznom. Za sve to vreme, on ne prestaje da kuca na dveri naše savesti, s ciljem da u nama probudi pokajanje.
Angeo – čuvar, koji nam je dat, na neki način predstavlja našu proširenu i otvorenu savest. On svim silama nastoji da nas spase, i mi nemamo pravo da ga u tome ometamo. Mi smo dužni da mu pomažemo u njegovim naporima da nas spase. Dužni smo da ga molimo da naš um obogati obiljem svetih misli, da nas osnaži u naviknutosti na blagočestiva razmišljanja. Mi smo dužni da ga volimo kao svog starijeg i snažnijeg brata. Mi, međutim, u suštini, toliko često zaboravljamo na njega, ne molimo mu se i svojim gresima vređamo njegovu svetost! I pored toga, on opet i opet projavljuje svoju brigu o nama. On posreduje za nas pred milosrđem Božijim, on se moli Bogu za naše potrebe, i Otac Nebeski nikada ne odbija njegove prozbe.
O, kad bismo svog angela – čuvara upoznali tako, da se iz naših grudi otrgnu reči: „Angele Božiji, angele nebeski, angele, utešitelju moj, javi mi se i otkrij se mom srcu! Na moju nesreću, ja te sve do sada nisam poznavao. Govori mome srcu i ono će te poslušati, poslušaće tvoje savete i ispuniće ih!“
Potrudimo se, dragi moji, da zadobijemo takvo duševno raspoloženje.
Zbog čega pak angeli Božiji ispoljavaju takvu brigu o ljudima?
Kao prvo, zato što su oni služitelji Božiji i što su od Boga dobili zapovest da čuvaju i spasavaju ljude. Kao drugo, i oni sami su stvorenja Božija, tako da se i na njih, kao i na ljude, odnose reči: Budite savršeni, kao što je savršen i Otac vaš Nebeski (Mt. 5; 48). Oni to razumeju i nastoje da, podražavajući svoga Tvorca, pokažu i svoje milosrđe i svoje dugotrpljenje prema ljudima.
U njihovoj težnji da podražavaju Boga, za angele na zemlji, među ljudima, postoji široko polje delanja. S kakvom težnjom i s kakvom radošću oni zbog toga nose na zemlju, ljudima, bogate darove Božije! Oni nam pristupaju da bi nesrećnog čoveka nahranili hlebom blagodati, da bi ga napojili sa nekoliko kapi s izvora nebeskih naslada, da bi pomogli čoveku da raskine okove greha i da bi ga s trijumfom doveli u dom Oca Nebeskog. Oni pomažu ubogima, ukrepljuju slabe, vaskrsavaju mrtve tj. dovode grešnike do iskrenog i skrušenog pokajanja, vaskrsavajući ih za život večni.
Kakva je radost za njih, da spasavaju duše koje je Hristos iskupio Svojom Krvlju i koje će (uz njihovu pomoć) zajedno s njima deliti njihovu slavu i blaženstvo!
Ako bismo bili bar malo osetljiviji, primetili bismo koliko nam naš angeo – čuvar pomaže da se kroz pokajanje vratimo na put spasenja. On ne samo da nas podstiče na pokajanje, nego obećava i da će nas podsetiti na sve naše grehove, na sve životne greške i nesmotrenosti.
On nam kaže: „Kad se pripremiš za pokajanje, ja ću stajati pored tebe i podsetiću te na sve tvoje grehe, jer sam bio njihov svedok. Dok si grešio, stajao sam na izvesnoj udaljenosti od tebe, ali sam video sve tvoje rđave postupke, žalio sam te i plakao sam zbog njih!“
Kako bi bilo dobro, kad bi na te reči svog angela – čuvara čovek mogao da odgovori: „Tvoji saveti, moj angele – čuvaru, proniču u moje skamenjeno srce, i ja te prizivam iz dubine bezdana u koji sam pao svojim gresima: privedi me mom Nebeskom Ocu!“
Dobro zapamtite, dragi moji, da će u trenutku, kad pođete da svoje pokajanje prinesete služitelju Crkve, vaš angeo – čuvar biti uz vas. Koliko će se on obradovati, kad vidi da je iskrena ispovest očistila vašu dušu od grehova!
Naši angeli – čuvari, Božiji izaslanici koji su nam upućeni, bez prepreka i brzo prelaze put od Boga do nas, i od nas do Boga (kada ih naša dela ne bi sprečavala u tome). Oni od Boga ishode ka nama, da bi nam doneli Njegovu blagodat. Oni od nas ushode ka Bogu, da bi Mu predali naše molitve i blagodarenja.
Koliko je potrebno da svakome od nas bude blizak njegov angeo – čuvar! Kakvo bi poverenje trebalo da imamo u njega! Tokom svog života, njemu možemo da poverimo najskrivenije tajne svoje duše. One tajne, koje ne bismo poverili ni najprisnijim ljudima. To je stoga, što u angelu-čuvaru vidimo najmudrijeg savetnika, najnekoristoljubivijeg u ljubavi i pomoći, blagog u privezanosti za nas, brižnog u našim potrebama.
Zbog toga naša Crkva tokom bogosluženja svakodnevno u naše ime uznosi molitvu: „Angela mira, vernog vođu, čuvara duša i tela naših, molimo od Gospoda.“ Čemu ta svakodnevna prozba ako je, kao što smo rekli, Bog svakome od nas već dao angela – čuvara?
Razlog je u nama samima. Mi ga svojom nemarnošću i svojim gresima jednostavno primoravamo da se udalji od nas jer on, budući da je svet, ne podnosi greh.
O, koliko nam je on potreban u svim okolnostima našeg života! Koliko je srećan onaj čovek, koji svoj put savršava pred licem Božijim i budući rukovođen svojim angelom – čuvarom! Njegov život je čist i spokojan. Takav čovek se plaši čak i senke greha, da ne bi ražalostio svog angela.
Međutim, teško nama ako ga svojim postupcima primoramo da umesto našeg zastupnika postane naš tužilac! Prema učenju Crkve, angeo – čuvar će stati pred svakoga od nas u tajanstvenom, strašnom, sveštenom i neizbežnom trenutku naše smrti.
Tada ćemo ga moliti i preklinjati da se ne udaljuje od nas. Da nas ne napušta prilikom prolaska kroz mitarstva, jer će nam bez njega biti veoma strašno. Koliko ćemo duboko tada žaliti što smo se za svog života udaljili od njega i što smo zaboravili da mu se molimo, posebno u trenucima opasnosti!
Koliko će biti blaženi oni među nama, koji su za života naučili da mu se molitveno obraćaju: „Angele – čuvaru moj! Kada nastupi čas moje smrti, pohitaj mi u pomoć prilikom razlučenja duše od tela. Budi moj utešitelj u borbi sa smrću i primi me pod tvoju zaštitu kada pređem u oblast večnosti, kada izađem iz ovog sveta i stupim u meni nepoznati svet. Ohrabri me svojim prisustvom, da te vidim kako stojiš s moje desne strane, kao moj svetli i tihi zastupnik…“ Ako se čovekova duša pokaže kao dostojna, angeo – čuvar će ju pratiti u poklonjenju Bogu i u trećem, i u devetom, i u četrdesetom danu posle smrti, neće ju ostaviti samu u zagrobnom životu.
To je ono veoma sažeto i osnovno što sam želeo da vam kažem o našim angelima – čuvarima.
Sve, što je prethodno rečeno, obavezuje svakoga od nas da pobožno poštuje svog angela – čuvara i da mu se moli. Pričasnici današnjeg dana! Posebno pozivam vas da, kada budete pristupali svetoj Čaši, imate na umu da mi samo zbog svoje nedostojnosti ne vidimo koliko je angela okružilo Čašu sa živototvornim Telom i Krvlju Hristovom. Nečujno za nas, oni lepršaju svojim krilima i uznose slavu svemogućem Bogu. Pored svakoga od vas ide i verni prijatelj, kojega takođe ne vidite, ali koji vas savetuje: „Ne hitaj, ne žuri i ne guraj one, koji idu zajedno s tobom (kao što to mi, na žalost, često činimo) i ustupi mesto onome, koji želi da prođe pre tebe! Koračaj sa svakom pobožnošću!“
Time ćete obradovati svog angela – čuvara. Svima vama, prijatelji moji, želim ne samo da ljubite svog angela – čuvara kao nešto nedostižno uzvišeno i sveto, nego i da svaki od vas, srazmerno svojim duhovnim snagama, oseti kako uz njega neprestano stoji i njegov angeo – čuvar, njegov najbliži i najiskreniji prijatelj.
To osećanje svima vama najiskrenije želim od sveg srca.
Amin.
 
28. februara (13. marta) 1994. godine
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *