NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 
Otac Arsenije je rođen u Moskvi 1893. godine. Po završenoj gimnaziji 1911, upisao je Istorijsko-filološki fakultet na Kraljevskom Univerzitetu u Moskvi. Usled kraće bolesti koja ga je zadesila 1916. godine, stekao je univerzitetsku diplomu tek 1917. Još kao student napisao je i izdao svoje prve radove na temu stare ruske umetnosti i arhitekture. Zatim je, u potrazi za duhovnim životom otišao u manastir Optinu pustinju u kome je dobio blagoslov da se zamonaši. Moguće je da je u Optini pustinji i primio monaški postrig. Kada je 1919. godine rukopoložen za jeromonaha, dodeljena mu je parohija u jednoj od moskovskih crkava. S obzirom da monasima nije bilo dozvoljeno da služe u parohijama, za ovu službu je dobio posebnu dozvolu od tadašnjeg patrijarha moskovskog, gospodina Tihona.
Krajem 1921. godine, kada je dotadašnji starešina Hrama, otac Pavel, premešten u drugi grad, a potom i uhapšen, otac Arsenije je stupio na njegovo mesto starešine hrama. Za osam godina službovanja u toj parohiji, okupio je oko sebe veliko bratstvo Pravoslavnih hrišćana i postao njihov voljeni pastir i ispovednik.
Otac Arsenije je prvi put uhapšen 1927. godine. Tada je poslat u izgnanstvo na sever zemlje. Dve godine kasnije, kada mu je dozvoljen povratak iz izgnanstva, imao je zabranu kretanja i nije smeo da se približi Moskvi u krugu od 100 km. Tada je počeo da služi u gradiću nedaleko od Moskve, no ubrzo posle toga, ponovo biva hapšen 1931. Ovoga puta je izgnan u vologdsku oblast na pet godina. Po isteku ovog roka, ponovo je uhapšen, osuđen na godinu dana zatvora i opet proteran i izgnanstvo.
Pošto je odslužio šest godina u logoru, dozvoljeno mu je da se nastani u arhangelskoj, a zatim u vladimirskoj oblasti. Bilo mu je strogo zabranjeno da služi u bilo kom hramu, tako da je bogosluženja obavljao kod kuće. U ovom periodu je nekoliko puta u tajnosti putovao u Moskvu, gde bi se sastajao sa episkopom Atanasijem (Saharovim). Takođe bi prisustvovao rukopoloženju svoje duhovne dece u sveštenički čin. Otac Arsenije se tajno dopisivao sa svom svojom duhovnom decom i na taj način održavao vezu sa njima.
Godine 1939. ponovo je poslat u Sibir, a odatle u logor na Uralu. Krajem 1940. obreo se u uralskom zatvoreničkom logoru. U martu 1941. prebačen je na prinudni rad, takođe u uralskoj oblasti. Tada je skoro sasvim prestala njegova prepiska sa duhovnom decom, a kada je iste godine poslat u logor “specijalnog režima“, koji je ujedno bio i najstrožija vrsta logora u tadašnjem Sovjetskom Savezu, onemogućena mu je bilo kakva veza sa spoljnim svetom. Čitavih petnaest godina se o njemu ništa nije znalo, a njegovi prijatelji i duhovna deca su bili uvereni da je otac Arsenije stradao negde na stratištima logora. Dobro se znalo da iz logora “specijalnog“ režima skoro niko nije izlazio živ.
Otac Arsenije je s Božjom pomoći uspeo da preživi logor, iz koga je oslobođen tek 1958. godine, kada se nastanio u Rostovu, u domu svoje duhovne kćeri Nadežde Petrovne.
Otac Arsenije se upokojio 1975. godine. Sahranjen je na rostovskom groblju. Na njegovoj nadgrobnoj ploči stoji jednostavan natpis:
 
Otac Arsenije
1894 – 1975
 

   

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *