NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
SAVREMENA POMETNJA POVODOM NOVIH DOKUMENATA
 
Draga u Gospodu L.!
Ja ću Vam uistinu reći da bi se trebalo pridržavati blagoslova crkvenih starešina, jer u Crkvi postoji saborni um. Međutim, ukoliko postoji mogućnost da ne uzmete kartice, nemojte ih uzimati.
Ne znam, Međutim, čije će srce biti spokojno, ako jedino on u čitavoj porodici bude „pravedan“, tj. bez kartice, dok istovremeno bude jeo hleb dobijen pomoću kartice bliskih ljudi, kojima preti propast.
Ja sam uveren da Gospod neće iskušavati preko mere njihovih snaga one koji Ga ljube i koji su Mu verni.
Žig će moći da stave samo onome, koji je nepokajano živeo u grehu i koji se svojim životom odrekao Gospoda. Pre žiga antihristovog, um će biti žigosan grehom.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu V.!
Kao odgovor na Vaše pitanje, ja ću Vas upitati: zašto je dokument koji ste dobili bolji ili lošiji od onog pasoša koji ste do sada imali? Mehaničkog, bezrazložnog odricanja ne može biti, jer samo naš lični odnos prema Bogu može da nas spase ili da nas pogubi. Vas, međutim, niko nije pitao za Vašu veroispovest.
Neka Vas Bog umudri.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu V.!
Još od apostolskih vremena govori se, da se još tada pojavilo mnogo antihrista. Međutim, život ide dalje. Hrišćanstvo je napunilo već 2000 godina.
Ljudi se spasavaju, i spasavaće se do poslednjeg dana sveta. Ljudi žive i rade* – jedni po zakonu Božijem, a drugi po stihijama ovoga sveta. Ne možemo da sedimo pored prozora i da ništa ne radimo, očekujući da se nešto desi. Tako ćeš zajedno sa nevernicima biti osuđen zbog nedelanja i zbog toga što nisi umnožio dar koji ti je poveren od Boga. O novim dokumentima sam ti već pisao i neću se ponavljati. Žig će uslediti tek za čovekovim ličnim odricanjem od Boga, a ne za obmanom. Obmana nema smisla. Gospodu je potrebno naše srce, koje Ga ljubi.
Zbunjenost, pometnju i zbrku seje taj isti neprijatelj, i to će mnoge udaljiti od Crkve. I ti si već učinio prvi korak ka tome. Upravo to i jeste prvi korak ka propasti.
 
* * *
 
Sluškinjo Božija T.!
To, od čega Vi nameravate da pobegnete, svugde će Vas pronaći. I u pustinji, i u prestonici: novi sistem popisa stupa na snagu.
Ne bi trebalo da svi mi bežimo od kompjutera (to je tehnika), nego od svojih sopstvenih grehova. Mi ih, Međutim, negujemo, pothranjujemo do krajnje drskosti i živimo tako što se njima naslađujemo.
Sveto Pismo upozorava ljude da nastupaju teška vremena, jer će ljudi biti gordi, nadmeni i mnogo više srebroljubivi nego bogoljubivi. O opasnosti koja preti od tehnike tamo ništa nije rečeno. Međutim, o tome da će sa Zapada bežati na Istok i sa Istoka na Zapad, takođe je obznanjeno, i sve će se to savršavati pod rukovođenjem neprijatelja (đavola). Bog je na svakom mestu: i u Lugu, i u Kostromi, i svagda pomaže Svojim čedima.
Neka Vas Bog umudri!
 
* * *
 
Dragi oče N.!
Da, nastaju najnemirnija vremena, i neprijatelj hoće da uzdrma i da sruši Crkvu. U klir je ušlo mnogo potpuno necrkvenih ljudi, pa čak i onih neverujućih, i oni izvršavaju svoje delo. Međutim, s nama je Bog, i na nama je da tvorimo delo Božije.
Oprostite mi od sveg srca. Šaljem Vam svoje viđenje sadašnjih problema: za svaku vavilonsku kulu postoji Božija sila i vlast. Sadašnja kompjuterska neman* – zver sigurno još nije tako strašna, čim Gospod okleva da uništi taj nepouzdani „arhiv“. Doći će vreme, kad će Gospod razvejati te pretnje, kojima se naoružao neprijatelj ljudskog roda. Na nama je da stojimo u veri i da se ne plašimo ničega, osim greha.
Pomolite se za mene.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu S.!
Hristos vaskrse!
O novim dokumentima, koji prolaze kroz kompjuter, već su govorili svjatjejši patrijarh i naš Sveti sinod. U ovom trenutku, ti dokumenti u tom obliku i sa takvom dostavom za nas ne predstavljaju opasnost. Nesumnjivo je, međutim, da je to jedna od etapa u pripremi buduće pretnje.
S, zapamti i razjasni sebi volju Božiju: „Sine, daj Mi svoje srce.“ Ni pasoš, ni penziono uverenje, ni poresku karticu, nego svoje srce.
Upravo zbog toga bi trebalo da neumorno i marljivo sledimo za onim, čemu u životu služimo i čime živimo.
Ljubav, mir i milosrđe Bog neće postideti ni u jednom državnom sistemu. Međutim, ako je čovek zaboravio Boga i ako živi nepravednim životom, ako su čak i sveštenoslužiteljima molitvu i Crkvu iz života istisnuli televizor i razni nedolični prizori, onda, veruj mi, S, i pored dokumenata rađenih po starim obrascima mnogi već imaju žig. Kroz tu nedoličnost, kojom savremeni čovek kljuka samoga sebe i to s ljubavlju i željom, ništa božanstveno ne može da prođe niti da prodre u čoveka. Mi imamo jedan jedini način da se suprotstavimo budućoj pretnji: to je naša vera u Boga i naš život po veri. Sva ta zabuna, pometnja i zbrka je tako samovlasno ušla u živote samo zbog toga što nema žive vere i poverenja u Boga. Sve je to neprijateljsko, i potiskuje spokojstvo duha i dobru nadu. Živi spokojno, moli se Bogu i imaj poverenja u Njega.
Ako su Mu naša srca verna, zar Gospod ne zna kako da od ljute godine sačuva svoja čeda? Mi svakako nećemo pisati molbe za dobijanje brojeva. Međutim, ukoliko ih uvedu i bez naše saglasnosti, nećemo se protiviti. Kao što smo svojevremeno svi dobili pasoše i kao što smo svi bili uvedeni u sistem državnog popisa, tako je i sada. Ništa se nije promenilo. Ćesaru ćesarevo, a Bogu Božije.
Evo, pogledaj kompjuter, od kojeg su načinili strašilo našeg doba. To je obična gvožđurija, i on bez čoveka ne znači ništa. Međutim, jedan čovek je pomoću te gvožđurije napunio svet bogoslužbenim knjigama, a drugi* – razvratnim. Ko će i kako odgovarati pred Bogom? Bog će suditi čovekovoj slobodnoj volji, u tome je stvar.
Što se tiče rata, ništa mi nije poznato, osim da ga svaki čovek svakodnevno vodi.
Trebalo bi da se molimo, i to zapravo i jeste škola molitve. Neću ti to teoretski objašnjavati. Molitvi nas najbolje od svega uči surov život. Ako sam u zatočeništvu stekao istinsku molitvu, onda je to zbog toga što sam svakodnevno bio na rubu propasti. Danas, u doba blagostanja, ne mogu više da ponovim takvu molitvu, iako opit molitve i žive vere koji se tamo zadobije, ostaje čitavog života. Ne radi se, S, o količini, nego o živom obraćanju živom Bogu.
Veruj u to, da ti je Gospod bliži i od najbliskijih ljudi, da On ne sluša šum tvojih usta nego molitveni ritam tvoga srca i ono, čime je ispunjeno tvoje srce u trenutku obraćanja Bogu. Ti si porodični čovek, i pred Bogom si odgovoran za svakog člana tvoje porodice. To znači da tvoje srce treba da boluje zbog svakoga od njih. Neka te Bog umudri!
Trebalo bi, S, da počneš da ispunjavaš preporuku prepodobnog Serafima Sarovskog: „S, radosti moja, zadobij smiren duh, i spašćete se ne samo ti i tvoja porodica, nego i mnoštvo onih oko tebe.“ To je sve. Pogledaj kako nas sam život uči kako da živimo. Ako hoćeš da budeš srećan i zadovoljan, živi u Bogu; ako pak nećeš, onda nema ni sreće.
Vaistinu vaskrse Hristos!
 
* * *
 
Dragi oče S.!
Neću učestvovati u kampanji koju mi Vi predlažete. Sam duh slične delatnosti, u kojoj je mnogo sebičnjaštva, galame i uzdanja u čoveka a ne u Boga, pa još i mnogo kritizerstva usmerenog protiv najviših crkvenih starešina a što u mlazovima izbija iz Vaših reči, zabranjuje mi da to učinim. Ja sam već video nešto slično u postupcima i u duhu obnovljenaca, koji su ustajali protiv najtišeg patrijarha Tihona, a u stvari protiv Samog Gospoda i Njegove Crkve. Pismo koje Vam se nije dopalo nije falsifikat. Napisao sam ga određenoj osobi, ali je ono nezavisno od mene prodrlo u javnost, što znači da je tako i trebalo da bude.
Oprostite mi od sveg srca, ali metodi koje mi Vi predlažete za mene su neprihvatljivi.
 
* * *
 
Dragi oče A.!
O svršetku sveta ja neću reći ništa bolje od onoga, što je rekao mitropolit Venijamin Fedčenkov. Ja ću sa svoje strane primetiti samo to, da su mnogi uznemireni ovom temom, ali da je među onima, koji o njoj govore i preterano razmišljaju, najmanje onih koji su počeli da žive saglasno tim mislima, da se na prste jedne ruke mogu izbrojati oni, što su zabrinuti za spasenje svoje duše. Međutim, takve misli upravo na to pozivaju i obavezuju (blizu je, pred vratima). Ako sutra moram da stanem na sud Božiji, i ako sutra treba da dam odgovor na pitanje kako sam živeo, čime sam živeo i da li sam živeo duhom Božijim, kako onda da se brinem o sakupljanju ili o izgradnji? Sada pak uglavnom jedino o tome i brinu, dok duhom Božijim žive samo pojedinci, čak i u Crkvi, čak i među onima koji služe u Crkvi, koji služe kod prestola, čak i među monahujućima.
Zagledajte se u sebe – da li strah Božiji rukovodi Vašim pomislima i postupcima?
Da li je ljubav prema Bogu i ljudima u temelju našeg bića?
To je, dragi o. A., onaj žig koji nam svakodnevno stavlja naš način života. Mi ga stavljamo samima sebi na dušu, srce i um, i sami približavamo ili udaljujemo vreme antihristovog dolaska. Taj žig će samo potvrditi onaj, koji smo već stavili. Ne mogu nas ni spasti ni pogubiti bez nas samih.
Televizori i video – rekorderi prodrli su čak i iza manastirskih zidova. Ko će i kako izbrisati taj žig, ako smo ga sa željom i ljubavlju dobrovoljno stavili samima sebi? Nas neće pogubiti antihrist. I pre njegovog dolaska, mi ćemo se već opredeliti u svojoj duhovnoj orijentaciji i već ćemo načiniti svoj izbor. Žig antihrista će biti poslednja tačka u našem izboru.
Uz Božiju pomoć, putujte u manastire i posećujte starce, ako je to na korist duši koja traži spasenje. Međutim, da li je na korist? I da li je na spasenje misao, koja se javlja prilikom pogleda na kaleidoskop života? To pitanje rešite Vi sami. Da li Vam je to na korist? Ispuniću Vašu prozbu da se pomolim za Vas.
Oprostite mi za ovo neveselo pismo. Ne dozvolite da izgubite najvažnije i ne zaboravite obećanja koja ste dali Bogu.
 
* * *
 
Dragi moji, čeda Crkve Hristove!
U ove dane, kada nebo i zemlja likuju zbog neizrecive milosti Božije, zbog rođenja u svetu njegovog Spasitelja, kada Pravoslavna Crkva svojim 2000godišnjim stradalničkim stajanjem u istini i svojim spasonosnim trudom potvrđuje da je s nama Bog, kada je zbor ruskih proslavljenih novomučenika položio u temelj Crkve plod svog sejanja i kad je milošću Božijom ruski narod počeo da se opominje svoje slavne hrišćanske prošlosti i da pronalazi put u hram Božiji i put ka Bogu* – trebalo bi da se radujemo i da živimo živom verom i nesumnjivom nadom u Boga i u Njegovu svetu Crkvu. Da živimo i da se svakodnevno opominjemo da nas je pečat dara Duha Svetoga, koji smo dobili u sv. Krštenju, učinio čedima Božijim, da blagodarimo Bogu.
Međutim, u tim duhonosnim i svetlonosnim danima mračna senka duhovne pometnje uznemirila je umove i srca verujućih i ne lišava ih samo radosti vaseljenskog i večnog trijumfa, nego i same vere i dobre nade.
Dragi moji, ko danas tako drsko prepušta vladavinu svetom mračnim silama?
Ko danas, kao i u Spasiteljevo vreme, ponovo pristupa Gospodu s lukavim pitanjem: Kaži nam, dakle, šta Ti misliš: treba li dati porez ćesaru ili ne (Mt. 22; 17, Mk. 12; 14. i Lk. 20; 22).
Izgovoreno savremenim jezikom, to bi zvučalo ovako: „Da li da prihvatimo novi sistem oporezivanja ili ne?“
Odgovor je paradoksalan. Sami pravoslavni, verujući hrišćani, sveštenici i mirjani, zaboravili su na promisao Božiji i na Boga i dali vlast mračnim silama.
I kao što tada Spasiteljevi sagovornici nisu bili zadovoljni Njegovim odgovorom pa su se privremeno povukli da bi smislili novu podvalu protiv Njega, tako ni sada nisu prihvaćeni odgovor sabornog crkvenog uma i mere koje je Crkva preduzela da bi razjasnila okolnosti. Zbog toga se i dalje pojačavaju zbunjenost i pometnja unutar crkvene ograde i među narodom Božijim. U suštini, sve to tvori neprijatelj Božiji, neprijatelj Crkve, neprijatelj našeg spasenja. Nastojanjem neprijatelja Božijeg i lažnim glasinama o tome da će se u INN uvesti tri šestice, državni problem individualnih brojeva poreskih obveznika je u duhovnom svetu zadobio veliku silu pometnje i za nas postao ona provera, koja je projavila da u verujućima odsustvuje vera u Boga i poverenje u Majku-Crkvu.
Dragi moji, upravo je taj i nijedan drugi cilj sledio neprijatelj, uvodeći u barkodove broj 666. Međutim, s kakvom je lakoćom i kako je bezbolno uklonjen taj broj, kad je izvršio svoje delo!
Broj su uklonili, izjavu o prisvajanju brojeva su isključili, a pometnja i raskol u Crkvi nastavljaju da se produbljuju. Umove uznemiruju razgovori o žigu antihrista, o neoblagodaćenosti naše Crkve i o bliskom kraju sveta. Sektaška i protivcrkvena raspoloželja i reči odjekuju čak sa crkvenih amvona. U istoriji Crkve takva raspoloženja pojavljivala su se više puta, posebno u periodima političkih potresa, katastrofa, ratova i „pjerestrojki“ svih vrsta. Grešili su čak i veliki stubovi Crkve.
Evo kako slične događaje opisuje žitelj naše svete Pskovsko-Pečerske obitelji, veliki podvižnik blagočešća, mitropolit Venijamin Fedčenkov: „Uzrok sličnih pojava nalazi se u ljudskoj duši. Nju je uvek sablažnjavalo sve što je tajanstveno, neobično, natprirodno i čudesno, a posebno – ono što je zastrašujuće. Pri tom se pojavljuje lažna ‘revnost’ po Bogu… Sve je to već poznato u duhovnom životu. Međutim, periodično se događa da slične pojave počinju da izlaze napolje, slično vulkanskoj lavi. Obično je to povezano s nekim političkim potresima, katastrofama, ratovima i ugnjetavanjem.
Moramo se boriti sa tom duhovnom ranom. Tu borbu je započeo sam apostol Pavle, napisavši čitavu 2. poslanicu Solunjanima (a delimično i prvu), gde zabranjuje da se veruje duhu, ili reči, ili poslanici (2. Sol. 2; 2). Bez obzira na to, u istoriji su se opet i opet pojavljivali slični pokreti. Čak su i veliki stubovi Crkve grešili u određivanju roka za ‘kraj vaseljene’. Na primer, sv. Jovan Zlatousti je otvoreno pisao da se kraj sveta mora očekivati ‘oko četristote godine’. ‘Ja ne grešim’, govorio je on i ukazivao na približan datum oko 400. godine. Međutim, pogrešio je. Od tog vremena prošlo je već 1548 godina, a kraj sveta još nije nastupio. To je zapisano u 8. delu njegovih sabranih dela, u tumačenju besede Hristove sa Samarjankom (v. sv. Evanđelje po Jovanu, gl. 4).
Slično njemu, a u vreme hajke na ikone i na ikonopoštovaoce, od 6-9. veka, o ‘bliskom’ kraju sveta razmišljao je i sv. Teodor Studit. Uopšteno, mnogi su bili privučeni ovom idejom. U Rusiji je o tome govorio o. Amvrosije Optinski“ (v. Mitropolit Venijamin Fedčenkov, Gospod će me pomilovati zbog Pravoslavlja, SPb., 1998).
Međutim, mi smo dočekali i 2001. godinu a kraja sveta još nema, i život se nastavlja. Hristos, Koji je došao u svet da spase grešnike, nastavlja Svoj podvig* – ljubav prema ljudskom rodu. On nam je podario put ka spasenju, On je jedan isti za sva vremena, i za hrišćane prvih i za hrišćane poslednjih vremena. To je vera u promisao Božiji i život po veri.
I Sam naš Gospod Isus Hristos u Svojoj prvosvešteničkoj molitvi traži od Boga Oca za sve koji veruju u Njega: Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zloga.
Dragi moji, ovde se Hristos moli za nas! Tako smo, prema zapovesti Božijoj, mi, čeda Božija, prizvani da živimo u svetu. Svet, pak, može biti različit* – hrišćanski, mnogobožački (paganski), bogoborački, i u njemu, tako raznolikom, mi smo prizvani da širimo svetlost Hristovog učenja i istine, a to su, prema rečima Pisma, „ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, dobrota, milosrđe, vera, krotkost, uzdržanje. Nad takvima nema zakona.“
U pretprazničkom kanonu na Krštenje Gospodnje, Crkva za sve one koji idu tragom Hristovim krajnje jasno opisuje odnos prema svetovnom i božanskom. On, Hristos, „bio je popisan ali ne porobljen, ćesarovoj zapovesti povinujući se… dobrovoljno se povinujući i dajući didrahmu, oslobodio si one koji su zakonom greha prvi prodati i udostojio ih usinovljenja.“
Ugledajući se na Spasiteljev primer, mi ćemo se povinovati državnim zakonima, ostajući pri tom duhovno slobodni kao sinovi Božiji i sinovi Svetlosti.
Kako da se u našoj sadašnjoj situaciji ne podsetimo onog trenutka u životu Crkve, kada je ona bila zahvaćena beskonačnom revolucionarnom pometnjom, kada je trebalo da naučimo da živimo i da sačuvamo Crkvu u periodu potpunog bezakonja? Naš svjatjejši patrijarh Tihon je svaki dan dočekivao u spokojstvu duha, jer je verovao Bogu i Njemu predavao i Crkvu, i sebe, i narod Božiji.
Verovanje Bogu – eto u čemu je naša sila, naše suprotstavljanje pometnji i raskolu u Crkvi.
Svedočenja o istinitoj veri ostavili su nam ruski novomučenici. Tako je sveštenomučenik Venijamin Petrogradski pisao pre svog mučeničkog kraja: „Radostan sam i spokojan… Hristos je naš život, svetlost i spokojstvo. S Njim je svagda i svugde dobro. Ne plašim se za sudbinu Crkve Božije. Trebalo bi da imamo više vere, posebno mi, pastiri. Da zaboravimo na svoje samopouzdanje, na razum i na učenost i da ustupimo mesto blagodati Božijoj.“ To je uistinu hrišćansko duhovno raspoloženje.
Verujući i u svetu živi sa Hristom, umire u Hristu i ide ka Hristu. I ko će nas razdvojiti od ljubavi Božije: da li patnja i teskoba, da li kleveta na Boga i Crkvu, koju seje neprijatelj ljudskog roda?
Strah je sada paralizovao veru i oduzeo nadu, i neprijateljska senka nastoji da zakloni Sunce Pravde – Hrista. Neka se to nikada ne desi!
Dragi moji, kako smo dopustili da nas uhvati panika da ćemo izgubiti svoje hrišćansko ime i dozvoliti da ga zameni broj? Zar se to može dogoditi u očima Božijim? Zar će kod Čaše života neko zaboraviti na sebe i svog nebeskog pokrovitelja, koji mu je dat u trenutku krštenja? Zar se nećemo sećati svih onih sveštenika i mirjana-hrišćana, koji su tokom dugog perioda morali da zaborave na svoja imena i prezimena jer ih je zamenio broj, tako da su mnogi ušli u večnost sa brojem? Međutim, Bog ih je primio u Svoje Očinsko naručje kao sveštenomučenike i mučenike, čije su bele rize prekrile robijašku odeću.
Nije bilo imena, ali je Bog bio u blizini, i Njegovo rukovođenje je svakodnevno vodilo verujućeg sužnja kroz smrtnu sen.
Kod Gospoda ne postoji pojam o čoveku kao o broju. Broj je potreban jedino savremenoj tehnici izračunavanja. Za Gospoda ne postoji ništa skupocenije od žive čovečije duše, radi koje je On i poslao Svog Jedinorodnog Sina, Hrista Spasitelja. Uostalom, i Spasitelj je došao u svet u vreme popisa stanovništva.
A šta da kažemo o kontroli i o totalnom nadzoru, kojima toliko plaše prostodušne ljude? Kada i u kojoj državi nije postojala tajna kancelarija? Sve je bilo… sve jeste, i sve će biti… Međutim, ništa neće smetati verujućem čoveku da se spase. Svaki ide po životu svojim krsnim putem, s verom prolazeći kroz sve što ga susretne na životnom putu. Verujući prihvata sve iz ruke Božije s uverenjem da će sve potpomoći njegovom spasenju.
Bilo bi bolje da pomislimo na ono što bi, uistinu, svagda trebalo da ima na umu pravoslavni hrišćanin – na svevideće oko Božije, koje je videlo kad se tkala naša plot; da pomislimo na angela svetlosti i na angela tame, koji bdiju nad svakim našim korakom i nad svakom našom mišlju, od kolevke novorođenčeta do nadgrobne ploče. A da li mi razmišljamo o tome?
Sada se sve više plašimo antihristovog žiga, koji će se pojaviti „vo vremja ono“, u vreme za koje ne znamo hoćemo li ga i doživeti. Međutim, malo ko razmišlja o žigu svog ličnog greha. A upravo će taj žig predati čoveka u vlast antihristovih stihija i dela, i upravo je on taj praobraz onog žiga, kojeg se, u suštini, treba plašiti.
Kroz taj strašni grehovni žig, kojim mi svakodnevno žigošemo svoj um i srce, neće moći da pronikne ništa božanstveno.
Znajući za našu slabost, Gospod nam je dao pokajanje kao razrešenje od greha. Međutim, to očišćenje duše, uma i srca savršava se jedino u Crkvi i jedino kroz Svete Tajne.
Neprijatelj se sada tako naoružao upravo protiv Crkve.
Da, nesumnjivo je da će se ispuniti vascelo božanstveno Pismo.
Da, pred svršetak sveta će tokom tri i po godine zavladati takva tuga, kakve nije bilo od stvaranja sveta, i to će biti znamenje antihristove vlasti.
Da, dogodiće se Drugi i Strašni dolazak Spasitelja, Koji će dahom Svojih usta ubiti neprijatelja.
Sve će to biti, ali kada? Vremena i rokovi su u vlasti Gospoda Boga Oca, a promisao Božiji ne može da zaustavi niti da izmeni ni najmoćnija ruka.
Prema tome, mi ne možemo niti da približimo, niti da udaljimo to vreme.
A treba da živimo sada i u ovom času, treba da živimo u Bogu. Već sada pozivaju ljude u šume, u pustinje, u skrivene odaje. Ne prihvatajte broj, ne stupajte u novi sistem državnog popisa, udaljite se od sveta, udaljite se od Crkve. A kako onda da se spasemo?
Svi ćute o tome kako da živimo i kako da decu odgajamo u Bogu!
Duhovnike je već sada preplavila bujica gorkih i plačnih pisama, ispunjenih nedoumicom.
Naša Crkva već ima svoj poreski broj, i u nju se ne može ići.
Starica, koja je tokom čitavog svog života i u najtežim vremenima sačuvala svoju vernost Bogu i Crkvi, sada, kad je već na zalasku života, otpada od spasonosne laće Crkve!
Ko će pred Bogom odgovarati za sablažnjavanje „ovih malih“, koji su se prostodušno spotakli o ono, što nema nikakve veze s duhovnim životom* – o poreski broj?
Pogledajte kakva se provera naše vere, njene razboritosti i njene duhovnosti sada izvršava!
Pečat Hristov se pojavio u svetu nakon Njegovog spasonosnog podviga. Krst, koji je bio oruđe sramne kazne, osveštan je krvlju i blagodaću našeg Gospoda Isusa Hrista, zbog čega je postao Hristov pečat neograničene sile protiv svega neprijateljskog.
Sada se samo o broju 666 govori kao o žigu antihrista. Zar je on već zadobio vlast u svetu? Zar su izbrisane državne granice, zar mir i bezbednost nežno uljuljkuju naš sluh? Zar se antihrist zacario, od svih prihvaćen kao opštesvetski vladar, koji je time dobio pravo na svoj žig? Međutim, još je sv. apostol i evanđelista Jovan Bogoslov govorio da se u njegovo vreme pojavilo mnogo antihrista. Njih je mnogo* – nevernika, smutljivaca, zavodnika, raskolnika, nasilnika. To, međutim, još uvek nije jedinstveni antihrist, koji će po Božijem dopuštenju tokom tri i po godine dobiti vlast nad celim svetom i nad onima što žive u svetu. Trebalo bi da svi mi imamo na umu, da sada još uvek živimo u spasonosnom vremenu, u vremenu blagodati, kada je Spasitelj sveta, Hristos, spreman da prihvati i spase svakog grešnika koji zavapi ka Bogu zbog svog spasenja.
Tako ćemo se i spasavati u Crkvi, ograđujući se strahom Božijim od svakoga greha, od lukavstva, laži i prevare, od sebičnjaštva i samovolje. Bilo bi dobro da sada, kad se u narodu budi hrišćanska samosvest, svi mi shvatimo kome su i zašto u ovom trenutku potrebni tako nehrišćanski metodi borbe za „slobodu“.
Od čega bi, navodno, trebalo da budemo slobodni?
– Od hrišćanske crkvene discipline, kada saborni glas Crkve osporavaju lična mišljenja?
– Od jedne i saborne Crkve, čiji raskolnički deo poziva ljude u katakombe, da bi se izrodili u sektu?
– Od plaćanja poreza da, prema rečima Pisma, onome, koji je mnogo skupio ne pretekne, i da onome, koji je malo skupio ne nedostane(v. 2. Kor. 8; 15)? Zar čeda Crkve ne uznemirava to što se ovi borci, u želji da dostignu svoj cilj, ne gnušaju ni korišćenja metoda oca laži, đavola – KLEVETE?
Otkad se pojavila ova pometnja, napisao sam veliki broj ličnih pisama, koja su se ticala INN. Jedno od njih je, voljom Božijom, Sretenjski manastir obnarodovao putem Interneta, i ono je dospelo u javnost. Međutim, to pismo su proglasili za falsifikat. Ja danas opet i opet potpisujem to pismo svojim imenom.
Upravo u tom pismu sam iskazao svoje shvatanje svega što se događa, a ne u onom anonimnom pismu, koje su nepoznati klevetnici objavili u časopisu „Ruski glasnik“ („Russkii vestnik“), br. 4648. za 2000. godinu, gde su svoje mišljenje nametnuli mom imenu.
U vezi s tim što moje ime upliću u svoju klevetu oni, koji se bore sa Crkvom, obavezan sam da sada kažem svima, koji su uvučeni u tu psihozu:
PLAŠITE SE PODELA I RASKOLA U CRKVI!
Plašite se da otpadnete od Majke* – Crkve, jer sada jedino ona zadržava lavu antihrišćanske razularenosti u svetu.
Plašite se osuđivanja crkvenih starešina jer to i bez antihristovog žiga znači propast!
PLAŠITE SE GREHA!
Mi ćemo iz života otići mnogo pre nego što se pojavi ona pretnja, od koje sada svi strahuju. Međutim, ukoliko otpadnemo od Crkve, u svakom slučaju ćemo naslediti ono, od čega sada toliko strahujemo.
Urežimo na tablice srca i uma ono, što čini osnovu našeg sjedinjenja sa Bogom:
Sine, daj mi svoje srce!
Srce i dušu koji su verni Bogu, Gospod neće predati neprijatelju da ih pogazi! Čoveka lako može da obmane i drugi čovek. Šta onda da kažemo za neprijatelja ljudskog roda, s njegovim mnogovekovnim iskustvom u laži?!
Uz savremene tehničke mogućnosti, moguće je da se i javno i tajno svi narodi zapečate i „brojevima“, i „čipovima“, i „žigovima“. Oni, Međutim, ne mogu da naškode ljudskoj duši, ukoliko ne bude svesnog odricanja od Hrista i svesnog poklonjenja neprijatelju Božijem.
Neka nam živototvorne reči našeg Spasitelja budu rukovoditelj i putevoditelj po uzburkanom žitejskom moru: Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji (Jn. 14; 27) i Verujte u Boga, i u Mene verujte (Jn. 14; 1).
 
* * *
 
Dragi u Gospodu N.!
Ma u kakvom vremenu da živi, čovek, hteo on to ili ne, pravi izbor koji određuje njegovu budućnost i večnost. Ono, što je Bog dopustio, neće zaustaviti ni najmoćnija ruka koja ima vlast, ni masovni protesti. Ono, što je Bog odredio, nesumnjivo će se i savršiti. Kada, kako? Nama nije dato da to znamo, i Pismo kaže da ne bi trebalo ni da želimo da to znamo, jer to Gospod drži u Svojoj vlasti.
Zar naš Gospod Isus Hristos nije za sve hrišćane i za sva vremena uzneo Svoju Prvosvešteničku molitvu? Pažljivo pročitaj 17. glavu Evanđelja po Jovanu. Tamo se nalazi odgovor na sve naše pometnje, koje nisu ništa drugo do sumnja i kolebanje u veri. Posebno obrati pažnju na reči: Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zloga (st. 15). Vascela naša božanstvena služba i vascelo Sveto Pismo govore o nepobedivom oružju vere: „U Gospoda se uzdamo da se nećemo uplašiti onda, kad svemu bude sudio ognjem i mukama“ (2. antifon 8. glasa). Najzad, zna Gospod kako da pobožne izbavi od iskušenja, a bezakonike da sačuva za dan suda radi kazne (v. 2. Petr. 2; 9).
O Gospodu sada svi ćute, prećutkuju o Njegovom svemogućstvu, milosti i ljubavi. Može se čuti samo jedno, a to je kako nas danas obmanjuje neprijatelj, a ako ne baš danas, onda će to neminovno učiniti sutra. Zar nećemo postaviti pitanje zašto su svi ćutali kad su na sve proizvode masovne potrošnje stavili bar-kodove sa tri šestice, tako da su prešli preko toga i spokojno okušaju sve što se prodaje u tržnicama? Međutim, iako su sa poreskog dokumenta uklonili bar-kodove i povukli zahtev za pisanjem izjava, glasine ne prestaju da kruže! Njima nema kraja, laž se nadovezuje na laž, a prostodušni ljudi u strahu i pometnji već beže i od Crkve, beže sa spasonosne lađe čiji je Kormilar Sam Gospod! Eto kakvu je sveobuhvatnu diverziju smislio naš neprijatelj, koji je sada i ostvaruje!
Što se tiče bar-kodova, ukoliko se u ovom trenutku na njih osvrnemo s pozicije verujućeg čoveka, šta ćemo reći? Za neverujućega oni nisu strašni, jer je samo neverje žig buduće propasti o kojoj takav čovek i ne razmišlja. Verujućem pak te tri šestice sada ne prete ni na koji način, jer je u našim rukama, u našem srcu i našem umu delotvorni pečat Božiji – krsno znamenje, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha – tako da i ako nešto smrtno popiju, neće im naškoditi.
Ogradivši se krstom, suprotstavićemo se neprijatelju, ne bojeći se ni njegove prepredenosti ni lukavstva. Gospode, dao si nam Krst Tvoj, oružje protiv đavola (ne samo protiv tri šestice, nego protiv samog đavola!): on se trese i drhti, jer ne može da gleda na silu Njegovu, jer mrtve podiže i smrt pogazi…
Tako je kad postoji vera u Boga i nesumnjiva nada. Bez vere je, međutim, sve strašno, i sam život nije život.
Šta to znači, da je crkveno nasleđe – služba Božija – samo predstava za sladunjave emocije?! Ne,ne,i ne!!! Reč Božija je živa i delotvorna, oštrija od svakog dvoseklog mača… Kao što je govorio sv. episkop Filaret (Drozdov): „Neću poverovati ni očiglednom ukoliko bude protivurečilo Svetom Pismu.“ Takva je sila vere.
Dragi N, treba da živiš verom. Radi na svom poslu i obavljaj ga kao poslušanje Bogu. Ne mogu svi da peru crkvene podove, ne mogu svi da služe u oltaru, ali je potrebno da se odazovu na priziv Božiji i da zadobiju ljubav prema podvigu, jer je to mučeničko služenje.
Ljudima su potrebni i inženjeri, i lekari, i učitelji – svi su potrebni. Na svetu ne postoje suvišni ljudi. Nije važno šta se radi, nego kako se i u ime koga radi. U tome se i sastoji spasenje. A sve, što nije po veri, predstavlja greh.
Oprosti mi od sveg srca. Ja sam veoma star, tako i dalje živim prema starim pojmovima o veri i spasenju. U mene su te pojmove položili sveti Božiji ljudi, koji sada prebivaju u zboru ruskih novomučenika. To mi je bilo dovoljno i potrajalo je tokom čitavog mog dugog života.
U svojim svetim molitvama opomeni se i mene, slabog.
 
* * *
 
Dragi oče N.!
Naveli ste veoma dobar citat Teodora Studita. On nam kazuje o tome da svi ljudi i u svim vremenima moraju da načine svoj životni izbor – hoće li ići uzanim ili širokim putem.
Kod Boga nema i ne može biti nepravde. U protivnom bi se spasli svi oni, koji su živeli pre pojave te nove tehnike i sistema popisa, dok bi posle njenog pojavljivanja propali svi bez razlike, jednostavno zbog toga što žive u apokaliptičko vreme.
Najstrašnije, što se krije u svemu tome, jesu zbunjenost i pometnja koji su zahvatili verujuće.
Više nemamo poverenja u glas Crkve, a upravo Crkva ima saborni um. Sinod se oglasio, nakon što se pomolio i svestrano razmotrio problem, i to je glas Crkve. Mi, Međutim, nemamo vere i slušamo pojedince, zaboravljajući da su i oni samo ljudi, makar bili i duhonosni, i nisu zaštićeni od grešaka.
Setite se po koju je cenu i u kakvim uslovima sačuvao Crkvu patrijarh Tihon, kada su spolja ugnjetavali a iznutra postojala pometnja. Šta se dogodilo sa onima, koji su pošli za „duhonosnima“? Nastala je katakombna crkva, koja se sada izrodila u sektu. Crkva, Međutim, i dalje živi, i savršava svoje spasonosno služenje u svetu.
Oprostite mi od sveg srca.
Na zemlji dolazi do otpadništva, i zato se treba držati Crkve, jer je njen Kormilar – Sam Gospod.
R. S. Za sada se ni u jednoj anketi ne nalazi pitanje o našim verovanjima i nadanjima.
 
* * *
 
Draga u Gospodu M.!
Antihristov žig će se pojaviti onda, kad se on zacari i kad dobije vlast, kad postane jedini gospodar na zemlji. Sada pak svaka država ima svog vladara.
Prema tome, neka Vas ne hvata prevremena panika. Sada se plašite grehova, koji otvaraju i poravnjuju put budućem antihristu. Što se tiče sadašnjih dokumenata, oni imaju ista svojstva kao i oni prethodni.

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *