OŽIVIMO SRCA ZA BOGA! – PISMA DUHOVNOG RUKOVOĐENJA ZA SAVREMENOG ČOVEKA

 
GORDOST
 
Draga u Gospodu K.!
Vaše prognoze su realnost. „Duh zlobe podnebesne ovladao je mojim telom i mojim umom i doveo me do potpune iscrpljenosti, kako bi me sasvim uništio…“ Da, njegov cilj je propast i duše i tela. Ja, meni, moje … Ja , Ja , Ja …
A ko Vam je naredio da sami stupite u bitku?
Svi, koji žude za životom, znaju da njihova ljudska slabost ne može da se suprotstavi duhu zlobe i čovekoubici od iskona. Đavo je svezan samo silom Božijom, i samo u Crkvi Božijoj, sa njenim Svetim Tajnama, sa dvehiljadugodišnjim duhovnim opitom i silom Sv. Duha koja počiva na njoj čovek nije sam; tom silom Božijom on može da se suprotstavi i samom paklu.
Vi to, draga K., sve do sada niste razumeli. Smatrate da je bolje da probleme rešavate samostalno, zbog čega Vas je gordost zavela u lepljivu đavolsku mrežu. To, o čemu Vi pišete, uopšte nije novo: Sveti Oci i učitelji Crkve ostavili su nam opise svog realnog opita borbe sa tom silom, koja se sudarila s vama.
Nakon Vašeg prvog pisma dobio sam još dva. Ona su me malo utešila, jer je Gospod u Vaše srce položio da učinite dobar korak – da se vratite u porodicu. Za Vašeg supruga se molim, iako ne znam njegovo ime. Naime, on nije daleko od Boga; međutim, upravo ste ga Vi svojom ljubomorom i egoizmom mogli sasvim odbiti od Njega.
Draga moja, u naše vreme ne bi trebalo prihvatati podvig, a posebno to ne bi trebalo činiti samovoljno – gordost je u toj meri pomračila umove i osećanja da ti podvizi ne mogu da daju ništa drugo osim propasti.
Došavši u dodir sa sistemom Ivanova, Vi ste pali u đavolsku zamku. Mnogo su štete narodu naneli ti iscelitelji, koji se nisu bogatili u Bogu.
Oprostite mi, ali ja ne mogu da se dopisujem sa Vama. Ja sam već star i slab: imam 84. godine, ali još uvek izvršavam sva manastirska poslušanja. Ne mogu da Vam obećam ništa osim da ću se moliti za Vas. Mogu da Vam dam i jedan savet. U Orlu služi otac Jovan. Pođite kod njega i zamolite da Vam pomogne svojim savetom. Tako ćete svaki put, kad se u Vašoj duši pojavi podeljenost, moći da je uklonite savetovanjem sa drugim čovekom.
Posle svega što ste preživeli, neophodno je da se miropomažete i da se pomazujete uljem od miropomazanja.
Ne zaboravite: za podvig i za post koji je izvan onoga što zahteva Crkva, nećete odgovarati pred Bogom; međutim, za porodicu, za kćer i muža, odgovaraćete samo Vi. Vi ste se usredsredili samo na sebe, tako da više ne vidite potrebe svojih bližnjih. Zar je Bog mogao da Vas nagovori na nešto takvo?! Naprotiv, neprijatelj pristupa i nastoji da udalji od puta Božijeg.
Neka Vas Bog blagoslovi!