NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
SVEŠTENSTVO
 
Draga N.!
Oprosti mi što, iako imam mogućnost da se sretnem s tobom, odgovaram pismeno. Za razgovor je potreban veliki napor, a meni je to sada veoma teško. Ovo su veliki praznični dani, a to zahteva nerasejanu pažnju. Odgovoriću ti ukratko.
Kod Gospoda ne može da bude niti grešaka, niti nepravdi. Ti prolaziš kroz životnu lekciju i, budući da ne možeš da izvedeš pravilan zaključak, stalno se vraćaš na istu tačku. Dete moje, ustrojstvo tvog uma i srca odgovaraju hrišćanskim zahtevima, ali… ne i u tome što se u određenom trenutku pojavila privezanost za čoveka. Slika uzajamnih odnosa se menja, i srce ranjeno stvarnošću pati od bola. Gospod je, N., presekao tvoju grešku. Njemu i jedino Njemu treba da bude verno naše srce. Budi pažljiva prema svome srcu. Naša unutrašnja obećanja se vremenom ne brišu, i ona koriguju život. Govoreći monaškim jezikom, to bi se iskazalo ovako: „Svakoga ljubi i od svakoga beži“. Budući da ti sama ne bežiš, ruka promisla Božijeg je samovlasno dejstvovala u tvom životu.
U odnosu na kumče, pitanje je preuranjeno, ali ću ti reći za budućnost. Ja sam imao mnogo kumova; međutim, životne okolnosti su se menjale i Gospod mi nijednog od njih nije dao na životno nego samo na duhovno staranje. Ti si od Gospoda takođe dobila poslušanje. Bilo je mnogo onih, koji su nasrnuli na tvoju slobodu, ali su jedno planovi Božiji a drugo planovi ljudski. Ti si slobodna od roditeljskog poslušanja. Budi kuma, i to je dovoljno.
Moli se, a ostalo predaj Bogu. U protivnom ćeš na sebe prihvatiti krst koji si sama načinila. Svešteniku ne dolikuje da glumi – to je za njega težak greh. Sećam se jednog živog primera. Ovde, u manastiru, imali smo namesnika (neću navesti njegovo ime) i jerođakona (njegovo ime ću takođe prećutati). Oni su samo obukli sveštene odežde i prošli ispred kamere. U našim očima sve to izgleda kao sitnica. Međutim, njih je tokom čitavog preostalog života progonio gnev Božiji, sve do tragičnog kraja. Prema tome, nije i ne može biti blagosloven za ulogu sveštenika u filmu onaj, koji služi Bogu u činu i kod prestola.
Gospod neka je s tobom, N. Neka Bog podari da Strasnu sedmicu provedeš u zdravlju, smirenosti duše i dubokoj blagodarnosti Bogu za to, što za nas postoje ti veliki sveti dani.
 
* * *
 
Slugo Božiji K.!
Pomisao o prihvatanju čina morate izbrisati iz svoje svesti. Vi ne možete da izmenite i izbrišete prošli život kao da nije ni postojao. Upravo je on prepreka da služite Bogu kod prestola. O veštačkom oplođenju takođe ne može biti ni govora – to je bogoborstvo.
Ako uprkos kanonima ipak prihvatite čin, spasenje Vaše duše biće pod velikim znakom pitanja. Sudeći po Vašem pismu, Vi još niste u potpunosti ocrkvenjeni, a Vaša svest je daleko od pravoslavne.
 
* * *
 
Draga T.!
Gospod nam, po milosrđu Božijem, oprašta grehe za koje smo se pokajali. Onome, koji služi kod prestola Božijeg, Gospod postavlja posebne zahteve: kao prvo, on je dužan da do venčanja sa svojom izabranicom bude devstvenik. Kao drugo, ona koja će postati popadija takođe je dužna da bude devstvenica. Polazeći od tih kanona, čovek ne može da bude sveštenik, niti žena može da bude popadija ako im je prošlost opterećena bremenom smrtnih grehova, iako se oni u pokajanju opraštaju onome koji je sagrešio.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu A.!
Nemoguće mi je da ispunim Vašu prozbu. Ne poznajem duhovnika koji bi udovoljio Vašim zahtevima. Što se tiče primanja čina, Vi i Vaša supruga ste već odgovorili na to pitanje: ne postoje niti unutrašnje niti spoljašnje pretpostavke, niti želja da se pođe na mučeništvo. Naime, sadašnje sveštenstvo je mučeništvo.
Prema tome, budite spokojni, jer Vaša domaća crkva, tj. porodica, zahteva od Vas mnogo briga i snage. Rukovodite u svojoj porodici.
 
* * *
 
Slugo Božiji S.!
Uobičajeno je da se pitanje mogućnosti primanja svešteničkog čina konačno reši na ispovesti. Naime, postoje takvi grehovi koji pred čoveka (koji ih je počinio) za svagda postavljaju prepreku za služenje Bogu kod prestola.
Ja Vas ne poznajem, i zato ne mogu da rešavam tako važno pitanje. Međutim, poznajem neke sveštenike koji pre hirotonije nisu razotkrili sve svoje tajne arhijereju. Oni su nakon dobijanja čina počeli da padaju u takva stanja da su shvatili da ne mogu da služe.
Prema tome, svoje pitanje rešavajte sa duhovnikom, ali ga najpre rešite sa svojom savešću.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu O.!
Jednom za svagda odagnajte pomisao na rukopoloženje, čak i ako Vas budu sablažnjavali takvim predlozima. Iskustvo je pokazalo da oni, koji su prestolu prišli iz rok-muzike, ne mogu da služe na spasenje. Dobijam mnogo pisama od tih nesrećnih ljudi, ali im pomoć stigne tek onda kad se odreknu čina. Neki uopšte nisu u stanju da stoje pored prestola a neki se, opet, svojim bezakonjima, kakva pre primanja čina nisu činili, spuštaju do adskih dubina. Prema tome, imajte to u vidu.
Vi i supruga ionako imate težak krst koji treba da nosite. Živite tako, što za sada nećete menjati ništa u svom životu. Vi svoju kćer morate na rukama da nosite. Neka Vas Gospod ukrepi da na spasenje nosite svoj krst.
 
* * *
 
Dragi oče S.!
Vi biste želeli da Vašu glavu privijem na grudi, da Vas uzmem u naručje kao dete i da Vam na uho ispričam „bajku“ o nekadašnjem srećnom životu, kad je spasonosna sila Božijeg dodira zbog Vas preobrazila čitav svet i ozarila ga radošću. Sećanje na to bi trebalo da se položi kao čvrst temelj u zdanju Vašeg religioznog opita.
Ne znam s kakvim ste osećanjima dali sveštenička obećanja i, kao odgovor na njih, primili blagodat sveštenstva. Odatle je moralo da se rodi realno osećanje blizine Božije i spasonosne sile dodira Božije blagodati, morao je da se pojavi suštinski „rez“ u duhovnom životu. Zar smo to, dragi moj, dobili na osnovu svoje pravednosti? Ne i ne, nego kao ljubav Božiju, u odgovor na našu prvobitnu ljubav.
Da, Spasitelj je došao da spase grešnike. Kad se umnožio greh, preizobilovala je blagodat. Koliko je sada ljudi koji su, kako se čini, ogrezli u pučini najmrskijeg greha, a koji od Gospoda dobijaju spasonosni podsticaj za preporod duše (to Vam govorim na osnovu mog svakodnevnog iskustva duhovnika). Podsticaj su dobili, a dalje bi trebalo da postanu svesni čuda Božije ljubavi, koja preobražava život. To ne sme da bude gordo preuznošenje zbog dobijenog dara, nego svest o svojoj krajnjoj ogrehovljenosti, o potpunoj nemoći da se sa sebe skine gubava krasta koja je zahvatila celo biće i, istovremeno, svest o beskonačnoj blagodarnosti Bogu i uzdanje u Njegovu silu i milost za budućnost.
Naša je samo želja i trud srazmeran našoj snazi: ne, dakle, trud koji prevazilazi naše snage, jer ne bi trebalo od sebe tražiti i ono, što u datom trenutku nismo u stanju da učinimo.
Dragi oče, bezizlazne situacije postoje samo za one, za koje ne svetli svetlost Božije Istine i Pravde. Vaša „bezizlazna situacija“ možda potiče od Vašeg pogrešnog unutrašnjeg ustrojstva. Ni Vi ni ja ne spasavamo, ni Vi ni ja ne dajemo snagu za život. Sve je to od Boga, a mi smo samo posrednici, svedoci i rukovoditelji. Teško je slušati ispovest savremenog čoveka, ali ona, istovremeno, u duši duhovnika porađa sažaljenje prema čoveku, što je početak ljubavi i sagledavanje demonskih spletki. Najvažnije je, međutim, što se u činjenici da je takav čovek prekoračio prag Crkve uviđa nesumnjiva ljubav Božija i prema najokorelijem grešniku.
Vi ste se umorili, i predali ste se sebičnjaštvu. Zaboravili ste da smo mi istovremeno i učitelji i učenici. Lekcije duhovnog života za nas su udvostručene i traju tokom čitavog života. Duhovna pronicanja i uzleti smenjuju se sa padovima. Sve to treba proživeti, i to je nauka nad naukama, koja je, prema mom mišljenju, daleko složenija od onih universitetskih.
Prema tome, oče, ne očajavajte, nego se živim srcem, iznemoglim od nedoumica, privežite za Gospoda, do kraja prolazeći kroz iskušenja i dobijajući, u zamenu za stradanja, živo religiozno osećanje, živi opit života u Bogu. Neka Vas Bog sačuva od koračanja za đavolskim pomislima, koje su već utabale put ka Vašem srcu. Do smrti treba stajati u veri!
 
7. oktobra 2000. godine
 
* * *
 
Dragi oče M.!
Ako postoji blagoslov vladike za podizanje škole, onda se ne zbunjujte. Nastalo je takvo vreme da se zbog spasavanja čoveka koji strada od neznanja neverja mora poći i u pustinju. Sedamdeset godina ropstva je moralo ostaviti trag na ljudima. Ropstvo je prošlo, ali je nastupilo novo zlo* – sloboda i svedozvoljenost svakom zlu. U našem manastiru postoji i nedeljna škola i dečji hor. Vi se morate rukovoditi arhijerejskim blagoslovom.
Neka Vas Bog umudri!
 
* * *
 
Dragi oče B.!
Oprostite što sam ovako dugo ćutao. Odavno sam dobio Vaše pismo, ali mi bolest oba oka nije dozvoljavala da Vam odgovorim na vreme.
Dragi oče, ako danas opit Crkve za mnoge nije autoritet i ako Služebnik i Trebnik koji se daju svešteniku u ruke nisu zakon, onda je malo verovatno da će duhovni opit jednog sveštenika moći da izmeni raspoloženje „novatora“. Da, opšte ispovesti je, kao zahtev života, uveo sveti pravedni Jovan Kronštatski. Međutim, kakve su to ispovesti bile, i kakav ih je sveštenik primao! Sada u mnogim parohijama praktikuju opštu ispovest. Međutim, kada ljudi koji se kaju dođu za molitvu razrešenja, opštu ispovest dopunjuju onim, što im obremenjuje dušu.
To isto se odnosi i na one koji su tek stupili u crkvu. Formalizam i ravnodušnost sveštenika ne dopuštaju im da uđu u Crkvu i da se tu ukorene. Za to će odgovarati svaki sveštenik.
Svojevremeno sam morao da se suočim sa sličnim problemima. Bilo je to onda, kad sam tek počinjao da služim, 1945. godine. Kad sam o tome upitao patrijarha Alekseja Prvog, on mi je odgovorio:
„Šta sam ti dao prilikom rukopoloženja?“
„Trebnik.“
„Ispunjavaj sve što je tamo napisano a sve što dođe nakon toga trpi, i spašćeš se.“
Spasavajte se, dragi oče B., jer je sveštenstvo – dobrovoljno mučeništvo. Trud je veliki, ali je plata za njega neizmerna.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu P.!
Ne mogu da blagoslovim Vaše primanje svešteničkog čina. Vlast da to učine imaju samo Vaš duhovnik, koji Vas preporučuje, i arhijerej koji, znajući Vaše prepreke, ipak odlučuje o postojanju mogućnosti za rukopoloženje.
Ja ću Vam reći samo sledeće: ako su prepreke ozbiljne, onda čoveka koji se odvažio da primi čin u budućnosti očekuju veoma velike patnje, sve do nemogućnosti da stoji kod prestola.
Zbog toga o svemu dobro razmislite i posavetujte se s vladikom.
 
* * *
 
Dragi J. G.!
Blagodarim Vam za sve znakove pažnje prema meni. I ja Vama čestitam praznik Uspenja Presvete Bogorodice.
Praznik je protekao u produhovljenoj atmosferi. Mnoštvo ljudi je otišlo odavde noseći živo osećanje i svedočanstvo o milosti Presvete Bogorodice prema nama.
Nisam imao vremena da pročitam knjigu koju ste mi ostavili letopis o našem manastiru i njegovim podvižnicima. Međutim, prijatno ju je i držati u rukama. Fotomaterijal je dat delikatno i sa ukusom. Hvala Vam za trud i znoj, kao što je govorio rjazanjski arhiepiskop Nikolaj Čufarovski.
O sveštenstvu ću Vam govoriti rečima apostola: „Onaj, koji želi sveštenstvo, želi dobro delo…“ Međutim, svako najpre treba da odluči, da li je sposoban za ovo dobrovoljno mučeništvo, da li je u svom životu sačuvao zaloge i mogućnosti da pristupi tom velikom tajinstvu i služenju.
Dragi J. G., to je pitanje duboke ispovesti duhovniku, koji će i jemčiti za Vas pred Bogom i pred arhijerejem. Prilažem Vam obrazac za samoispitivanje – slovo mitropolita Stefana Bolgarskog.
Ne bih Vam savetovao da pokrećete proces rukopoloženja spoljašnjim zalaganjima. Kod Boga sve biva na vreme onima, koji znaju da čekaju.
Molim se za Vas i pominjem Vas.

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *