NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 
Otac Arsenije je rođen u Moskvi 1893. godine. Po završenoj gimnaziji 1911, upisao je Istorijsko-filološki fakultet na Kraljevskom Univerzitetu u Moskvi. Usled kraće bolesti koja ga je zadesila 1916. godine, stekao je univerzitetsku diplomu tek 1917. Još kao student napisao je i izdao svoje prve radove na temu stare ruske umetnosti i arhitekture. Zatim je, u potrazi za duhovnim životom otišao u manastir Optinu pustinju u kome je dobio blagoslov da se zamonaši. Moguće je da je u Optini pustinji i primio monaški postrig. Kada je 1919. godine rukopoložen za jeromonaha, dodeljena mu je parohija u jednoj od moskovskih crkava. S obzirom da monasima nije bilo dozvoljeno da služe u parohijama, za ovu službu je dobio posebnu dozvolu od tadašnjeg patrijarha moskovskog, gospodina Tihona.
Krajem 1921. godine, kada je dotadašnji starešina Hrama, otac Pavel, premešten u drugi grad, a potom i uhapšen, otac Arsenije je stupio na njegovo mesto starešine hrama. Za osam godina službovanja u toj parohiji, okupio je oko sebe veliko bratstvo Pravoslavnih hrišćana i postao njihov voljeni pastir i ispovednik.
Otac Arsenije je prvi put uhapšen 1927. godine. Tada je poslat u izgnanstvo na sever zemlje. Dve godine kasnije, kada mu je dozvoljen povratak iz izgnanstva, imao je zabranu kretanja i nije smeo da se približi Moskvi u krugu od 100 km. Tada je počeo da služi u gradiću nedaleko od Moskve, no ubrzo posle toga, ponovo biva hapšen 1931. Ovoga puta je izgnan u vologdsku oblast na pet godina. Po isteku ovog roka, ponovo je uhapšen, osuđen na godinu dana zatvora i opet proteran i izgnanstvo.
Pošto je odslužio šest godina u logoru, dozvoljeno mu je da se nastani u arhangelskoj, a zatim u vladimirskoj oblasti. Bilo mu je strogo zabranjeno da služi u bilo kom hramu, tako da je bogosluženja obavljao kod kuće. U ovom periodu je nekoliko puta u tajnosti putovao u Moskvu, gde bi se sastajao sa episkopom Atanasijem (Saharovim). Takođe bi prisustvovao rukopoloženju svoje duhovne dece u sveštenički čin. Otac Arsenije se tajno dopisivao sa svom svojom duhovnom decom i na taj način održavao vezu sa njima.
Godine 1939. ponovo je poslat u Sibir, a odatle u logor na Uralu. Krajem 1940. obreo se u uralskom zatvoreničkom logoru. U martu 1941. prebačen je na prinudni rad, takođe u uralskoj oblasti. Tada je skoro sasvim prestala njegova prepiska sa duhovnom decom, a kada je iste godine poslat u logor “specijalnog režima“, koji je ujedno bio i najstrožija vrsta logora u tadašnjem Sovjetskom Savezu, onemogućena mu je bilo kakva veza sa spoljnim svetom. Čitavih petnaest godina se o njemu ništa nije znalo, a njegovi prijatelji i duhovna deca su bili uvereni da je otac Arsenije stradao negde na stratištima logora. Dobro se znalo da iz logora “specijalnog“ režima skoro niko nije izlazio živ.
Otac Arsenije je s Božjom pomoći uspeo da preživi logor, iz koga je oslobođen tek 1958. godine, kada se nastanio u Rostovu, u domu svoje duhovne kćeri Nadežde Petrovne.
Otac Arsenije se upokojio 1975. godine. Sahranjen je na rostovskom groblju. Na njegovoj nadgrobnoj ploči stoji jednostavan natpis:
 
Otac Arsenije
1894 – 1975
 

   

Ključne reči:

5 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *