NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
POUKA U PRVU NEDELJU VELIKOG POSTA
 
Ovo je vera apostolska, ovo je vera otačka, ovo je vera pravoslavna, ova vera utvrdi vaseljenu…
Zašto ljubimo Pravoslavlje i Pravoslavnu Crkvu? U danima Svog zemaljskog života, pobožni moji slušaoci, naš Gospod Isus Hristos je oko Sebe ujedinio sve koji veruju u Njega, a među tim verujućim On je Sebi posebno približio apostole. Od naroda, koji je verovao u Hrista, na dan svete Pedesetnice počela je i da se uobličuje Crkva Hristova, a od apostola prvi rukovoditelji te Crkve, njeni pastiri i učitelji.
Njihov zadatak nije bio nimalo lak. Nije bilo potrebno samo da one, koji su primili hrišćanstvo, nauče istinama vere i da ih duhovno ukrepe, nego da ih istovremeno i ograde od lažnih učenja i jeresi. Prema rečima apostola, tih jeresi je trebalo da bude (1. Kor. 11; 19) da bi se pokazali „opitni“, tj. najpravoverniji i najpostojaniji među onima, koji su poverovali u Hrista. Pobeda Pravoverja bila je potvrđena u odlukama Vaseljenskih i Pomesnih sabora.
Od tog doba, Crkva Hristova i ima onaj Simvol vere, koji u našim hramovima slušamo na svakoj božanstvenoj Liturgiji.
Počev od 842. godine, taj Simvol vere Crkva osobito svečano oglašava na dan Pobede Pravoslavlja, tj. na današnji dan, u posebnom molebanu, izgovarajući reči: „Ovo je vera apostolska, ovo je vera otačka, ovo je vera pravoslavna, ova vera utvrdi vaseljenu.“
Pobožni slušaoci! Naša vera se i naziva apostolskom zbog toga, što nepovređeno i nenarušivo u sebi čuva sve, čemu su učili Hristos i Njegovi apostoli, sve što se sadrži u Svetom Pismu i Svetom Predanju.
Sveti Oci i učitelji Crkve su tu veru sveto poštovali i branili na Vaseljenskim saborima. Sveti Oci su se njome spasavali i proslavljali. Ona se zbog toga i naziva otačkom.
Kao stvarno istinita i spasonosna, kao ona koja nam daje blagodatne sile „za život i blagočešće“, ona se naziva pravoverjem ili Pravoslavljem.
Kao što vidimo, braćo i sestre, naše Pravoslavlje se gradi na čvrstom i nenarušivom temelju: na vernosti Spasiteljevom i apostolskom učenju, učenju Svetih Otaca Vaseljenskih sabora, na vekovnom opitu duhovno – blagodatnog života u Hristu. Mnoštva svetih ugodnika Božijih – mučenika, ispovednika, čudotvoraca, prepodobnih i ostalih svetitelja, svojim bogougodnim životom i pravednim okončanjem posvedočili su o istinitosti i spasonosnosti pravoslavne vere.
Tom verom su se spasavali i svi naši blagočestivi preci, koji su nam zavetovali da tu veru čuvamo kao zenicu oka i da se njome spasavamo. Naša vera se naziva pravoslavnom i zato, da bi se razlikovala od vere rimokatolika i protestanata, koji su se udaljili od jedinog stuba apostolske, otačke i pravoslavne vere.
Suštinsko obeležje našeg Pravoslavlja sadrži se u tome što hrišćanstvo za njega ne predstavlja teoriju, nego sam život u Hristu, prema evanđelskim zavetima i crkvenim ustavima.
Temelj te vere čini iskrena, duboka i živa vera u živog Triipostasnog Boga, Tvorca neba i zemlje, Svagdapostojećeg, Svevidećeg, Svemilostivog, Koji je svagda spreman da nas prekori (kroz grižu naše savesti), da nam pritekne u pomoć (posredstvom naše molitve) i da nam nispošlje blagodat ljubavi i opraštanja (kroz Sv. Tajne).
Drugi temelj našeg Pravoslavlja jeste vera u Isusa Hrista kao u Sina Božijeg i Iskupitelja sveta. Vera u to da nas On, zajedno sa Duhom Svetim (i ne bez Očevog učešća) priziva, osveštava, prosvetljuje i umudruje za spasenje, sjedinjujući se s nama u Svetoj Tajni Pričešća.
Treći temelj naše pravoslavne vere jeste vera u budući zagrobni život, u jedinstvo nebeske i zemaljske Crkve, i u posredovanje Presvete Bogorodice i svih svetih za nas.
Četvrti temelj je naša hrišćanska ljubav, bratstvo i milosrđe jednih prema drugima kao prema članovima jedne porodice i jednog tela – Crkve Hristove.
Peti temelj je ona sama – Crkva Hristova, njeno Sveto Predanje, njeno ustrojstvo i bogosluženje: Svete Tajne, obredi, dela Svetih Otaca, odluke i pravila Vaseljenskih i Pomesnih sabora i vasceli mnogovekovni blagodatni opit života u Hristu i rukovođenja njenih vernih čeda ka spasenju. Stvaralačka sila Crkve je Duh Sveti, Koji u njoj živi od dana Pedesetnice. Svima nama je, braćo i sestre, korisno da povremeno preispitamo same sebe, da li smo uistinu pravoslavni i da li odgovaramo na zahteve koje nam postavlja Majka Crkva. Zaustavimo se nešto iscrpnije na značaju svete Pravoslavne Crkve za nas i za naše spasenje. Pogledajte kako nam ona (Pravoslavna Crkva) pomaže u spasenju. Ona naš dolazak u svet osveštava Sv. Tajnom Krštenja i čitav naš potonji život prati blagodatnim darovima ostalih Svetih Tajni i molitava. Svojim divnim pesmopojanjima, molitvama razrešenja i blagoslovima prati nas i u drugi svet. Vasceli naš život, od kolevke do groba, protiče pod njenim rukovođenjem i blagoslovom. Njen značaj se posebno može osetiti prilikom zajedničke molitve (u hramu) i u rukovođenju našeg duhovnog života. Velelepno ukrašavajući naše hramove prekrasnim ikonama, ona u nama podstiče raspoloženje za duhovno uznošenje naših duša i srca ka Gospodu Bogu. Ona naše duše naslađuje, duhovno hrani i ograđuje dubokim smislom i usklađenošću svojih bogosluženja. Upravo ona blagodaću svojih molitava i svojih Svetih Tajni ukrepljuje naše slabe, osiromašene duše.
Upravo ona zbog nas izdvaja posebne dane (sredu i petak) za post i pokajanje. Tokom godine, ona u tom cilju izdvaja četiri perioda, tj. četiri posta.
Proteklo je već nedelju dana otkako smo stupili u svetu Četrdesetnicu. Sveta Crkva čini sve, da bi naša duša zadrhtala i zatreperila u tim velikim, svetim danima, da bi osetila mrskost svoje ogrehovljenosti i oplemenila nas žudnjom za očišćenjem, obnovljenjem i osveštavanjem.
Pokajnim velikoposnim službama i dirljivim pojanjem, molitvama i kolenopriklonjenjima, ona, sveta Crkva, priziva nas na pokajanje i na pomirenje sa Bogom. Ni u jednom drugom periodu Gospod nije bliži našoj ožalošćenoj duši i stradalnoj savesti, nikada tako ne „kuca“ na naše srce (v. Otkr. 3; 20), kao u tim svetim danima.
Svi mi znamo da ćemo jedino u slučaju da strogo provedemo Veliki post i samo ako svoju dušu očistimo i osveštamo pokajanjem, radosno i svečano dočekati pashalnu (vaskršnju) noć, kada će naša obnovljena i vaskrsla duša zajedno sa čitavom vaseljenom radosno zapojati himnu vaskrslom Spasitelju, ne znajući da li se (duša) nalazi na nebu ili na zemlji. Ko stvara, i ko će za nas stvarati to neizrecivo blaženstvo, tu nebesku radost? Sve to čini ona, naša Pravoslavna Crkva, nosilac i čuvar našeg Pravoslavlja.
I mi ćemo, draga braćo i sestre, kao i naši blagočestivi preci, čuvati naše Pravoslavlje, živećemo i spasavati se njime, i časno nositi veliko ime pravoslavnog hrišćanina. Amin.
 
23 marta (5. aprila) 1992. godine
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *