NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
SLOVO NA ČETVRTOJ PASIJI
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Danas smo, ljubljeni moji prijatelji, savršili četvrtu i poslednju pasiju u ovoj godini – poseban čin službe pomena getsimanskih i golgotskih stradanja našeg Gospoda i Spasitelja. Nesumnjivo je da su i današnja i tri prethodne službe ispunile naše duše (svakoga njegovim ličnim) dubokim preživljavanjima. Svi smo mi, naravno, po meri naših ograničenih mogućnosti, preživeli strahotu onoga što se dešavalo na Golgoti.
Pre gotovo dve hiljade godina, ljudska zloba je na Krst prikovala božanstvenu Ljubav. Razapela ju je zbog toga, što se novo i uzvišeno učenje Gospodnje nije uklapalo u uobičajeni ljudski život, zasnovan na samoljublju i egoizmu.
Ljudi su se uplašili tog učenja, odbacili ga i razapeli Hrista kao podstrekača naroda. Ljudske strasti i poroci ne trpe razobličenje. Arhijereji i književnici su se pobunili protiv Propovednika istine. Budući da su Ga optužili kao lažljivca i protivnika Mojseja i proroka, narugali su Mu se, izmučili Ga i podigli na Krst. Zbog svega što se dogodilo, apostoli su se izgubili, razbežavši se u strahu i pometnji. Odrekao Ga se I Petar, koji Ga je još za večerom uveravao da se svog Gospoda neće odreći čak ni u slučaju da mu zapreti smrt.
U Svojoj oproštajnoj besedi, Gospod je nastojao da učenike pripremi za predstojeći strašni događaj. Vascela ta beseda svedočila je o dubokoj žalosti Samog Hrista i Spasitelja. Međutim, u njoj postoje i svetle misli o tome da je Krst slava, da stradanja vode ka večnoj radosti, ka miru u Hristu i čvrstoj nadi u konačnu pobedu dobra nad zlom. U svetu ćete imati žalost ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet (Jn. 16; 33), rekao je Gospod Svojim prijateljima.
Budući da Ga je nebeski Otac duhovno ukrepio nakon usamljene getsimanske molitve, Hristos postaje potpuno spreman da sve pretrpi radi spasenja sveta i da sve prizove u Svoje Nebesko Carstvo. Sve reči i postupci, koje je izgovorio ili učinio posle Getsimanije, vodili su ka tome da sve prizove u Carstvo, koje se otvaralo Njegovim stradanjem. U tom strašnom trenutku, apostoli i učenici su zaboravili reči svog božanstvenog Učitelja: Kada Ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući k Sebi (Jn. 12; 32). Gospod je tim rečima predskazao kakav će biti kraj Njegovog zemaljskog života i kakve će se mogućnosti otkriti ljudima kao rezultat Njegovih iskupiteljskih stradanja.
On ljubi svet i ljude onako, kao što ih još niko nije ljubio. On umire za njih, da bi oni imali život večni. Golgotski Stradalnik se zbog toga i zacario nad celim svetom, da bi na čitavoj zemlji milione i milione ljudi privukao k Sebi, da bi ljudi u svim krajevima naše neobuhvatne zemlje imali čvrstu veru u Boga. Veru, koja omogućuje da bez straha ispovedamo Hrista kao svog Spasitelja i Boga. Učenici Hristovi nisu još bili spremni za to. Tu mogućnost nisu imali ni ljudi, koji su u gomili išli za Hristom, videli čuda koja je On satvorio ili od Njega dobili iscelenje. Tokom zemaljskog života božanstvenog Učitelja, oni još nisu bili poučeni i utvrđeni Duhom Svetim.
Na Golgoti se, međutim, već začela iskra čvrste vere. Spasitelj sveta, Koji je umirao na Krstu, već tada je k Sebi privukao ljude, koji ranije nisu znali za Njega. To su, kao što znamo, razumni razbojnik, koji je srcem osetio da je pored njega Bog i zatražio samo to da njega, grešnika, pomene u Svom Carstvu. Drugi je, kao što znamo iz Evanđelja, kapetan, jedan iz vojničke čete, koji je tokom izvršenja kazne bio na svojoj dužnosti. Posmatrajući sve što se dešava i videvši kraj nevinog Stradalnika, on je rekao: Zaista Čovek ovaj Sin Božiji beše (Mk. 15; 39).
Na sudu kod Pilata, Gospod je provideo odricanje Svog učenika Petra, koji se u to vreme nalazio u dvorištu Pilatovog doma. On je samo pogledao Petra: u tom pogledu nije bilo np gneva, ni pretnje, pa čak ni prekora. Učiteljev pogled izražavao je samo beskonačnu ljubav i sažaljenje prema čoveku, koji je ispoljio toliku duševnu slabost.
Taj kratki pogled je prodro duboko u Petrovo srce i izazvao suze pokajanja. Čitav svoj preostali život Petar je proveo u neumornoj propovedi o Bogu i o velikim delima koja je satvorio Spasitelj.
Petar nije samo privukao srca neznabožaca (pagana) prema istinitom Bogu, nego je i savršavao čudesa. Svoj život je okončao mučeničkom smrću na krstu. Nakon toga, ubrzo posle vaskrsenja Hristovog, a naročito posle svete Pedesetnice, učenici Hristovi su pošli da propovedaju po čitavom svetu, privlačeći mnoštvo ljudi veri u istinitog Boga.
Prošlo je nekoliko decenija, i u vascelom rimskom carstvu pojavilo se mnoštvo ispovednika vere Hristove. Ti ljudi, koji su zauzimali različit položaj u društvu, bogati i siromašni, plemeniti i prosti. i starci i deca, odvažno su govorili o svojoj čvrstoj veri u Spasitelja Hrista. Odlazili su u tamnice i na pogubljenje, ali se nigde nisu odricali Gospoda, nego su raspetog i vaskrslog Hrista ispovedali kao svog Spasitelja i Boga. To nisu bili samo mučenici. Ceo svet se ispunio svedocima o jednom istinitom Bogu, Koji je ljudima podario večni život u Nebeskom Božijem Carstvu.
Apostoli su započeli, i svedočenje o Bogu preneli sve do kraja zemlje (Dela ap. 1; 8). Za njima su sledili naslednici apostola i pastiri Crkve, sveti podvižnici i pravednici. Svi su oni svedočili o Hristu Bogu, o Njegovoj velikoj ljubavi prema ljudima, o krsnom podvigu Hrista Spasitelja.
Prijatelji moji! I mene i vas je, kar članove Crkve, takođe privukao Bog! Mi smo prizvani da pred ljudima koji nas okružuju svojim životom po veri svedočimo o Bogu i o našoj veri. Na to nas obavezuje ime hrišćana. Da se svetli svetlost vaša pred ljudima… Svi, koji nas okružuju, sitničavo motre na nas. Da li mi živimo po svojoj veri? Da li izvršavamo one uzvišene zapovesti, koje nam je ostavio Hristos Spasitelj? On je zapovedio ljubav i čistotu, trpljenje, smirenje i milosrđe… Postoji li to u nama? Ako u nama toga nema, onda nama mora biti strašno. Takvi ljudi su lažni svedoci. O takvima je Sam Gospod rekao: Neće svaki, koji Mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo Nebesko, nego samo onaj, koji tvori volju Oca Mog Nebeskog…
Doći će vreme kad će Gospod takvima, koji sebe smatraju hrišćanima, reći: Ne poznajem vas… Neka svaki od vas, koji ovde stojite, zna da Hristos i sada gleda na dušu svakoga čoveka onako, kao što je nekada pogledao Petra, i da Njegov pogled duboko prodire…
Ako se u nama sačuvala iskra vere u Boga, ako se sačuvalo makar malo ljubavi prema Njemu, mi ćemo iz tog pogleda zahvatiti ono, što je tada zahvatio Petar – pokajanje i odlučnost da postanemo istinski sledbenici Hristovi.
Ljubljeni! Slušajući evanđelsko pripovedanje o getsimanskim stradanjima Hrista Spasitelja, čudimo se što su Njegovi učenici spavali, iako ih je Gospod zamolio da bdiju sa Njim. Oni, međutim, u to vreme nisu znali da će njihov Učitelj uskoro biti osuđen na smrt. Nisu znali ni to, da On po Svojoj čovečijoj prirodi teško strada i da su Mu potrebni podrška i saosećanje prijatelja. Da su znali za to, oni bi, naravno, bili budni i bili bi spremni da zaštite svog Gospoda.
I ja i vi, dragi moji, znamo i smisao i cilj dobrovoljnih stradanja Hristovih. Ni mi, međutim, ne bdijemo u Njegovo ime. Ne žurimo da Ga zaštitimo, ako se u našem prisustvu huli na Njegovo svečasno ime. Međutim, svako od nas dobro zna da je Hristos postradao za čitav ljudski rod. Postradao je i zbog mene, nesrećnika, da moja duša nikad ne bi umrla nego da bi se nakon ovog privremenog života preselila u večno Nebesko Carstvo, koje je za nas otvorio nedužni Stradalnik, naš Spasitelj, Gospod Hristos.
Stojeći sada pored Krsta Gospodnjeg, u ovim sveštenim trenucima razmislimo o tome, po kakvoj smo visokoj ceni spaseni od večne propasti. Pred nama je, na Krstu, lik najvećeg Pravednika i Podvižnika u vrlini.
Gospod je na zemlju doneo uzvišeno učenje o ljubavi i milosrđu. I ne samo da ga je rečima preneo ljudima, nego je i Svojim životom na zemlji potvrdio da je moguće živeti saglasno tom učenju. Trebalo bi da svi mi molimo za Božiju pomoć u koračanju putem tog učenja. Da nikada ne skrivamo istinu, nego da je svagda i svugde odvažno obznanjujemo, da je ne iskrivljujemo nikakvim jeretičkim tumačenjima.
Sada, na kraju službe, pristupićemo da se poklonimo Raspeću i da ga celivamo. Pobožno pristupimo Krstu Hristovom, pripadnimo mu sa suzama. Neka svaki u svom srcu i duši, pošteno i iskreno, uporedi šta je naš Spasitelj učinio za nas, i šta mi činimo za Njega? Da li je moj lični život svedočanstvo istine u koju verujem? Ako neko otkrije da u sebi nema ljubavi i milosrđa, da ne čuva pravdu i čistotu, ako one grehove, koje je Hristos prikovao za Krst, on ponovo skida sa Krsta i polaže u svoju dušu i srce, znajte da, ma koliko da se poklanjate pred Krstom, ma koliko da celivate rane Hristove, za slične ljude više nema Iskupitelja. Njih očekuje pravedna osuda.
Neka nas, dragi moji, Krst Hristov nauči da zadobijemo one vrline, bez kojih nećemo videti svetlost večnog života!

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *