NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 

OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka

 

 
DUŠEVNI MIR
 
Dragi E. V.!
Dobio sam Vaše pismo, ali Vas moram razočarati. Monah* – znači „sam“. Onaj, koji je prešao manastirski prag, dao je obećanja poslušanja, nestjažanija (dobrovoljnog siromaštva) i celomudrenosti. Saglasno tim obećanjima ja, kao običan žitelj, nemam pravo da lično posredujem za bilo šta. Jedino, u čemu sam slobodan i neograničen, jeste molitva i stoga, saglasno Vašoj prozbi, mogu da Vam obećam molitvenu pomoć.
Knjige propovedi takođe nisu objavljene na moju inicijativu, nego prema blagoslovu visokih crkvenih starešina. Ja sam ih samo izgovarao po utvrđenom redu.
Osobito bih hteo da se pomolim ali ne za spomenik, nepoštedno izložen vremenu, nego za Vašu dušu koja je porušena više nego nadgrobni spomenik, budući da ne poznaje svoga Tvorca. Hteo bih da se pomolim za sve one, koji su svoje žive duše zakovali u činovničke uniforme i na taj način ih polako ali sigurno ubijaju. Zbog svega boli duša: i zbog ljudi, i zbog kulture koja je takođe u agoniji, i to zbog čovekovog moralnog i duhovnog propadanja. Oprostite mi od sveg srca.
Poslaću Vam jednu od mojih propovedi. Smatram da će ona nastaviti moju misao, započetu u ovom pismu.
U manastir sada dolaze ljudi iz sveta. Potrebno je još mnogo truda i vremena da bi se sa srca i duše zbacilo breme svetovnog života sa njegovim grehovima i grešnim navikama.
 
* * *
 
Dragi u Gospodu A.!
I ja ću Vas nešto da upitam. Odgovorite sebi na moja pitanja.
Koliko ste učili i trudili se da biste postali lekar i pomagali ljudima u njihovim telesnim bolestima?
Da li biste mogli da izađete u tu arenu a da mimoiđete školu, fakultet i mnoge godine praktičnog rada i učenja u svojoj specijalnosti?
Zar duša nije veća od tela?
Da li je moguće da, čim pređemo prag Crkve, u njoj postanemo učitelji i iscelitelji ljudskih duša?
Uništiti telo – strašno je i odgovorno i pred Bogom i pred ljudima. Međutim, uništiti duše drugih – znači nepovratno uništiti i svoju sopstvenu dušu.
To su pitanja o kojima ćete razmišljati.
Što se tiče supruge, ona nije rukavica koju ćeš skinuti sa bele ručice i staviti za pojas, nego je živ čovek, koji takođe živi u bujici promisla Božijeg. Gospod Vam kroz nju može brže obznaniti istinu nego kroz bilo koga drugog.
Šta je s Vašim roditeljima, šta je s Vašom porodicom?
Može se sve porušiti, ali na ruševinama ništa nećemo izgraditi. Ko ne zna da rukovodi u svojoj sopstvenoj porodici, kako će rukovoditi u Crkvi Božijoj?
Neka Vas Bog umudri!

Jedan komentar

  1. Ovo je nešto skoro najbolje što sam pročitao!
    Takođe i pisma i saveti o porodičnom životu.
    Predivan i bogomudar starac Jovan Krestjankin.
    Hvala Svetosavlju za ovu knjigu.
    Hvala ocu Ljubi Miloševiću.
    Neka vas Gospod ukrepi u daljem radu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *