NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
BESEDA NA PRAZNIK VAVEDENJA U HRAM PRESVETE VLADIČICE NAŠE BOGORODICE I PRISNODJEVE MARIJE – DAN POČETKA NOVOG ZAVETA SA BOGOM NA ZEMLJI
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Danas se u hramu Božijem Djeva jasno javlja i svima Hrista nagoveštava… Gledajući ulazak Prečiste, angeli se zadiviše što Djeva stupa u Svetinju nad svetinjama.
Čistota i svetost, svetlost i radost – to je neuhvatljivi dah današnjeg praznika i službe.
Likujući i radujući se, stepenicama starozavetne svetinje Jerusalimskog hrama penje se trogodišnja Devojčica, veća od Svetinje nad Svetinjama. Njeni stari, pravedni roditelji, Joakim i Ana, kao i hor devojaka sa upaljenim svećama, „pojući, igrajući i likujući“ prate Onu Koja se prinosi na dar Bogu. Obuzet sveštenim ushićenjem prvosveštenik Zaharija – starac, roditelj Preteče, „blagoslovivši primi“ Svetu Otrokovicu i po naročitom otkrovenju Božijem uvede Je u Svetinju nad Svetinjama.
Događaja je malo, i zbog čega je tako radosno, tako važno i značajno postalo ovo slavlje? Zašto je ovaj praznik postao jedan od dvanaest najvećih praznika? Zbog toga, dragi moji, što je Vavedenje Presvete Bogorodice u hram postalo neophodna karika u lancu spasonosnog Božijeg promišljanja o svetu.
Ovaj događaj je završio petovekovno otuđenje čoveka od Boga i njegov boravak u ropstvu greha
Svetilište Jerusalimskog hrama, gde je obitavao Bog i gde je On otkrivao Svoje prisustvo, nije bilo pristupačno nikome osim prvosvešteniku i to jednom godišnje, kada je on ulazio ovamo sa žrtvenom krvlju i prinosio molitvu za grehove naroda. To svetilište se, blagodaću Božijom, otvorilo za Bogoizabranu Otrokovicu Kćer ljudsku. Presveta Djeva je uvedena u Svetinju nad Svetinjama, noseći u Sebi nevidljivo za svet veliku žrtvu, novu živu žrtvu – Hrista, Boga i Čoveka.
Starozavetni Božiji hram je primio u sebe seme novog života – Bogootrokovicu, u Kojoj duhovno zri i niče Novi, spasonosni Zavet čovečanstva s Bogom. Starozavetni Božiji hram je primio u sebe svešteni kovčeg Novog Zaveta, živi hram Spasiteljev, skupocenu ložnicu i Djevu – sveštenu riznicu slave Božije.
Sa ulaskom u hram Bogoizabrane Otrokovice nastupilo je vreme kada se Božije blagovoljenje vraća ljudima i kad se oni približavaju Bogu kao svom Nebeskom Ocu, jer je Sin Božiji postao i Sin Djeve. Blagodat blagovesti pomirenje s Bogom, i ulaz na nebo otvara se svima koji žude za nebom.
S ovim ulaskom su se prvi put mogle izgovoriti reči: „Tvoje od Tvojih, Tebi prinoseći…“
Dar Božiji ljudima – Presveta Djeva – plod molitve prestarelih roditelja, a kroz Nju i Hristos, vraća se od ljudi Bogu, kao dar Njemu od ljudi, kao žrtva ugodna i miomirisna.
Sa ovim ulaskom predosećaju se promene u svetu, i prvi put su se mogle zapevati reči radosti i nade: „Hristos se rađa, slavite, Hristos silazi s nebesa, izađite Mu u susret.“
S ulaskom Presvete Bogorodice u hram dogodilo se čudo. Nebo se sjedinilo sa zemljom i večnost je ušla u vreme, osveštavajući ga za večnost. „Danas je početak Božijeg blagovoljenja, i propovedanje čovečijeg spasenja.“
Tako je velik ovaj dan, tako je on jedinstven i neponovljiv – dan početka Novog Zaveta sa Bogom na zemlji.
Do dolaska Hrista Spasitelja u svet ostalo je još veoma malo godina i hram Božiji je bio pozvan da u tim godinama u najvećoj svetosti, čistoti i božanstvenoj sili odgaji i vaspita čistu detinju dušu Bogootrokovice, ispunjavajući Je božanstvom i pripremajući u Njoj samo Bogovaploćenje.
Presveta Djeva je u hramu Božijem iz dana u dan rasla i telesnim i duhovnim snagama. Sile duha Presvete Djeve su se uobličavale, rasle i ukrepljivale angelskom besedom, molitvom upravljenom Bogu i delanjem Boga radi. Njena telesna snaga je podržavana nebeskom hranom, koju Joj je donosio Arhangeo. Prvosveštenik Zaharija, koji ni sam nije mogao svakodnevno da ulazi u Svetinju nad Svetinjama sa zaprepašćenjem, nedoumicom i strahom slušao je besede Djeve sa Arhangelom u Svetilištu. Ne nalazeći ništa slično u javljanju angela drugim ljudima, prvosveštenik je postajao sve sigurniji da je došlo vreme da se ispuni sveopšte očekivanje i da će od Blagoslovene doći spasenje, od Žena – Obećani, od Djeve – Bog.
Budući hranjena Božijom blagodaću i izgubivši u poslednjim godinama Svog života pri hramu jedinu vezu sa zemljom – svoje pravedne roditelje, Marija se zavetovala Bogu da će do kraja života sačuvati devstvenost i ostati sluškinja Gospodnja, Njemu Jedinom služeći i predajući se uvek i u svemu Njegovoj Svetoj volji.
Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči Tvojoj (Lk. 1,38).
Njeno srce, predato Bogu, postalo je nerukotvoreni hram, obitavalište Božije. ubrzo nakon toga, doći će Hristos – Njen Sin i Sin Božiji – i utvrditi istinitost ovog novog nerukotvorenog hrama, čiji će temelj postati On Sam.
Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama? Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog, jer je hram Božiji svet, a to ste vi (1 Kor. 3,16-17). Sa tim obnavljanjem hrama Božijeg, ljudi se neće poklanjati Bogu samo u Jerusalimu, nego će Mu se u Duhu i istini poklanjati na svakom mestu gde On vlada i gde se nađe verno i bogoljubivo ljudsko srce.
Na ovaj veliki dan današnjeg praznika ne možemo a da se svi mi ne zamislimo i da ne budemo svesni da je put prema Nebu, otkriven ljudima u ova davna vremena, i danas isti i da počinje na pragu rukotvorenog hrama Božijeg, kada se čovek krštenjem prinosi na dar Bogu i postaje nerukotvoreni hram, kada se Duh Božiji nastanjuje u njemu. Naš put po životu mora da prođe kroz hram, kako bismo se vaspitali i odrasli u njemu, kako bi se ovaj put završio u svetilištu Božijem, na nebu, gde je sa Svojom žrtvenom Krvlju za nas ušao Sam Hristos – Prvosveštenik budućih blaga.
Dragi moji, hram Božiji je svagda i u sva vremena bio žrtvenik Božiji, koji osveštava i žrtve i one koji ih donose. Još je u starozavetnim vremenima Sam Gospod blagoslovio hram kao mesto Svog obitavanja. Nebo je presto Moj a zemlja podnožje nogama Mojnm: Gdje je dom koji biste Mi sazidali, i gde je mesto za Moje počivanje (Is. 66,1)?
Prvi hram Božiji, rukotvoreno svetilište na zemlji koje je izgradio sin cara i proroka Davida, Solomon, 1033. godine pre rođenja Hristovog, bio je sazidan neposredno po Božijoj zapovesti. Posvetio sam dom ovaj… da tu namjestim ime Svoje doveka; i oči će Moje i srie Moje biti onde vazda, reče Gospod (3 Car. 9, 3). Divan, svet i velelepan bio je prvi hram Gospodnji u Jerusalimu, a Kovčeg zaveta, koji je Bog dao preko Mojseja, nalazio se u njemu.
Hram Božiji je svagda i u sva vremena večnost, u njemu živi i boravi sve što je bilo od početka, od stvaranja sveta, i što će još biti do samog Drugog i slavnog dolaska Gospodnjeg. U Hramu Božijem je sve u svagda živo – i prošlost, i sadašnjost i budućnost. U životu ne postoje tajne za koje ne bi znao Hram Božiji – sveta Crkva.
Zašto onda živi ne znaju ove tajne, zašto čak i oni koji borave u hramu ostaju gluvi i slepi za njih, zašto je tako malo onih koji vide i koji čuju?
Zašto je propao prvi Jerusalimski hram, zajedno sa svojom velikom svetinjom – Kovčegom Starog Zaveta? Zašto nam je velika svetinja drugog Jerusalimskog hrama, osveštana boravkom Kovčega Novog Zaveta – Presvete Bogootrokovice – i dolaskom u njega Spasitelja i Boga – Hrista, ostavila kao uspomenu na sebe samo Zid plača? Zašto je „Novi Izrailj“ – Velika Rusija, koja je u toku devet stoleća gradila u sebi Dom Božiji trebalo da, kao starozavetni
Izrailj, doživi sedamdesetogodišnje ropstvo od svojih i mrskost pustošenja na svetom mestu – mnoge i mnoge razrušene hramove Božije i manastire?
Odgovore na sva naša gorka „zašto“ treba opet da tražimo u Hramu i u Svetom Pismu koje Hram čuva. On čuva svetinje, on čuva istine, ali teško nama, živima, jer se ispostavlja da su ove otvorene riznice, ova proročanstva koja su se do našeg vremena ispunila, zbog naše lenjosti, surovosti i neverja za nas ostali tajna, skrivena iza sedam pečata. Evo šta je rekao Gospod Savaot u vreme kada se prvi starozavetni hram tek osveštavao i blistao svetinjom.
Saslušajte pažljivo ove reči, dragi moji, jer je njih Gospod izrekao kao upozorenje vascelom ljudskom rodu: Ako se vi i sinovi vaši odvratite od Mene i ne održite zapovesti Moje i uredbe Moje koje sam vam dao, ako otidete i stanete služiti drugim bogovima i klanjati im se, tada ću istrebiti Izrailja sa zemlje koju sam vam dao, i ovaj dom, koji sam posvetio imenu Svojemu, odbaciću od sebe… ko God prođe mimo nj, začudiće se i zapištaće, i reći će: zašto učini Gospod ovo od ove zemlje i od ovoga doma? I odgovaraće se: jer odustaše od Gospoda Boga svojega… i uzeše druge bogove, i klanjaše im se i služiše im; zato pusti na njih Gospod sve ovo zlo (3 Carstv. 9, 69). Ove reči nisu čuli oni, kojima su one bile upućene. Zar ih nećemo čuti ni mi, iako vidimo da su se ispunile?
Odstupanje od Boga – to je razlog svih nesreća u sva vremena.
Jevrejski carevi i narod odstupili su od Boga i poklonili se tuđim bogovima. Gospod je kaznio Izrailj ratom i, u očekivanju pokajanja, poslao otpadnicima proroka Jeremiju, da im propoveda pokajanje radi popravljanja. Oni, međutim, nisu poslušali proroka, kao što nisu poslušali ni Samog Gospoda. Jerusalim je bio razoren, Solomonov hram je pao a Kovčeg Zaveta je propao. Izrailja, koji je sagrešio, zadesilo je sedamdesetogodišnje vavilonsko ropstvo.
Drugi Jerusalimski hram, sagrađen posle povratka iz Vavilonskog ropstva, bio je manji i ne tako velelepan, ali su mu proroci Agej i Zaharija predskazali slavu veću od slave prvog, jer će u njemu uzrasti Kovčeg Novog Zaveta. Sudbinu ovog hrama i prestanak starozavetne žrtve prorok Danilo je predskazao mnogo pre nego što se ovo desilo. Poslednje proročanstvo o drugom Jerusalimskom hramu začulo se iz usta Samog Spasitelja. Na dan Svog ulaska u Jerusalim, Gospod Isus Hristos je zaplakao i, videvši da je Golgota blizu, predskazao hramu propast: I srušiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kojem si pohođen (Lk. 19; 44).
Izrailj je opet odbacio Božije i primio ljudsko, odbacio je Hrista Spasitelja osudivši Ga na smrt i izmolivši sebi ubicu Varavu. Svet čuje poslednji plač, jecaj zbog slepila izabranog naroda: Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi! Koliko puta htjeh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta (Mt. 23, 37-38).
Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta – strašne reči su se ostvarile, zato što ljudi opet nisu želeli da budu Božiji.
Jerusalimski hram je vaspitao Onu Koja je veća od Svetinje nad Svetinjama, i sledbenike Hristove. Međutim, u njemu su istovremeno živeli i oni, čiji je život bio daleko od Boga i koji su, između hrama i žrtvenika, ubili prvosveštenika Zahariju, koji su ubili Preteču Hristovog Jovana, koji su razapeli Hrista Spasitelja.
Zar ne vidimo da čovek postaje ili satrudnik Božiji ili rušitelj onoga, što Gospod zida? Pogledajte, dragi moji, kako opasno koračamo. Može se biti u hramu, ali bez Boga, i Bog kažnjava ljude zato što Ga ne poštuju, zato što odbacuju hram.
Decenijama traju spasonosne Božije kazne prema ljudima pozivajući ljudsko srce da se vrati Bogu. Kao poslednje upozorenje, zazvučale su nam reči priče o vinogradarima: Uzeće se od vas Carstvo Božije, i daće se narodu koji donosi plodove njegove (Mt. 21, 43).
Budimo naročito oprezni sada, dragi moji, zidajući i popravljajući mnoštvo rukotvorenih hramova, ne zaboravimo glavni novozavetni hram Božiji – svoje srce, koje je pozvano da služi Bogu u Duhu i istini. Ne zaboravimo da se vraćamo iz zarobljeništva tuđinskih plemena i našeg naroda, koji napadaju nas i našu pravoslavnu veru, ne zaboravimo da smo bolesni, osakaćeni, duhovno iznemogli. Ne zaboravimo da smo dugo, veoma dugo, bili bez Boga i da sada tek stojimo na pragu Hrama koji će nas osveštati, ali samo pod jednim uslovom: ako mi to sami poželimo.
Navešću vam, dragi moji, reči Gospodnje, koje danas naročito treba da nam pomognu da postanemo svesni kritičnog momenta našeg sadašnjeg života: Zato sada ovako veli Gospod nad vojskama: uzmite na um puteve svoje. Sejete mnogo, a uvozite malo; jedete, a ne bivate siti; pijete, a ne napijate se; odevate se, a nijedan ne može da se zagreje; i koji zaslužuje novce, meće ih u prodrt tobolac. Ovako veli Gospod nad vojskama… Idite na Goru, i donesite drva, te zidajte dom; i biće Mi milo, i proslaviću se, veli Gospod. Izgledate mnogo, a eto malo; n što unesete u kuću, Ja razduvam. Zašto? Veli Gospod nad vojskama: Zato što je dom Moj pust, a vi svaki trčite za svoj dom. Zato se zatvori nebo nad vama da nema rose, i zemlja se zatvori da nema roda njezinog (Ag. 1, 5-10).
Mi stojimo na pragu Hrama i treba da uđemo u njega, oživljujući u sebi poznavanje zakona Božijeg, da uđemo ispunjenjem obećanja koja smo već dali Bogu. Ne zaboravimo da o sudbini zemalja i naroda ne odlučuju samo vladari, nego da odgovornost za život sveta pred Bogom leži na svima, na svakom živom, ma kako mali bio.
Dragi moji! Milost Božija nam danas daje vreme i pokajanje. Ljubav Božija trpi bolest našeg neverja. Gospod čeka da nas skupi pod Svoja krila. Poželimo onda spasenje, vratimo se u Hram Božiji ljubavlju II željom prema njemu i vratimo Bogu hram našeg srca. Zatim će se otvoriti obilje milosti Božije, koju smo mi zatvorili našim gresima, otvoriće se nebo.
A Presveta Djeva, Bogoizabrana Otrokovica, Kći ljudska, Koja nam je prva otvorila nebo i postala Mati stradalničkog i bolesnog čovečanstva, uvek je spremna da Svojom blagodaću podrži, ukrepi i da putem spasenja provede kroz život sve one koji Joj pritiču s verom i ljubavlju.
„Veličamo Te, Presveta Djevo, Bogoizbrana Otrokovice, i poštujemo tvoj ulazak u hram Gospodnji.“ Amin.
 
21. novembar (4. decembar) 1994. godine
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *