NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
SVETA TAJNA ISPOVESTI
 
Slugo Božiji I.!
Dobio sam tvoje pismo. Niko ne može na taj način da ti da blagoslov za učenje u duhovnoj školi.
Čovek obično ide u neku crkvu i ispoveda se kod jednog sveštenika. Ta ispovest i odlučuje, može li taj čovek da uči u duhovnoj školi.
Neka te Gospod umudri!
 
* * *
 
Sluškinjo Božija L.!
Gospod je svuda i na svakom mestu, i nigde ne treba da idete sa sinom. Neka se cela porodica ispovedi i miropomaže. Starajte se, da se pričešćuju jednom mesečno, a najbolje bi bilo kad bi se pričešćivali na svake dve sedmice. Molite se s nadom i svojom materinskom molitvom za bolesnog sina. Njegovu bolest može da izleči samo Gospod, lekari tu ne mogu da pomognu. Za njega su se pobrinule mračne sile. Zašto? To je stvar duboke ispovesti. Pretrpite s molitvom, i Gospod će Vam u svoje vreme pomoći.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu I.!
Blagodarim Vam za sve što ste mi poslali. Međutim, molitva koju ste objavili u Vašem časopisu, br. 12 za 19.. godinu, ne može se preporučiti ženama koje su svesno pogubile svoju decu.
Šaljem vam izvorni oblik te molitve, koju je neko izopačio. U novom, savremenom tumačenju, ta molitva daje prostor za jeres, ali je u svojoj prvobitnoj varijanti bila namenjena onim mladencima koji nisu bili kršteni, tj. koji su umrli prilikom rođenja ili zbog nekih neočekivanih okolnosti. Namenjena je, dakle, onima koji su umrli po volji promisla Božijeg a ne po volji majke – prestupnice.
Ako se dete nije rođeno zbog zle majčine volje, onda se ne treba moliti za tu izgubljenu decu koja još nisu dobili čovečiji lik (ona nisu ni došli na svet). Naprotiv, trebalo bi se moliti za majku-ubicu, koja je svoju dušu i srce obojila krvlju.
Bilo bi dobro da objavite ispravku onoga, što ima netačan smisao. Tumačenje, koje je dato izopačenoj molitvi, mnoge dovodi u zabludu i direktno protivureči učenju sv. Crkve i krštenju.
Mnogi mi pišu da postoje koristoljubivi propovednici, koji jednostavno žive od zabluda tih nesrećnih majki. Oni nerođenima daju i imena, i krštavaju ih, i šta još ne čine! Međutim, sve je to bogohuljenje koje samo produbljuje paklenu jamu i za propovednika i, što je najvažnije, za majku.
Majci bi trebalo dati epitimiju da 40 dana čita pokajni kanon, a da se nakon čitanja miropomaže i ispovedi. Međutim, oproštaj može da dobije samo u slučaju da posle pokajanja, za čitav svoj preostali život, nikada više ne postane učesnica u tom strašnom ubistvu – čedomorstvu.
U Petrogradu postoji i neka „spisateljica“ Ana Iljinskaja, koja je objavila potpuno jeretička rasuđivanja o tom pitanju. Rđavo je što ne postoji cenzura i što sve može da se objavi, ne uzimajući u obzir odgovornost koju bi trebalo prihvatiti. Eto, i Vi ste se pokazali kao saučesnik u tuđem grehu, i kroz Vašu nepažnju mnogi su se sablaznili. Ja sam odmah na to pomislio, ali se nisam odvažio da Vam pišem. Međutim, sad, kad ste mi sami postavili to pitanje, osetio sam veliko olakšanje na srcu. Neka Vas Bog umudri.
 
* * *
 
Draga u Gospodu A.!
Milost Božija i Njegovo snishođenje prema ljudskim slabostima toliko su veliki, da za svaki greh, ma kako čudovišan bio, postoji pokajanje. Trebalo bi da stalno blagodarimo na tome.
Bili smo mrtvi, a sada smo živi. Greh koji je jednom ispoveđen i oprošten na Sv. Tajni Ispovesti više ne treba ispovedati, kako time ne bismo iskazivali svoje nepoverenje prema izvršenoj Sv. Tajni.
Trebalo bi da se miropomažemo svake godine, jer nam se u toj Sv. Tajni opraštaju i oni grehovi, kojih nismo svesni kao grehova, ali koji u očima Božijim jesu greh.
Molite se za sina. Prema Vašem mišljenju, sa njim je sve dobro. Međutim, da li je tako i po Božijem? Duša ne može da bude prazna: u njoj ili uz pomoć Božiju dozrevaju svetli plodovi ili njome gospodari neprijatelj (đavo); šta onda tu može da bude dobro?
 
* * *
 
M. i G.!
U životu se ne sme prihvatati ono delo, koje čovek ne zna i ne razume. Kao i nerođeni, i oni mrtvi koji su ubijeni u majčinoj utrobi ne mogu se pominjati, a utoliko pre se ne mogu krstiti.
Vama, koji ste počinili tako nezakonito delo, predstoji da, svako za sebe, 40 dana čitate pokajni kanon. Nakon čitanja treba da se ispovedite, miropomažete i pričestite. Ubuduće ne prihvatajte na sebe ono, što vam od Boga nije dato!
Pokajte se i donesite plodove pokajanja, a epitimija od Boga će vam doći u vidu patnji i bolesti. Nemojte tada negodovati nego trpeljivo podnosite, i u tome će biti vaše spasenje.
 
* * *
 
N., N.!
Šta si to učinila? Od sluškinje Božije postala si sluškinja demonska!
Na rečima tražiš pomoć od Boga, a delima Ga se odričeš predaješ se neprijatelju (đavolu) zbog želje da se zagledaš u budućnost!
Neprijatelj, međutim, ne zna za istinu: on je uvek laža i otac laži. Ako ne budeš uspela ili ako ne budeš znala da se pokaješ, pripremaš sebi večnu tamu. Ne mogu da ti oprostim tvoje bezumlje! Na pokajanje bi trebalo da ideš u crkvu.
Koliko je đavoimanih došlo kod mene, koji su prethodno bili isto tako radoznali kao i ti! Požuri da se pokaješ. Neizostavno se miropomaži I sve ispričaj svešteniku, kod kojeg se budeš ispovedala.
Znaj da moje molitve za tebe i tvog sina Gospod sada neće primiti, jer si odlaskom kod gatara počinila težak greh.
 
* * *
 
Sluškinjo Božija L.!
Blagodarite Gospodu što je Vašu dušu istrgao iz satanske vlasti. Ako je to učinio za jednog čoveka, zar Gospod nije imao vlast da to učini i za drugog? Ne prihvatajte na sebe krivicu za „sve i vsja“, nego se pokajte za svoje grehove i čitavog života čuvajte u srcu sećanje na ljubav Božiju prema palom čoveku.
Psihička bolest oslobađa čoveka odgovornosti za sopstvene postupke. Sasvim su druga priča oni, zbog čije je krivice on oboleo. Međutim, i to je delo Božije, a ne moje i Vaše.
Neka Vas Gospod umudri!
 
* * *
 
Sluškinjo Božija V.!
Sve dok je čovek živ, njegovo pokajanje posreduje za njega pred Bogom. Za pokajanje nam nije potrebno mnogo vremena, nego dubina iskrenog uzdaha zbog onog, što smo učinili. Ne očajavajte, nego idite u crkvu! Ko u životu nije pogrešio! Setite se primera pokajanja iz Svetog Pisma – u raj je prvi ušao blagorazumni razbojnik, razbojnik – ubica!
Isprosite milosrđe Božije za sebe, trudite se i molite. Neka Vas Gospod ukrepi u tome!
 
* * *
 
Draga u Gospodu T.!
Dobio sam Vaše pismo i ispuniću Vašu prozbu da se pomolim za Vas. Neka vam Bog podari trpljenje u nošenju teškog životnog krsta. Ja, međutim, nisam u stanju da Vam kažem zbog čega bi još trebalo da se pokajete. Nas, monahujuće, veličina Božija pogružava u pokajanje svakoga minuta a ne svakoga dana.
Možda Vi u svojim molitvama ne tražite od Boga ono, što bi Vam bilo od koristi za spasenje. Nemojte tražiti da budete oslobođeni Vašeg spasonosnog krsta, nego tražite od Boga pomoć i silu da ga nosite na spasenje.
Neka Vas Bog umudri!
 
* * *
 
N.!
Čim se probudite, zablagodarite Bogu što je ušao u Vaš život, ne opominjući se Vaših strašnih padova i izdaje Istine.
U svom srcu sačuvajte sećanje na ono bezgranično Božije milosrđe. Neka to bude zalog i početak novog shvatanja života. Trebalo bi da prinesete pokajanje za čitav svoj život, a posebno za obraćanje mračnim silama.
Kada sami u svoj život uvedemo neprijatelja ljudskog roda, onda je izuzetno teško da ga se oslobodimo.
Nakon ispovesti, miropomažite se i pričestite, i to na svake dve sedmice. Posle miropomazanja i četrdesetodnevnog čitanja pokajnog kanona, pođite opet kod lekara i učinite sve što Vam on bude preporučio. Bolest tela je posledica bolesti duše. Dušu lečimo Svetim Tajnama, a telo, prema odluci Božijoj, treba da prepustimo lekarima.
Neka Vas Bog umudri i ukrepi da stanete na put pokajanja.
 
* * *
 
Draga u Gospodu V.!
Surov je put pokajanja, jer je to, što Vi sada preživljavate, pokajanje na samom delu. Za one, od kojih Gospod nije odstupio i koji su ispod sebe osetili pakleni bezdan iskopan sopstvenim delima, ne postoji drugi put.
Može se čitati mnoštvo molitava i akatista, ali se ne može dobiti toliko željeni oproštaj od Boga. Taj oproštaj će doći onda, kad se okonča rok od Boga date epitimije. Za sada postoji plač, uzdasi i jecaji. I pored svega, treba smireno prikloniti glavu, s mišlju da dostojno primamo po svojim delima.
Nastavite da se molite ali ne sa naprezanjem, nego u potpunosti predavši i sebe i sina volji Božijoj. Kod Boga nema nepravde, i Njegova je milost bezgranična.
Trebalo bi Vas spasavati, i trebalo bi da se spasavate. Kako? To zna samo Gospod. Tražite od Boga smirenje i trpljenje u nošenju Vaše epitimije. Ostalo će Vam Gospod i Sam dati.
Neka Vas Gospod umudri i ukrepi na putu pokajanja.

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *