NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
BESEDA NA DAN POKROVA PRESVETE BOGORODICE
 
Veličamo Te, Presveta Djevo, i poštujemo Tvoj časni pokrov…
Danas proslavljamo duhovno pokroviteljstvo, posredovanje i zastupništvo pred Bogom, koje dobijamo usled velikog milosrđa i ljubavi Presvete Bogorodice prema nama. Od onog vremena, kada je volja božanstvenog Stradalnika i Spasitelja sveta u liku Njegovog ljubljenog učenika Jovana Bogoslova učinila ljudski rod čedima Presvete Bogorodice, to pokroviteljstvo nije se prekidalo ni jednog jedinog dana. Tako je bilo u svim vremenima istorije čovečanstva Majka i čedo. Zamislite se nad tim rečima, nad najdubljim i najsvetijim srodstvom, od kojeg čistije i svetije ne postoji na zemlji.
Ženo, eto ti sina, odjekuju sa Krsta reči božanstvenog Stradalnika (Jn. 19; 26). I šta znače te reči?
Od sada će sve, što se bude događalo Tvom usvojenom sinu, pronicati Tvoje srce. Od sada će njegove sitne radosti biti Tvoja sreća, a njegov bol, nesreća i patnja Tvoja velika žalost i suze. Što je najvažnije, to znači neprestanu misao i brigu o čedu, brigu koja ne zna za umor, koja ne zna za predah. Sve to je, kao zaveštanje, Presveta Djeva primila od Svog jedinorodnog Sina, Koji je umirao na Krstu.
Od tog doba, svet se napunio mnogim znamenjima pokroviteljstva Presvete Bogorodice – znamenjima Njene materinske ljubavi. Ti primeri su bezbrojni, počev od dubine vremena pa do naših dana.
Pomen današnjeg praznika, Pokrova Presvete Bogorodice, potiče iz 10. veka, kada je u godini nesreće koja se nadvila nad grčkom državom njena propast bila predodređena čitavim tokom događaja „i kada ne bi nikoga ko bi nas zastupao“. Varvarsko pleme Saracena (naroda srodnogdanašnjimTurcima, muhamedanaca po veri), podstaknuto mržnjom prema hrišćanima, opkolilo je Konstantinopolj sjedinim ciljem da ga zbriše sa lica zemlje, da poruši njegove mnogobrojne hramove – od kojih je većina bila posvećena Carici Nebeskoj, da žitelje izloži surovoj kazni i da neke od njih odvede u ropstvo, izrugujući se njihovoj veri.
Sav narod, od malih do velikih, sabrao se u Vlahernskoj crkvi. Očajanje ih je nateralo da se sa silšš vapajem i suzama molitveno obrate Presvetoj Bogorodici. Bila je to njihova poslednja i jedina nada.
Zamislite kako su se oni molili, zagledavši se u svoj sutrašnji dan, odakle je provejavao dah smrti. Sve zemaljsko bilo je zaboravljeno. Ispred njih su bila vrata koja vode u večnost, na čijem su se pragu nalazili mučenička i nasilna smrt.
Dubina pokajničkog osećanja skrušenosti zbog grehova, koji su uzrokovali nesreću što se nadvila nad Grke, bila je toliko velika da je sama Carica Nebeska pohitala da se javi pokajnicima i da ih uteši. Njen omofor, blistaviji od sunčevih luča, postao je njihov pokrov pred nadolazećim nesrećama.
Nisu, međutim, svi svojim sopstvenim očima videli Njenu pojavu. Samo su se njih dvojica, čiji je život bio predan Bogu, pravdi i istini i čije je srce bilo kod Spasiteljevih nogu, zadivili ovim viđenjem. Bili su to sveti Andrej, Hrista radi jurodivi, poreklom Sloven, i njegov učenik Epifanije.
Blaženi čisti sriem, jer će Boga videti (Mt. 5; 8). Dvojica su videli Presvetu Bogorodicu, a svi, koji su se molili i pokajanjem očistili svoja srca, bezuslovno su mogli da im poveruju. Za verom je usledilo delo i neprijatelj je iznenada, bez ikakvog vidljivog razloga, odustao od svoje namere.
Svi oni, koji u svom srcu čuvaju pomen na ovaj događaj, od tog vremena poju: „Raduj se, Radosti naša, i prekrij nas od svakog zla časnim omoforom Tvojim.“
Silni pokrov Presvete Bogorodice je za sva vremena prekrio hrišćanski rod. Pravoslavna Rusija je udeo Presvete Bogorodice. U ruskoj zemlji, Ona Sama se javljala onim svetiteljima, čija duša nije znala za senku poroka: prepodobnom Sergiju Radonješkom, Serafimu Sarovskom i drugima. Njih je bilo mnogo i sada ne možemo sve da ih nabrojimo. Ona je mnogostradalnu, ali vernu Bogu, Rusiju posećivala Svojim mnogobrojnim ikonama, njima je ruskom narodu pokazivala Svoj pokrov. Za Presvetu Bogorodicu se odvažno može reći da je Ona neiscrpni okean čudesa, koja su se javila u Rusiji.
Najpoštovanije ikone kod nas su Kazanjska i Vladimirska. U životu ruskog naroda, njihov značaj je ogroman. One su postale svenarodna svetinja i znamenje nebeskog pokrova nad Ruskom Crkvom i našom otadžbinom. Arhiepiskop hersonski Inokentije (Borisov, + 1857) nazvao je Kazanjsku ikonu „ruskim pokrovom“ – pokrovom Presvete Bogorodice nad Rusijom.
U burnom vremenu 1612. g. vojska Dimitrija Požarskog nosila je u svojim redovima kopiju čudotvorne Kazanjske ikone i isterala iz Moskve poljske intervente. Kao sećanje na taj događaj, u Rusiji je 1649. ustanovljen praznik sveruskog proslavljanja Kazanjske ikone, koje se savršava 22. oktobra. Tokom 1709. godine, uoči Poltavske bitke, Petar se sa svojom vojskom molio pred Kazanjskom ikonom i izvojevao je pobedu. Ta ista ikona je i 1812. osenjivala ruske vojnike, koji su odbili nalet Francuza. I upravo je na dan 22. oktobra ruska vojska nanela protivniku prvi krupan poraz.
U svim za Rusiju teškim vremenima, u svim pohodima i ratovima, (ne isključujući ni poslednji – veliki otadžbinski rat), ruska vojska je neizostavno sa sobom nosila i ikone Presvete Bogorodice – Kazanjsku, Smolensku, Donsku, i uvek je naša zemlja osećala pomoć Usrdne Zastupnice hrišćanskog roda.
Kao znak blagodarnosti za pomoć u izbavljenju naše otadžbine od neprijatelja, praznovanje Vladimirske ikone savršava se tri puta godišnje. Crkva se tih događaja opominje 21. maja, 23. juna i 26. avgusta.
Pskovska oblast posebno obeležava i 7. oktobar, kada je čudotvorna pskovskopečerska ikona „Umilenje“, koja se nalazi u našoj svetoj obitelji, ogradila Pskov i pskovsku oblast od najezde inoveraca. Ta ikona je više puta spasavala i Pskov i našu obitelj od različitih neprijatelja, koji su od iskona želeli da zavladaju ruskom zemljom.
Smolenska ikona Presvete Bogorodice („Odigitrija“ ili „Putevoditeljka“) stigla je u Smolensk u 12. veku. Tada je ruskoj državi vraćen grad, koji je sto deset godina bio pod vlašću litvanskih kneževa.
U 13. veku je Teodorovska ikona spasla Kostromu od najezde Tatara. Knez Vasilije je zapovedio da se ova ikona nosi na čelu njegove vojske. Blistave luče, koje su isticale sa svete ikone, zaslepile su neprijatelje i najezda je bila odbijena. Ona se proslavila i u vreme elementarnih nepogoda, epidemija, kuge i kolere koje su se širile među narodom.
Nebrojena su čuda koja su širom naše zemlje savršavale i kopije čudotvornih ikona Presvete Bogorodice – Teodorovske, Bogoljubovske i Smolenske, koje su bile nošene u mesta zahvaćena strašnim bolestima.
Posebno bi trebalo pomenuti čudesno javljanje ikone Presvete Bogorodice nazvane „Deržavnaja“ („Silna“, „Moćna“). Ono se dogodilo one godine, kada se poslednji ruski car odrekao prestola, 2. marta 1917, u selu Kolomensko kod Moskve. U rukama Presvete Bogorodice bili su carski skiptar i država. Ona je rekla da će od sada Ona Sama čuvati Rusiju. Carstvo u Rusiji sada nije od ovoga sveta, i sada umesto cara zemljom vlada Presveta Bogorodica. Svi mi zajedno osećamo iznad sebe Njen moćni pokrov i brigu o ruskoj zemlji.
Presveta Bogorodica je svagda štitila i ljubila Rusiju. Ona je kažnjavala i opet vraćala Svoju ljubav ljudima, koji su zbog svojih grehova prošli kroz stradanja i pokajanjem i patnjom očistili svoja srca.
Međutim, u sadašnjem teškom vremenu, kad je zemlja ostarila i otežala od neverja, bezakonja i neukosti u poznanju zapovesti Božijih, zar naša Usrdna Zastupnica nije odstupila od nas, revnujući na slavi Svoga Sina i Boga? Ne, dragi moji, to ne može da se dogodi. Majci je unesrećeno čedo još draže. I sve dok u Rusiji makar i „malo stado“ nosi i čuva vernost zavetima Hristovim i nadu u zastupništvo Presvete Bogorodice, mi nećemo propasti.
Ne bi trebalo da sumnjamo niti da se zbunjujemo svim onim što sada vidimo i čujemo. „Na zemlji ne postoji ništa obezglavljeno, jer je početak svemu Bog“, kažu Sveti Oci. I sadašnji događaji za nas nisu nikakvo posebno otkriće, nego potvrda da nijedna reč Božija neće propasti i da će se u svoje vreme savršiti sve, do najsitnije pojedinosti.
Zar vi i ja ne čitamo pre dvadeset vekova zapisane reči apostola Pavla, upućene njegovom učeniku Timoteju? Sigurno je da im se apostol Timotej tada čudio i da ih nije u potpunosti razumeo. Nama je takođe preostalo da se čudimo, posmatrajući kako se ostvaruju reči, izgovorene u dubokoj starini: Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati teška vremena. Jer će ljudi biti samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi, gordeljivi, hulnici, neposlušni roditeljima, neblagodarni, nepobožni, bezosećajni, nepomirljivi, klevetniii, neuzdržljivi, surovi, nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti, naduveni, više slastoljubivi nego bogoljubivi, koji imaju izgled pobožnosti, a sile njezine su se odrekli. Poslednje reči za nas predstavljaju zapovest: Kloni se ovih (2. Tim. 3; 15).
Mogli bismo da ne poverujemo rečima; međutim, kako da svi mi, koji sada živimo, ne verujemo delima, kada su se ova već savršila? Kako da ne verujemo Bogu? Reč Božija – u njoj je sve, vasceli život u vekove. Apostol je svojim pogledom pronikao kroz dvadeset vekova i video nas, koji živimo u tim teškim vremenima.
Pogledajmo sebe, pogledajmo u sebe i oko sebe. Ako smo i mi takvi, zavapimo Bogu i Presvetoj Bogorodici da se popravimo. Udaljimo se od bezakonika i udaljimo bezakonje od sebe.
Postoji još jedan strašan bič, koji razara sve živo, od države do Crkve; i njega je video Gospod, i ustima vernog učenika zapovedio svetu: klonite se podela.
U Prvoj poslanici Korinćanima, Gospod kroz apostola krotko moli narod Božiji: Molim vas, braćo… da svi isto govorite, i da ne budu među vama razdori, nego da budete utvrđeni u istom razumu (duhu) i u istoj misli (1. Kor. G, 10).
To je toliko važno, da i na drugom mestu, u Poslanici Rimljanima, apostol opet i opet moli braću da se čuvaju podela: Molim vas, pak, braćo, da paznte na one koji čine razdore i sablazni protiv nauke koju vi naučiste, i klonite ih se. Jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svojem trbuhu, i blagim i laskavim rečima varaju sria nezlobivih (Rimlj. 16; 1718).
Gospod poučava, odvraća, upozorava, moli. Potrebno je da svi mi napregnuto saslušamo reč Božiju, jer je istinita: naime, u činu podele se krije nešto uistinu strašno za život. Narod na narod, carstvo na carstvo, susedi na susede, roditelji na decu i deca na roditelje – sve ustaje, i sve se raspada. Nema jednodušja i nedostaje ljubav – jedini izvor istinskog i nezabludnog znanja.
Za one, kojima je reč Božija sam život, ne postoji strah. Oni se neće pokolebati nego će ostati verni i u teškoj godini iskušenja. Reč Božija će ih provesti kroz tamu i senku smrti.
Bdijte, stojte u veri, muški se držite, snažite se. Sve da vam bude u ljubavi (1. Kor 16; 1314).
Presveta Bogorodica je svagda bila i biće uz onoga, koji je veran Njenom božanstvenom Sinu i koji sledujući Njegov poziv korača putem večnog spasenja. Prema rečima svetog Jovana Zlatoustog, Ona je prva Naslednica božanstvenih darova i Darovateljka tih darova i blagoslova ljudima, koji traže Gospodnju pomoć i Njenu milost. Tako će biti svagda, do poslednjeg časa i trenutka života sveta.
I naše verujuće srce, koje poznaje veliku silu zastupništva Presvete Bogorodice, svagda pripada ka nogama Majke Božije sa svojim uzdasima, potrebama, žalostima, u svim iskušenjima, u svim trenucima plakanja zbog greha. Neka Ona, svih žalosnih Radost i naša nebeska Mati, rasprostirući Svoj moćni pokrov, zastupi, spase i pomiluje sve nas. Amin.
1. (14) oktobar 1990. G.
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *