NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
KAKO DA ŽIVIMO NA HRIŠĆANSKI NAČIN
 
Dragi u Gospodu V.!
Ne žurite. Umesto da gledate na one koji vas okružuju, biće bolje da se zagledate u samoga sebe i da živite prema svojoj savesti. Što se tiče bolesnika, njih svugde treba lečiti: i u Kremlju, i na selu – svugde su ljudi. Vi se potrudite tamo, gde Vas Gospod odvede. Molite se sv. mučeniku Trifunu.
Neka Vas Gospod umudri.
 
* * *
 
S., svaki čovek je neminovno dužan da sam način izbor svog životnog puta. To je neophodno i zbog toga, da se niko ne bi mogao sakrivati iza tuđih leća.
Dobro razmisli o svemu. Naime, samo su dva puta od Boga blagoslovena – porodični i usamljenički, odnosno monaški.
I jedan i drugi put su krsni. Prema tome, odaberi koji krst više odgovara tvom spasenju.
Neka te Bog umudri!
Nakon što načiniš izbor, prvi blagoslov moraš dobiti od roditelja, a drugi od duhovnika.
 
* * *
 
Dragi M.!
Bilo bi dobro da radiš kao kuvar i da se do 25. godine ukoreniš u pravoslavnom životu i u Crkvi, da dobro upoznaš sebe. Za sada nema potrebe da se govori ni o ženidbi ni o monaštvu, jer je i jedno i drugo preuranjeno. Neophodno je da odrasteš, M., da bi svesno i odgovorno izabrao svoj životni krst. Isto tako, imaj na umu da bez roditeljskog blagoslova ne bi trebalo niti da pođeš u manastir, niti da stvaraš porodicu. Trebalo bi da se potrudiš i oko toga, da posredstvom tebe i tvoji roditelji priđu Bogu. Drugačije ne može. Neka te Gospod umudri.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu A.!
Živite kod kuće i u slavu Božiju trudite se na onom poprištu, koje Vam je dao Gospod. Na nama je da sa molitvom tvorimo svoje delo, a rezultat ćemo dobiti od Boga. Eto, rešen je i problem sa stanom, što Vam takođe potvrđuje da bi trebalo da ostanete kod kuće.
Neka Vas Bog umudri. Maseri su uvek potrebni.
Što se tiče bolesnice, ona je umrla zbog toga što je došlo njeno vreme, Bog ju je pozvao.
 
* * *
 
I.!
Moli se sv. mučeniku Trifunu i, zahvaljujući njegovom zastupanju, uvek ćeš raditi. Možeš da odlaziš u crkvu da se moliš, i svima možeš da pomažeš, ali tvoje osnovno delo treba da bude tvoja specijalnost u svetu.
Verujući treba da budu so zemlji a ne da se udaljuju od drugih ljudi. Ne propovedaj toliko rečju koliko svojim životom, trpljenjem i ljubavlju prema stradalnim i zabludelim ljudima.
Ne gledaj isuviše daleko ispred sebe: ukoliko svakoga dana budeš živeo sa Bogom i molitvom, Gospod će tvoju lađu provesti kroz život i upraviće je ka spasenju.
Neka te Gospod sačuva i umudri!
 
* * *
 
R.!
Bog je blagoslovio tvoje upisivanje na bogosloviju. Sada treba marljivo da učiš, kako bi i telesno i duhovno sazreo. Tokom godina učenja, ti ćeš proveriti sebe i videti kuda se priklanja tvoje srce. Neophodno je da svagda čuvaš čistotu duše i tela i da izbegavaš „romantiku“ svake vrste. Bogu je potrebna čista žrtva.
Tokom poslednje godine školovanja na bogosloviji Gospod će videti kakvi su plodovi tvoga truda, i odrediće tvoj dalji životni put.
Neka te Bog blagoslovi!
 
* * *
 
Dragi A.!
Neću odbiti da se pomolim za tebe, ali ni tvoja majka, ni duhovnik, ni ja ne možemo da izaberemo umesto tebe.
Neophodno je da se promišljeno i sa molitvom zagledaš u svoje srce. Ne žuri. Danas, kad su izgubili strah Božiji, ljudi se često usuđuju da pogaze svoja obećanja: i supružnička, i monaška, i sveštenička. To su znakovi vremena. Upravo zbog toga je svaki čovek i pred Bogom i pred drugim ljudima odgovoran za ono što izabere. Pročitaj delo svetog Jovana Zlatoustog o braku i porodici, a iz svetootačkih spisa upoznaj se s podvizima monaškog života. Oni, koji te odgovaraju, ne poznaju patnje i radosti monaškog života i jednostrano sude samo na osnovu onoga, što sami znaju. Ne žuri, ali ne oklevaj da se upoznaš s teorijskim znanjem i o jednom i o drugom. Ja ću se moliti za tebe.
 
* * *
 
Draga K.!
Ni A. još nije odabrao svoj životni put, a i ti si još uvek slobodna, i sve je pred tobom. Izbor, neminovno, svaki čovek čini sam. Prema tome, za sada se raduj životu, i sa ljubavlju i željom čini ono, što je za tebe Bogom blagosloveno: zagrevaj duše bolesnih i napaćenih i slikaj ikonice. Moli se za A. i za sebe, ne gledaj mnogo unapred. Gospod će u svoje vreme rešiti vašu budućnost. On vidi vaša srca. Samo budi postojana u svom izboru.
Neka te Gospod umudri.
 
* * *
 
Draga u Gospodu M.!
Tvoje obećanje nema nikakvu snagu jer je dato nesvesno i, moglo bi se reći, bez ikakve predstave o promnslu Božijem koji dejstvuje u svetu. Izbor životnog puta moraćeš da načiniš sama. Kada ga u sv. Tajni prineseš pred Bogom, tvoj izbor će postati obećanje.
Postoje dva spasonosna puta – porodica i monaštvo. Zagledaj se u svoje srce i upitaj ga kuda te ono vuče.
Neka te Bog umudri!
 
* * *
 
Draga u Gospodu N.!
Ne zaboravljajte na Boga. S Njim se i teškoće lako podnose, s Njim nema usamljenosti, a Vaša slabost se ukrepljuje silom Božijom. Žitejska (svetovna) pometnja nas je i zahvatila upravo zbog toga, da bi ljudi shvatili da ne mogu da žive bez Boga. I evo, mnogi su prešli prag Crkve, ali samo spolja; iznutra se još uvek uzdaju u sebe i u druge ljude. Međutim, Gospod očekuje da se srcem i kao deca privežemo za Njega. Tek tada će se sve u životu promeniti. Neka Bog blagoslovi Vas i Vašu kćer. Razume se da ću odgovoriti na Vašu prozbu da se pomolim za Vas.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu K.!
Ti u sebi nosiš neku pozleđenost zbog bavljenja okultizmom. Zbog toga nemoj žuriti da ženidbom prihvatiš na sebe i dodatni krst.
Bavi se stolarskim poslom i rezbarenjem, ocrkvenjavaj se i moli se. Doći će vreme kad ćeš i duhovno i fizički sazreti, kad ćeš se uspraviti i osetiti da možeš da budeš oslonac za drugog čoveka.
Sada se i ti sam kolebaš, i zato sačekaj sa ženidbom. Neka te Bog umudri!
 
* * *
 
Draga u Gospodu E.!
Neka Bog blagoslovi Vašu porodicu!
Po svom životu znate da sve treba savršavati uz molitvu Bogu. Nastavite da živite realno osećajući živo prisustvo Božije u svom životu. Molite se!
Iskušenja i ispita će uvek biti, i kroz njih ćemo sagledati sebe, kako bismo imali živo osećanje Boga i živo pokajanje.
Neka Vas Bog umudri!
 
* * *
 
Draga u Gospodu E.!
Ime sveštenika koji Vas je prekoreo je arhimandrit A., koji je sada već pokojni (bio je zapravo shiarhimandrit, a njegova poslušnica je monahinja N). Ime sveštenika koji Vas je miropomazao ne mogu da Vam kažem, kao što ne mogu da Vam kažem ni da li bi protiv mene trebalo da negodujete ili protiv nekoga drugog. Naravno, bilo bi bolje da ni na koga ne negodujete, jer ste sada, draga moja, Vi već dužni da znate da se naš život kreće potokom promisla Božijeg, i da se ništa ne dešava bez Njegove svete volje.
Dodaću samo još to, da svaki čovek ide u susret promislu Božijem i da on sam (čovek) takoće stvara svoj život. Tako se i Vama dogodilo, i Gospod Vam je poklonio da osetite dar Božije blagodati. Vi, međutim, niste odmah pošli za njim, i Vaš život se vratio svom prećašnjem toku. Osim toga, razgovorima ste razvejali sve što ste dobili, i tako Vas je neprijatelj pokrao. Na koga se sada žalite? Ako Vas je otac A. prekoreo, onda je imao i razloga za to. On je bio starac Božiji.
Zašto sada da se podsećamo na to? Ono što je najbliže nije uvek i najpristupačnije.
Hvala Bogu što ste u Crkvi, makar i negodovali, i što nosite svoj nimalo lak životni krst.
Neprijatelj motri na Vaše dobre želje, ali ja Vas uveravam da niste pokradeni. Vaše pokajanje i neprekidna borba uračunaće Vam se kao delanje Boga radi. Takav je Vaš životni krst.
Ne očajavajte. Pričešćujte se, ako je to moguće, svake dve nedelje, ne ređe, i, naravno, miropomažite se jednom godišnje.
Svakodnevno čitajte po jedno poglavlje iz Evanđelja i po dva poglavlja iz Apostola. Predajte svoj život Gospodu – bez negodovanja i priklonivši glavu ka svom životnom krstu.
Neka Vas Gospod ukrepi!
 
* * *
 
Draga E.!
Neka Bog blagoslovi tvoj upis na fakultet i neka podari da ga marljivo okončaš. Razgovori o daljem izboru tvog životnog puta su preuranjeni.
I u manastiru, kao i u svetu, možeš da upadneš u blatnjavu močvaru greha, ali sve to zavisi samo od tebe.
Ako naučiš da izbegavaš pogibelj u svetu, nećeš u nju upasti ni na bilo kom drugom mestu.
 
* * *
 
Draga u Gospodu M.!
Bog je svugde jedan i u Optini iu Dubnji, ali greh svugde nalazi čoveka. Prema tome, ne zbunjujte se pomislima i živite tamo gde Vas je Bog sada doveo. Ne sprečavajte S. da radi.
Ako je ona naklonjena stvaranju porodice, onda bi i Vi i ona trebalo da se pomolite da ne ponovi grešku Vaše mladosti, kako bi izabrala i životnu stazu kakva joj odgovara i omogućila kćerki potrebno vaspitanje.
Ko u životu nije pogrešio! Nikoga ne treba žigosati: pokajali ste se i, hvala Bogu, oprošteno Vam je. Međutim, iz grešaka bi trebalo izvlačiti pouku, kako bi ubuduće bili mudriji.
Neka Vam Gospod pomogne!
 
* * *
 
Dragi u Gospodu V.!
Za I. se molim s nadom da će joj stradanja doneti radost. Saosećam sa Vama i molim se za Vas.
Ne žurite da pređete na nove životne koloseke. Nastavite svoje poslove, koje ste započeli za života Vaše supruge, a budućnost prepustite budućnosti. Vi živite u sadašnjosti, ali živite u Bogu.
Neka Vas Gospod umudri!
 
* * *
 
Slugo Božiji V.!
Odmah ću ti reći ono najvažnije – nemoj ni da pomišljaš na prihvatanje čina. Taj korak će za tebe biti poguban. Sa odlukom o uređenju svog života nemoj da žuriš, jer u tvom slučaju još ništa nije određeno. U ovom trenutku, ti nisi spreman niti za porodični život, kakav zahteva zakon Božiji, niti si spreman za monaštvo.
Iz tog razloga, trudi se u crkvi i moli se, i postepeno počni da živiš kao hrišćanin, sputavajući grešnu samovolju.
Neka te Bog ukrepi!
 
* * *
 
Draga u Gospodu O.!
Oprostite što nisam odmah odgovorio na Vaše pismo. Takve su bile okolnosti, ali sam zato odmah počeo da se molim za Vas. Da, teško je i bolno staviti na sebe uzdu zakona Božijeg, jer smo tada neminovno dužni da prestanemo da se poigravamo sa životom i da, umesto toga, život prihvatimo kao nošenje krsta. Očigledno je da ste Vi i Vaš suprug stupili samo u spoljašnju skiniju hrišćanskog života, zbog čega se tako lako i neodgovorno kolebaju Vaše želje. Strah Božiji se još nije dotakao Vašeg srca, i Vi još uvek nemate nikakvu predstavu o večnom životu. Zbog toga i ja mogu da Vam govorim samo o spoljašnjem. Ne znam kako se okončalo Vaše rasuđivanje; znam samo da nije trebalo da pristanete na razvod.
Ne možete čitav život da započnete ispočetka, klizeći samo po njegovoj površini. Vreme je, već odavno je vreme da se zadubite i da sa mnogo znoja i truda počnete da kopate po njegovoj dubini. Nastavite da se molite za muža i preklinjite sv. apostola ljubavi, Jovana Bogoslova, da Vam pomogne. Sebe pak predajte volji Božijoj, ne praveći nikakve planove za budućnost. Naučite da svaki svoj korak osmislite na hrišćanski način. Neka Vas Bog umudri!
 
* * *
 
Draga S.!
Neka Bog blagoslovi da završiš započeto školovanje; umetnici nisu potrebni samo u pozorištu! Međutim, u budućnosti će to odrediti Gospod. Ti sada treba da učiš i da postižeš uspehe; uči s ljubavlju i predanošću, odnosno, uči kao da je to tvoje poslušanje. Neka te ne muče apstraktna razmišljanja. Najvažnije je da živiš radi Boga i da sve činiš u slavu Božiju. Zapamti da je za nas svagda i svugde najvažnije da po svom životu budemo hrišćani.
Neka te Bog umudri!
 
* * *
 
Draga u Gospodu N. N.!
Carstvo Božije dozreva unutar nas i ne zavisi od mesta gde živimo. Gospod je svugde jedan, i u Orlu i u Divejevu, a nastala su takva vremena da ćete i u Divejevu naći nešto što će Vas zbuniti i rastrojiti. Prema tome, živite sa R. kod kuće, u bogospasenom gradu Orlu. Ne bi trebalo da često putujete: dovoljno je jednom godišnje, a češće od toga nije potrebno. Neophodno je da se svom dušom sami potrudite i da ne očekujete da ponikne ono, što niste posejali. Neka Vas Bog umudri. Ne mogu Vam dati Božiji blagoslov za preseljenje. Vašu težnju za preseljenjem uslovljava duhovno slastoljublje.
 
* * *
 
E. E!
Prosto mi je strašno da slušam i čitam ono, o čemu Vi pišete. Da ste se bolje upoznali s pravoslavnim katihizisom, pa čak i da ste bolje sagledali i upoznali samoga sebe, uveren sam da biste došli do jedinog pravilnog zaključka – da je potrebno da sami naučite da živite na hrišćanski način.
Pogledajte kakve Vam apsurdne misli padaju na pamet! Imajući ženu, od Boga blagoslovenu, i to sa bolesnim detetom na rukama, Vi govorite o monaštvu! Iako u suštini još ništa ne znate o hrišćanstvu, tešite se mišlju o sveštenstvu! A zašto ne biste postali pijanista, hirurg ili umetnik? Znam, odgovorićete mi da bi trebalo da učite. A da biste poučavali druge nauci nad naukama, odnosno duhovnom životu, smatrate da nije potrebno da učite?! Razmislite dublje o sebi.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu A.!
Odmah ćemo odbaciti pitanje o Vašem odlasku u manastir. U manastir se ne odlazi zbog toga što se porodica raspala nego zato što srce plamti od želje da se spasava težim putem i da nepodeljeno služi Bogu. Toga kod Vas za sada nema, budući da još niste isključili misao o ponovnom stvaranju porodice.
Prema tome, živite u svom domu, molite se za bivšu suprugu i za svoju decu i pomozite im da oboje u potpunosti stanu „na svoje noge“. Bog nikad ne kasni, i kada do kraja ispunite roditeljsku dužnost, biće odrećen i dalji životni put. Međutim, on će u svakom slučaju biti jednoznačan: ili vaspostavljanje porodice ili put pokajanja i patnje, zato što niste bili u stanju da svoju porodicu privedete Bogu.
 
* * *
 
Draga u Gospodu L.!
Jedan čovek svetačkog života svojevremeno mi je rekao: „Svi smo mi u suštini nepotrebni i nikome, osim Bogu, nismo potrebni.“ Draga moja, savetujem Vam da i Vi to čitavog života imate na umu, i da samo u Bogu tražite utehu i okrepljenje.
Što se tiče Vaše želje da živite na selu, moram Vas upozoriti da žena koja je sama nema tamo šta da radi. Tamo nije dovoljna samo mudra glava i vredne ruke, tamo je neophodna potpora i zaštita muškarca, inače preti nesreća. Zbog toga za sada živite u gradu. Molite se svetom mučeniku Trifunu i svetom Spiridonu za posao i za stan, a Bog će Vas vremenom utešiti. Ne ljutite se na majku, jer je ljutnja đavolsko delo. Bolje je da se sažalite na nju, jer ona ne razume neke suštinske stvari. Misao da ćete se izgubiti u ovom svetu potiče od đavola. Oterajte je.
Dobijam mnogo gorkih pisama od onih koji žale zbog posrnulih. Srce me boli zbog njih, dok se onima, koji ta pisma pišu, ono prosto kida. Kod mnogih se dešava ono, što je rečeno u ruskoj poslovici: „Zajedno tesno a odvojeno nesnošljivo“. I to koliko nesnošljivo – do infarkta!
 
* * *
 
Draga u Gospodu I.!
Moraš staviti uzdu na ljubav koja te privlači. Za to ima više nego dovoljno razloga. Prvi i osnovni je taj što pretenduješ na ulogu „spasiteljke“, a to je beznadežno i grešno. Drugi i ne manje važan razlog je taj što vam po godinama i unutrašnjem stanju ne dolikuje da budete zajedno.
Ti si stvorila jednu sliku, ali ona nije realna. To je tvoja izmišljotina, i ukoliko pre to shvatiš, utoliko će biti bolje za tebe.
 
* * *
 
Draga N.!
Čestitam praznik tebi i majci. Neka Bog blagoslovi tebe i majku.
Odgovor o monaštvu daće ti sv. Teofan. Šaljem ti njegovu knjigu „Mudri saveti“. Pročitaj pažljivo od 66. do 95. stranice. Što se tiče posla* – kao što vas ranije Gospod nije napustio, tako neće ni sada. Moli se svetom mučeniku Trifunu i sve će doći na svoje mesto.
Dete moje, ne dozvoli da izgubiš ravnotežu. U tvom životu bilo je već mnogo teških situacija, ali nas upravo one uče da se za pomoć obraćamo Bogu i Njegovim svetiteljima, učeći nas da vidimo tu jedinu realnu i samovlasnu pomoć.
Neka te Gospod umudri u ukrepi.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu A.!
U predvečerje velikog praznika Presvete Trojice molim se za tebe: „Neka te blagi Duh upravi u zemlju pravu.“ Tvoje misli su životno ozbiljne, i neka je slava Bogu zbog toga.
Sada, kada oskudevamo u prepodobnima, ja sve vreme tvrdim da se ne može živeti bez dubokog razmišljanja. Mutne vode sadašnjeg žitejskog mora i smradna magla sprečavaju nas da jasno vidimo živototvorno Sunce. Da bi se tvoje misli zadubile u ono najvažnije i da bi zadobile postojanost, poslaću ti „program“ života. Ukoliko ga ispuniš, on će te dovesti do željenog cilja – do služenja Bogu i Njegovoj svetoj Crkvi. Da, u tome je punota naših čovečijih mogućnosti, ali to je i mučeništvo koje traje čitavog života. Međutim, ja mislim da svako služenje – dakle, ne rad nego služenje – zahteva podvig. Za to te priprema i stvaralaštvo, i ono zahteva da mu se čovek u potpunosti preda. Neka te Bog blagoslovi da uspešno okončaš svoje obrazovanje.
Ne jadikuj zbog uređenja porodičnog života. Prepusti to Bogu. Služitelju Crkve je potrebna saputnica i pomoćnica a ne prepreka. U tome se i krije odlaganje tvog rešenja za to pitanje. Gospod gleda daleko ispred; upravi svoje misli u budućnost i veruj Bogu, ali i sam budi veran. Majci kaži da su se mnogi svetitelji lečili homeopatijom. Sveti Ignjatije Kavkaski je jedino njome podržavao svoju slabu telesnu građu. Međutim, kakav je bio njegov duh? Ako pak danas neko nešto izmisli, bilo iz oskudice ili iz izobilja uma, to za nas nije naredba i jasno nam je da je i jedno i drugo – telesno mudrovanje. Verujućem će biti dobro sve što je po veri i sve će mu biti za pomoć ili za pouku. Sa Bogom je sve dobro i ništa nam ne škodi.
Za majčinog supruga treba samo da se moliš i da primerom svoje ljubavi prema Bogu oživiš njegovo za sada hladno srce. Njih dvoje su jedno telo, i prema rečima apostola: „Kako znaš da verujuća supruga neće spasti svog neverujućeg muža?“ Za oca se ne može reći da je neverujući. Međutim, svako ima svoje mogućnosti i svoje načine da ispolji osećanja. Treba da se molite. Gospod je s vama. Svagda imaj na umu Da je Bogu potrebna čista žrtva. Čuvaj um i srce ili, bolje rečeno, srce i um.
Neka Bog blagoslovi čitavu porodicu.
31. maja 2001. godine
 
* * *
 
Draga E.!
Odvajkada se zna da se duhovnost ne uči u školskim ustanovama. Na to se žalio još sveti otac Jovan Kronštatski u vreme svog školovanja. Očigledno je da sam život uči životu a da duhovnost zadobijamo kao dar Božiji za naš mali, ali lični trud. Najvažnija je iskrena želja da razumemo Istinu i da živimo po Bogu. Ne bi trebalo da se lečiš kod o. P., jer ćeš se, u stvari, razboleti. Pitanje da li bi nakon universiteta trebalo da učiš u duhovnoj školi reši sa svojom majkom. Ti si tako mnogo učila, i pitam se da li je vreme da od tebe očekuju da nešto daš i zauzvrat? Moli se, i što je najvažnije – svakodnevno čitaj Evanđelje i Apostol i ocrkvenjavaj se – i to je škola. Pomoliću se da Gospod upravi tvoj put.
Neka te Bog blagoslovi.
 
* * *
 
G.!
Bog ne izdaje, nego mi Njega svakodnevno izdajemo. Kod nas je jedno na jeziku, drugo na umu a treće na delu.
Trebalo bi da i Vi znate šta za Vas znači da živite u Bogu. Vi to, međutim, nećete da znate i samo gomilate obmanu na obmanu, iako će se na kraju ispostaviti da prevashodno obmanjujete samu sebe.
Ne bi trebalo da živite sa mužem jer ste krivi pred njim. Naime, prilikom venčanja daje se obećanje ljubavi i vernosti. I Vi ste to obećali, mada to na delu niste pokazali, što znači da ste slagali Boga.
Otac laži je poznat, i on je kroz Vašu laž uspeo da uđe u Vašu dušu. Deca, koja su odrasla u atmosferi laži, jesu nesrećna deca. Plašite se INN, ali se smrtnog greha, tj. obmane, ne plašite! Međutim, upravo će nas naša bezakonja učiniti antihristovim nasleđem! Vi ste i bez INN učinili džinovski korak ka njemu, jer ste poželeli „ljubav“ sveštenika.
Ne krivite njega, nego se potrudite da sagledate sebe. Vi propadate u laži, ona se gnezdi u Vašem srcu. Ja Vam neću govoriti kako da postupite. Reći ću Vam samo ovo: pokajte se, miropomažite i uzmite svoj krst, a zatim trpljenjem sledite Hrista.
 
* * *
 
Draga V.!
Čestitam ti praznik. Ispuniću sve prozbe da se pomolim za tebe i za tvoje bližnje i poznanike. Tebi ću poželeti samo jedan cilj: da čitav život proživiš Njime (Spasiteljem), da sve prihvatiš od Njega i da jedino Njemu stremiš. Ne planiraj sada kako ćeš živeti, nego se moli: „Pokaži mi put, Gospode, i njime ću krenuti, jer si Ti prihvatio dušu moju.“
Videćeš čudo Božijeg rukovođenja kroz život. Najvažniji cilj je bogougađanje radi ljubavi prema Bogu, jer iz njega izrasta spasonosni plod. Bog će odlučiti kakvim ćeš putevima i neravninama proći. Čedo moje, živi u svom domu, potrudi se oko svog spasenja i pomozi bližnjima. Ne samo propovedima, nego ljubavlju i samo ljubavlju. To je jezik koji svi i svagda razumeju.
Neka Bog blagoslovi i tebe i tvoje bližnje.
 
* * *
 
Draga u Gospodu N.!
Ništa ne možete da radite bez saglasnosti Vašeg supruga; Vi trčite ispred njega, i u jednom trenutku će se pokazati da on nije pored Vas. Radite u svetu a u crkvu idite samo da se molite; obnovite mogućnost da tamo odlazite zajedno sa mužem. Savetujem Vam da ne uzimate dete. Što se tiče bolesti, najpre se u Svetoj Tajni Miropomazanja obratite Iscelitelju duša i tela. Popijte ulje miropomazanja i svakodnevno se njime pomazujte. Nakon mesec dana idite ponovo na ispitivanja, i lekari će Vam tada reći šta bi trebalo da učinite.
Neka Vas Bog umudri!
 
* * *
 
Draga O.!
Dobio sam tvoje pismo, ali ćeš ti, dete moje, morati da odložiš ispunjavanje svoje želje. Najpre treba da se obrazuješ, a zatim ćeš već odrediti šta ćeš dalje činiti.
U sadašnjem trenutku, to se ne može odrediti, jer kod tebe ne postoji odlučan i odgovoran izbor.
Ti još uvek nisi monahinja, a nisi ni porodična osoba. Tvoja majka to oseća i usporava tvoju užurbanost, jer se ona (užurbanost) pojačava rasejanošću duha.
Bilo bi dobro da završiš specijalizaciju. S njom u svetu nećeš propasti, a i u manastiru će koristiti. Sačekaj, izbor ćemo načiniti znatno kasnije. Neka te Gospod čuva.
 
* * *
 
E, E.!
U narodu kažu: „Ako grom ne pukne, čovek se neće prekrstiti.“ Tako je i sa tobom. Ti u svojim pismima reč „Bog“ pišeš malim slovom, dok Mu u svom srcu i u svom životu ostavljaš sasvim malo mesta. Da, danas novac završava mnogo stvari, ali nema sile koja je jača od sile Božije. Zar ne možeš da se pokaješ za svoj protekli nepromišljeni život, zar ne možeš da izmoliš milost Božiju za sebe i za svoju decu? Da li je to bio od Boga blagosloveni brak?
Moli se, nauči da se moliš. Ja ne mogu da to učinim za tebe. Bog sluša samo one, koji mu se obraćaju svim srcem, a što i tebi želim.
 
* * *
 
Draga N.!
U svom životu i služenju promenio sam mnogo parohija, ali ništa od toga nije bilo po mojoj volji, nego po volji arhijereja. „Za dobro crkve i na korist dela“ – takva je bila odluka. Za 12 godina 12 parohija. Tako su se obnavljali hramovi. Nijednog čoveka, čak ni onog koji mi je bio najpotrebniji, nisam odveo sa parohije. Svi su ostajali na svojim mestima. Međutim, naša veza se zbog toga nije prekidala, naprotiv. Kad je Gospod odredio da odem u manastir, tamo su iz svih tih parohija svake godine dolazili ljudi da se pomole i da se susretnemo.
Tvoj odlazak će se rđavo odraziti na tvoju porodicu, i roptaće i na Gospoda i na sveštenika. Ne zaboravi, dete, da si potrebna svojim roditeljima i bratu, da si potrebna i u fabrici u kojoj radiš.
Nećeš prekinuti vezu sa svojim sveštenikom, i u njegovoj parohiji ćeš uvek biti draga gošća – poklonica. Duhovna veza među vama će još više ojačati.
 
* * *
 
Draga u Gospodu A.!
Za sada ćete živeti tako, što se ni na šta nećete žaliti; služite Gospodu i ljudima s radošću i ljubavlju. Predajte se u ruke Božije, i On će Vas usmeriti ka pravom i spasonosnom putu. Ma šta da radimo u životu, važno je samo to, u kakvom raspoloženju radimo i zbog koga to činimo. Ne izbegavajte druženje, Gospod će na Vaš put poslati čoveka kakav odgovara Vašem srcu. Dobro je i najvažnije da sve bude s ljubavlju i radošću.
Za sada, još uvek ništa nije određeno u Vašoj slobodnoj volji, i veoma je važno čemu će se prikloniti izbor Vašeg srca.
Neka Vas Bog blagoslovi.
 
* * *
 
Draga A.!
Kako to kažeš da čitaš Sveto Pismo, a ne možeš da razumeš uzrok patnji?
U svetu ćete imati žalost, ali ne bojte se… (Jn. 16; 33).
Uostalom, u šta bi se pretvorio čovek, kad ne bi postojale patnje koje ga očišćuju?! Razmisli. Ja ću ti, draga A., reći i to da je nastalo takvo vreme da se čovek jedino patnjama i spasava. Trebalo bi da se svakoj patnji poklonimo do zemlje i da joj poljubimo ruku!
Ti si, dete moje, poželela radost pre nego što si dušu očistila od strasti! Naše strasti ne dopuštaju da radost Božija dotakne dušu. Zbog toga je želja da se živi radosno i traženje radosti bezakonita pojava. Ne bi trebalo tražiti radost, nego ono što sadejstvuje spasenju duše. Prema radu se treba odnositi kao prema poslušanju. Na profesionalnom planu uvek treba biti na određenom nivou ali nikad ispod osrednjeg.
Nemoj da tuguješ zbog hora. Gospod kaže: Kome hoću tome i dajem. Druga je slava sunca, a druga slava meseca.., jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi (1. Kor. 15; 41). Idi u crkvu i moli se, a ako postoji mogućnost da pomažeš u levoj pevnici, pomozi. Međutim, to ne treba da bude prvorazredno, nego samo jedno od dobrih dela i ništa više. Ako pak, kako ti kažeš, „nisi bistra i zamuckuješ“ zašto bi se onda mučila i upisivala na fakultet?
Zar u našem Pismu nije negde rečeno: Čitavog života učiš i ne možeš da dođeš do poznanja istine!Treba da održiš ono što si već dobila i da se trudiš koliko možeš – i to je na spasenje. Ako učimo samo zato, da bismo ubili vreme, onda je to greh. Vreme treba ceniti.
Pitanje o nedeljnoj školi treba da razmotriš sa ocem A. O tvom radu sa decom već smo govorili. Pošto ti je Gospod pomogao i pošto ni ti sama nisi lenja, radi u slavu Božiju. I kad samo uspeš da sediš pred televizorom? Ionako se, u ovakvom svetu, teško spasavamo, a televizor je žig kroz koji Božije teško prodire, pa i ako prodre, ne može da se održi. Mi, međutim, taj žig sami sebi stavljamo, i to sa željom i ljubavlju. Razmisli kako ćeš dalje živeti. Vreme je kratko, i ne sme se živeti opušteno.
Imaš Božiji blagoslov da se vratiš kući.
12. jun 2000. G.
 
* * *
 
Draga E.!
U ovoj etapi života, ja bih Vam savetovao da živite umesto da lukavo mudrujete. Ne tražite ni od sebe ni od svojih bližnjih više od onoga što postoji i što oni u ovom trenutku ne mogu da daju.
Bilo bi dobro da prihvatite dobar zakon supružničkog života, i da prema sebi budete strožiji a prema mužu popustljiviji. Vreme razmišljanja i izbora je završeno kad ste odlučili da svoj život sjedinite sa V. životom. To znači sledeće: potrebno je da se od dvoje ljudi stvori jedan harmoničan čovek. I ja bih rekao da je to stvaranje i to uobličavanje složenije nego ovladavanje tehnikom akvarela. Osim toga, to je krst koji se nosi čitavog života. A sredstva? Kakva su ona? Njima nema ni broja. Među najvažnijima su molitva i živa vera, koja u svakom trenutku ima Boga za pomoćnika.
Pored toga, najvažnija je ljubav u Bogu. Da svog grubog muža Boga radi ljubite kao pomoćnika na putu spasenja koji Vam je dat sa nebesa.
Draga E., naučite se da svako delo započinjete i završavate molitvom. Život će se i tada, spolja posmatrano, kretati uobičajenim kolosekom; međutim, njegov sadržaj će biti sasvim drugačiji. On će u potpunosti biti ozaren blagoslovom Božijim.
Neka Vas Bog umudri! Neka Vam Bog podari uspeh i u Vašem stvaralaštvu, i neka i ono bude osveštano dobrim ciljem da, Boga radi, služite ljudima. Jedino nemojte sami izmišljati svoj život.
Prihvatite Božije. Danas licemerje zapljuskuje svet, a to je demonsko. Toga se treba plašiti. Laž, prevara, lukavstvo – to je propast. Neka Bog blagoslovi Vašu porodicu.
 
* * *
 
Draga u Gospodu I.!
Sa ljudima se možete upoznavati, i trebalo bi da ih upoznajete. Međutim, još je veoma, veoma rano da govorimo o porodici. Kako sam razumeo iz tvog pisma, ti si još učenica. Prilikom upoznavanja s ljudima, ne vezuj se nekim ciljem koji je u perspektivi. Neka ti još dugo svi budu samo drugovi. Čuvaj se. Bogu je potrebna čista žrtva. Veoma je dobro, što imaš poverenja u roditelje. Njihovo iskustvo će ti pomoći da ne načiniš greške u životu.
 
* * *
 
Draga O.!
Mnogo je vremena proteklo od onog vremena, kad ste me posetili. Meni je već 90 godina, i veoma mi je teško da pročitam onu masu pisama koju mi šalju. Još nikome nisam odbio da se pomolim za njega, ali ne mogu da prihvatim da nekoga savetujem. Da, Vama je već sve rečeno, jer se saveti ne daju samo za jedan dan ili za jednu godinu. Vi, naravno niste bez pomoći Božije postali restaurator. Nastavite, dakle, da se trudite, ne radi episkopa P. niti radi oca V., nego radi Boga i radi onih svetih, čije ikone dolaze u vaše ruke. Oca V. je Gospod prizvao na tako teško poslušanje da on, čak i kada bi hteo, ne bi mogao da udovolji svim svojim duhovnim čedima. Neka je slava Bogu što nikoga ne napušta svojom molitvom.
Restauraciju ne napuštajte, jer Vas ljube oni svetitelji, kojima darujete svoj trud. Međutim, trudite se po snazi i mogućnosti a nikako više nego što možete.
Neka Bog blagoslovi Vas i mamu.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu V.!
Trebalo bi da još radite sa decom, u školi. Reč je o tome da se Vi prema svom poslu još uvek ne odnosite kao prema poslušanju. Vi biste toliko toga mogli da uradite za decu, kad biste radili za Boga, radi Boga i u slavu Božiju! Sve što ste pisali o traganju za Vašim mestom u životu ne potiče od hrišćanskog odnosa prema životu i prema samome sebi. Vaš unutrašnji čovek još nije započeo svoje duhovno ushođenje. Zbog toga grozničavo tražite izlaz, padate i, pre nego što uspete da ustanete, spremni ste da ponovo padnete. Ne postoji stožer, a stožer je hrišćanski pogled na svet, koji svezuje greh u nama. Ako to ne postoji, ma šta da radite, neće biti za dobro duše, neće biti na spasenje.
Naš zavet je ovakav: Ako hoće ko za Mnom ići, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za Mnom ide, kaže Spasitelj (Mt. 16; 24).
 
* * *
 
Draga A.!
Spreman sam da ti ukažem molitvenu pomoć i da ti dam blagoslov za učenje na fakultetu. Od ostaloga se privremeno udalji. Dete moje, ne usuđujem se da sudim o tvom izabraniku. Neću suditi ni o njegovoj prošlosti, ni o njegovoj sadašnjosti. Ako u prošlosti nije bilo hrišćanskih pogleda na svet usled neznanja, onda ih ne vidim ni sada, ali sada već u znanju.
Potrebno je vreme, mnogo napora i životnih podviga, da bi se sa lake površnosti spustila u dubinu.
Ne radi se samo o tome, nego i o činjenici da je tebi tek 18 godina i da si tek prešla prag fakulteta, gde tek treba da stupiš u samostalan život. Zbog toga ništa, što sprečava to glavno, u ovom trenutku nema pravo na život.
Neka te Gospod sačuva.
 
* * *
 
Draga L.!
Samo Bog zna od čega te čuva. Ne treba da ideš u neku Firencu. Živi u svom stanu i radi na poslu za koji imaš blagoslov. Moli se Bogu, i u potpunosti se predaj Njegovoj volji. Doći će vreme kad ćeš sve razumeti, i tvoje srce će se preispuniti blagodarnošću Bogu za Njegovu milost prema tebi.
Neka te Bog blagoslovi, dete moje.
 
* * *
 
Draga popadijo A.!
Znam za Vašu nesreću, jer sam i sam nekoliko puta razgovarao sa ocem A. Bolest od koje strada je teška, i on bi hteo da se isceli, ali ne može. Volja je paralizovana, a to je strašnije nego kada ne dejstvuju ruke i noge. Stalno se molim za vas ali se od toga, kao što vidite, malo šta promenilo. A kako ćete Vi postupiti, to morate da rešite Vi sami na licu mesta. Samo su Vama poznate prilike u svoj njihovoj punoći. Isto tako, znate da će Vaše napuštanje muža značiti njegovu propast i da on neće moći da živi. Trebalo bi da od svih tih zala odaberete ono najmanje. Stan u M. sigurno izdajete, pa i od toga imate neka sredstva? Deca su već poodrasla i moglo bi da se razmišlja i o njihovom zaposlenju. Međutim, sve treba rešavati na licu mesta, polazeći od svojih mogućnosti i od opštih okolnosti.
Neka Vas Bog umudri.
 
* * *
 
Draga u Gospodu N.!
Pismo za A. sam napisao posebno. Vi se molite Bogu i neka da Bog da i on i V. shvate i prihvate norme hrišćanskog života, kako u osnovu svog života ne bi postavili greh, koji ruši svako dobro. I jednom i drugom bih rekao da će biti najrazboritije da sve svoje duševne i telesne snage posvete učenju, koje im predstoji u sledećih pet godina. Spajanje dva dela – učenja i stvaranja porodice – mora naškoditi i jednom i drugom. Neka Vas Bog umudri!
Prozbu za molitvu ću ispuniti.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu A.!
Odričem se rešavanja Vaših zadataka. U pismu mi o svemu pišete postepeno i iscrpno, i preostalo Vam je samo da sami izvedete zaključke: „Nisam spreman (za primanje svešteničkog čina), nemam ni iskustvo, ni obrazovanje, ni autoritet. Mogu li da budem pastir, ako ni u mojoj sopstvenoj porodici nema mira?“ Neka Vas Gospod umudri. Da li tražimo Božije? Da li je ono za čim čezne Vaša duša – „tišina, spokojstvo, usamljeništvo – pravovremeno“? „Ne pripremajte svoje duše za spokojstvo i bezbrižnost, nego za mnoge patnje i lišavanja“, zaveštao nam je još u svoje vreme prep. Sergije Radonješki. Šta tek da kažemo za sadašnje vreme?!
Oprostite mi od sveg srca i nemojte mi više pisati pisma. Ja sam star i slab, i više nemam snage da rasplićem kazuistiku savremenih protivurečnosti u ljudima. Na rečima: „Gospode, Gospode“ a na delima „odriču Me se“. Tako je gotovo kod svih, osim retkih izuzetaka.
 
* * *
 
Draga O.!
Ne kažnjava nas Gospod, ne, ne! Mi kažnjavamo same sebe time, što živimo bez Boga. Ma koliko da smo dobri prema ljudskim merilima, tamo, gde nema Boga nema živog i stvaralačkog života, nema radosti življenja. Tamo gde nema Boga, tamo gospodari neprijatelj Božiji.
Kazna ili „životna tuga“ je njegova prevara. Kad se čovek nakon dugotrajnog đavoljeg rukovođenja obrati Bogu, tokom izvesnog vremena traje pojačana osveta neprijatelja. Potrebno je mnogo trpljenja i nesumnjive vere da je neprijatelj moćan ali da je svemoćan jedino Gospod i da On neće napustiti onoga, koji usrdno pritiče Njegovoj pomoći.
Neka Vas Gospod umudri i neka Vam pomogne.

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *