NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 

OTAC ARSENIJE (1893-1973)
jeromonah, politički zatvorenik, duhovnik

 

 
SMRZAVAM SE!
 
Pjotr Andrejevič? Naravno da ga se sećam – pamtiću ga dokle god sam živ. Sreli smo se, ako mogu tako da kažem, u prolazu. Toga dana smo napustili logor rano ujutru. Napolju je bilo 30o S ispod nule sa vetrom, a mi smo na sebi imali samo postavljene pamučne jakne. Trebalo je da prepešačimo svega desetak kilometara za nekih četiri do pet sati, budući da smo morali da nosimo i torbe sa namirnicama i opremom. Nije prošlo mnogo vremena, a mraz mi se uvukao u kosti. Kroz dva sata bio sam već promrzao. Pogledao sam oko sebe i video da svi mrznu, čak i stražari, mada su bili obučeni u tople kapute. Policijski psi koji su nas pratili bili su prekriveni injem. Pokušali smo da hodamo brže ne bismo li se zagrejali, međutim osetio sam da su mi prsti na nogama i rukama potpuno promrzli, odrveneli. Kada bismo posustali, stražari bi odmah počeli da viču na nas: „Brže! Brže ili ćete se smrznuti!“ Počeo sam da posrćem, jer me noge više nisu slušale. Odjednom sam osetio da me neko pridržava za mišicu. Pogledam, kad ono pored mene neki starac, što me je veoma iznenadilo. Zašto li se on brine oko mene? Zamalo što nisam pao. Starac me drži za ruku tako čvrsto da ne mogu da padnem i govori mi: „Ne očajavaj. Samo brže hodaj, tako će ti biti toplije. Tako ćemo brže stići tamo kuda idemo, s Božjom pomoći.“ Nastavio sam da hodam, no posle pola kilometra osetih da gubim svest. Nisam video put pred sobom, okliznuo sam se i pao. Pokušao sam da ustanem, ali ruke i noge kao da više nisu bile moje. Osvestio sam se od pada i shvatio da mi je došao kraj. Smrznuću se od zime i umreti. Video sam noge ostalih zatvorenika kako me obilaze. Starac je stao pored mene. Znam šta je sledeće: kada me mimoiđe i poslednji zarobljenik u koloni, prići će mi stražari i udarati me nogama. Ako ne budem mogao da ustanem, pucaće u mene, a u izveštaju koji će podneti logorskim vlastima napisaće da su bili prinuđeni da me ubiju jer sam pokušao bekstvo.
Ne znam zbog čega, ali starac i dalje stoji pored mene. Prilazi stražar i šutira me u stomak. „Diž“ se!“ dere se. Svestan sam svega, ali ne mogu ni da se pomerim. Čujem starca kako govori stražaru: „Pomozite mu, druže. Smrznuće se.“
Prilazi drugi stražar i pita svog komandanta: „Druže komandante! Možda da mu dam malo alkohola? Imam kod sebe pljosku…“
Komandant naređuje da se ide napred i ostaje pored mene. Starac ih opet zamoli da mi pomognu. Čemu, kad sam već u polusmrznutom stanju, bilo bi im mnogo lakše da me jednostavno streljaju. Jedan logoraš manje ili više, koga je briga za mene? Nije mi jasno kako, ali starac nije nimalo uplašen. Ja sam pao, ali on je istupio iz kolone. Neće ni on izbeći streljanje. Komandant nešto govori stražaru koji skida automatsku pušku s ramena. Gotovo je. Sad će da nas ubiju. Stražar nam prilazi, dodaje pušku komandantu i obraća se starcu. „Hajde deda, hajde da ga podignemo.“ Podižu me. Stražar vadi iz džepa pljosku i prinosi mi je ustima. Alkohol mi se sliva niz grlo. Vrlo brzo osetih kako mi unutrašnjost tela gori. Popio sam nekoliko gutljaja. Stražar i starac počeše da me dobacuju jedan drugom da bi mi proradio krvotok. To me je grejalo spolja, a alkohol me je grejao iznutra. Namerno su me bacili na zemlju i terali me da ustanem. Ruke su počele da me peku, osećao sam kao da mi prsti na nogama gore, što je bilo veoma bolno. Živnuo sam. „Hvala“, rekoh stražaru.
„Nemoj meni da se zahvaljuješ, nego ovom ovde dedi, što se usudio da ostane pored tebe.“ Zatim se obrati starcu: „Kako si smeo da istupiš iz kolone, kad znaš za pravilo: dva koraka u stranu – smrt na licu mesta?“
Starac se pokloni i reče: „A zašto bih se bojao? Svaki čovek ima dušu. Znao sam da ćete pomoći. Bog nikada ne ostavlja čoveka koji strada!“
Stigli smo kolonu. Ljudi su bili zapanjeni što smo još živi. Nikad im nisam ispričao kako sam preživeo.
Taj starac je bio otac Arsenije. Tako smo se upoznali. U početku sam ga znao samo kao Pjotra Andrejeviča, tek kasnije sam saznao da je sveštenik. Otac Arsenije je ušao u moj život unoseći nešto veliko: veliku radost, svetlost, dobrotu i to do te mere, da sam se od tog doba sasvim promenio. Sećajući se ovog događaja, i sada često pomislim: „Otac Arsenije je bio u pravu – mnogi ljudi imaju seme dobrote u sebi, samo što je ono ponekad skriveno. Naše je da pronalazimo dobro u ljudima, kao što je otac Arsenije osetio dobrotu kod stražara i komandanta.“
Kad sam boravio u Kaluškoj oblasti 1963., slučajno naiđoh na komandira koji mi je onomad spasao život. Postao je civil i radio u fabrici kao mehaničar. Prišao sam mu i rekao: „Dobro jutro, druže komandante.“ Nije me prepoznao, no kada sam ga podsetio na onaj događaj, obradovao se. Porazgovarali smo o prošlim vremenima i on reče: „Da, bila su to mučna vremena. Teško mi je i danas kad se setim…“
Upitah ga: Kako to da nas tada niste ubili? I da mi je onaj stražar dao alkohola da se zagrejem?“
„I mi smo ljudi“, odgovorio je. „I još nešto: zbunio nas je onaj starac. Znao je da se zbog takvog prestupa gubi glava, ali se nije bojao da vam pomogne. Reći ću vam istinu: mi stražari smo često spominjali tog starca. Bio je nekako poseban, srdačan, topao… Kažu da je bio sveštenik. Gde li je sada?“
Rekoh mu da je otac Arsenije još živ. Razgovarali smo dugo, bivši komandant i ja. Svratili smo u kafanu i popili po votku, nastavljajući priču o prošlosti. Sa ocem Arsenijem sam bio u vezi sve dok se nije upokojio. Sačuvao sam sva njegova pisma. Prosto moram još jednom da ponovim: bio je to izuzetan čovek.
Napisao agronom, predsednik jednog kolhoza u kaluškoj oblasti.
 
 

 
 

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *