NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
MOLITVA ZA UMRLE BEZ POKAJANJA
 
PISMO:
 
Oče Jovane!
Pišem Vam kao jedna od verujućih. Obraćam Vam se s pitanjem koje sam postavljala dvojici sveštenika i u oba slučaja dobila protivurečne odgovore.
Jednom sam slušala propoved, u kojoj je sveštenik rekao da treba da se molimo samo za verna čeda Crkve. Ljudi, međutim, traže da se u crkvama mole i za upokojenje duša onih, koji nisu odlazili u crkvu, niti su se pričešćivali Svetim Tajnama. Posle propovedi sam Ga upitala: „Da li to znači da ne mogu da tražim da se na Liturgiji pominje moj pokojni otac i da se za njega odsluži parastos? On nije išao u crkvu i ne znam da li je verovao u Boga ili ne, ali se takođe ne sećam da je hulio. I on je kršten u pravoslavnoj veri. On je kršten! Znam da je greh tražiti da se pominju nekršteni ljudi, ali moj otac je bio kršten. “ Sveštenik mi je odgovorio sledeće: „Ne može. Njemu za života Hristos nije bio potreban, a ti bi želela da se posle njegove smrti moliš… “ Našla sam se u nedoumici, i odlučila da se sa istim pitanjem obratim svešteniku iz drugog hrama. On mi je odgovorio da nije saglasan s takvom tvrdnjom i dodao: „Ko će se u tom slučaju moliti za njega? „
Ovaj odgovor je bio bliži mom srcu. Nastavila sam da dajem da ga pominju na Liturgiji i da mu služe parastose. Moj otac nije umro bez pokajanja i bez pričešća zbog toga što to nije želeo, nego zbog toga što u to vreme, pre gotovo pet godina, naša porodica nije imala nikakvu predstavu o duhovnom životu i o životu Crkve. I ja sama sam počela da odlazim u hram na bogosluženja pre samo dve godine. Ne pravdam se, nego pokušavam da objasnim kako se sve dogodilo. Dobro je što su ocu odslužili opelo, i to blagodareći inicijativi njegove rođene sestre. Ja nisam čak ni razmišljala o tome (opelo je odsluženo kod kuće, pozvali su sveštenika).
Oče Jovane! Odgovorite mi, molim Vas, da li da dajem da mog oca, koji nije bio verni član Crkve ali je bio kršten, pominju na Liturgiji? To pitanje postavljam i u vezi s nekim mojim usopšim rođacima, koji su takođe bili kršteni ali neocrkvenjeni.
Kako da postupim u slučaju kad želim da neke od mojih rođaka i poznanika pominju na Liturgiji i da odsluže molebane za njihovo zdravlje? Oni su kršteni u crkvi ali su neocrkvenjeni, a neki od njih čak i ne veruju u Boga. Možda će, blagodareći crkvenim molitvama, oni otvoriti svoja srca za Hrista?
Molim Vas, oče Jovane, da me ne ostavite bez odgovora!
Unapred Vam blagodarim.
 
ODGOVOR:
Sluškinjo Božija E.!
Sve dok ste živi, neprestano se molite za svoje rođake koji su kršteni. Mi nećemo predupređivati sud Božiji. Jedino Gospod poznaje sve okolnosti nečijeg života i, što je najvažnije, gleda na srce svakog čoveka. On će u svoje vreme izreći sud.
Na Vama je da, kao kćer, vratite svoj dug roditeljima, kao i dug svoje ljubavi prema bližnjima i molitvenog sećanja na njih. Vaša molitva neće ostati bez odgovora.
Tokom Liturgije se ne mogu pominjati samo sektaši, jeretici i svesni bogohulnici, koji su otvoreno posvedočili svoje neprijateljstvo prema Bogu.
 
* * *
 
Draga M.!
Za svog supruga molite se posebno prepodobnom Pajsiju Velikom, čiji se pomen slavi 2. jula po novom kalendaru.
Taj svetitelj ima vlast da se moli za oslobađanje od večnih muka onih, koji su umrli bez pokajanja. Vaš muž je u svemu bio dobar. Međutim, to što se za 71. godinu u njegovoj duši nije pojavila potreba da se obrati Bogu, veoma je žalosno. Sad se molite za njega, prepuštajući dragog čoveka volji Božijoj. Naime, ni Vi niste bez krivice u tome, što Vaš muž nije pronašao put ka Bogu.
Neka Vas Bog blagoslovi.
 
* * *
 
Dragi oče V.!
Mi smo dužni da pominjemo krštene ljude, jer su oni u krštenju primili pečat dara Duha Svetoga. O takvim ljudima ne možemo da donosimo sud pre suda Božijeg, jer ono što je unutra vidi jedino Gospod.* – Kako su živeli, čime su živeli, čije su ih molitve držale u ovom svetu? Crkva se moli za sve, i ako nakon groba nema pokajanja, onda do strašnog Drugog dolaska Gospodnjeg za takve postoji pomoć i molitve Crkve a na posredovanje njihovih bližnjih. Zar Vi i ja možemo da odbijemo pomoć stradalnicima?!
U svojim svetim molitvama opomenite se i mene, slabog.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu N. i E.!
Ogromna je vaša žalost, a postoji i deo vaše, roditeljske krivice, za ono što se dogodilo.
Mislim da neću pogrešiti ako kažem da ste svi vi kršteni, ali da niste živeli životom po veri i da niste znali za Crkvu. Hvala Bogu, sada vam je velika uteha što je vaš sin bio kršten i što postoji medicinski izveštaj o njegovoj bolesti, tako da sad možete da se molite i da dajete da se pominje u crkvi. Potrebno je da se sada, tokom prve godine, češće pominje u crkvi i da mu se služe parastosi. Isto tako, davanjem milostinje ubogima olakšajte i svoju žalost i zagrobnu sudbinu svoga sina. Ne jadikujte preko mere, nego nastojte da obraćanjem Bogu u molitvi pokajanja i svojim životom u crkvi zadobijete spokojstvo svojih duša. Neka Vas Bog umudri!

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *