NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 

OTAC ARSENIJE (1893-1973)
jeromonah, politički zatvorenik, duhovnik

 

 
ODLAZAK
 
Bližio se kraj 1957. Ocu Arseniju beše preostalo još šest godina do isteka zatvorskog „roka“, jer mu je 1952. godine kazna produžena na još deset godina. Nekoliko puta je pozivan u upravu logora. Tamo su ga ispitivali, vodili zapise, popunjavali formulare, čekali uputstva i konačno, u proleće 1958. godine, saopštili mu da je pušten na slobodu, zbog opšte amnestije. To mu je rečeno, iako je, nekoliko godina ranije, većina ostalih zatvorenika oslobođena istom takvom amnestijom.
Vest o oslobađanju saopštili su mu veoma nemarno, kao da mu poručuju da je za njega stigao paket, niko ni ne spomenu da je otac Arsenije u tom logoru proveo mnogo, mnogo godina bez ikakve krivice. Samo jedan od njih, član nadležne komisije, rekao je sa izvesnim divljenjem: „Vidi ovo! Stari je još živ – red je da ga pustimo!“
I tako, otac Arsenije dobi preobuku, putnu ispravu, novac koji je zaradio poslednjih godina, kao i uverenje pomoću koga će mu biti izdata lična dokumenta kad bude stigao u svoje mesto boravka. Mesto boravka? Gde je to? Kada su mu izdavali putnu ispravu pitali su ga kuda ide. Otac Arsenije reče ime stare varoši u blizini Jaroslava, koju je često posećivao i gde je jedno vreme živeo dok je bio student. Bio je potpuno nenaviknut na slobodu, život izvan logora nije mogao ni da zamisli i u tom trenutku skoro da mu je bilo svejedno kuda ide.
Pritiskao ga je neizreciv umor i iscrpljenost. „Sve je u Božjim rukama“, rekao je. „Bog će se o svemu postarati.“
Trebalo mu je odmora da bi mogao da prikupi snagu; potrebno mu je bilo da neko vreme provede sam, da pronađe mir i da se sabere u molitvi. Tek tada će moći da se ponovo vidi sa svojoj duhovnom decom. Trenutno nije imao ni malo snage, održavala ga je samo molitva.
Severno proleće je naglo počelo, topao vetar topio je sneg sa brda i po putevima. Bilo je suvo, najezde komaraca još nisu počele, ptice selice su se vratile, vazduh je strujao nadom i energijom. Sa torbom u kojoj je nosio ono malo svojih stvari, u novim cipelama, crnim pantalonama i novoj vatiranoj pamučnoj jakni, sa kapom „ušanjkom“ na glavi, izašao je otac Arsenije kroz logorsku kapiju. Topao, radostan povetarac mrsio mu je kosu, ispunjavajući jutro prijatnom svežinom i poigravajući se sa prašinom na putu.
Kada je prošao kontrolni punkt, okrenuo se prema logoru i uz duboki poklon blagoslovio ga znakom krsta. Stražari su ga posmatrali u čudu: odlazio je starac koji je u logoru preživeo mnoge godine.
Krenuo je, zatim, putem koji je vodio uzbrdo, ponovo se okrenuo i posmatrao logor. Prizor je bio jadan. Nekoliko kula sa bodljikavom žicom – to je sve što beše ostalo od logora. Iza bodljikave žice mogle su se videti gomile cigli, polu-spaljene barake, porušeni stubovi i ostaci stražarnica. Otac Arsenije je pamtio ovaj logor u njegovoj prvobitnoj veličini, kada on beše prepun ljudi koji su u njemu živeli strašnim, teškim životom.
Otac Arsenije se skloni sa puta i poče da se moli, sećajući se mnogih koji su na tom mestu ostavili svoje živote, kao i onih kojima je Bog podario slobodu. Mnoge i premnoge teskobom ispunjene godine su prošle od dana kada je otac Arsenije prvi put stupio u logor, no Bog ga nikada nije napuštao, već ga je spasao i dao mu da, u tom moru tuge i bola, spozna lepotu i veličinu ljudske duše. Upoznao je ovde mnoge ljude koji su mu pokazali čemu Hrišćanska duša treba da stremi i šta da traži.
Ovde je, okružen ljudskim stradanjem i bolom, naučio da se u tišini moli među ljudima. Ovde je, poučen primerima pravednika i običnih ljudi, naučio da i on mora da uzme na sebe stradanja drugih i da ih nosi, da je to Hristov zakon. Otac Arsenije u molitvi zablagodari Bogu i Majci Božjoj, kao i svima onima koji su ovde živeli, koji su mu pomogli i od kojih je učio.
Neki kamiondžija poveze oca Arsenija do obližnjeg sela u kome je sada živeo i radio, kao običan službenik, bivši logorski nadzornik koga su zvali „Pravedni.“ Lako je pronašao njegovu kuću.
Teško je bilo naviknuti se na atmosferu slobodnog sela. Nije bilo vike, ni kriminalaca, ni dnevnog rasporeda, ni psovki.
„Pravedni“, čije ime beše Andrej Ivanovič, zajedno sa svojom ženom isprati oca Arsenija do železničke stanice. Za dva dana, koliko beše proveo kod Andreja Ivanoviča, otac Arsenije je jedva uspeo da shvati da se zaista nalazi na slobodi. Andrej Ivanovič doplati voznu kartu oca Arsnija, kako bi mu put bio ugodniji. Otac Arsenije dobi donji ležaj u vagonu za spavanje. On stavi svoju torbu pod glavu i zatvori oči.
Voz je poskakivao na šinama, točkovi su kloparali u ujednačenom ritmu. Napolju je prolazila tajga, smenjivale se sibirske reke i jezera. Pred njegovim zatvorenim očima ređali su se likovi ljudi, od kojih većina behu pokojni, mada su neki još bili među živima. Imaće prilike da ih vidi. Novi život mu je izgledao vrlo neizvestan, sve mu je bilo nepoznato. No, Bog je uvek bio tu, i uz Njegovu pomoć će uspeti nekako da započne novi život. Ove rasejane misli prestadoše da ga tište i on poče da se moli.
Najednom začu nečiji šapat: „Moramo da pripazimo. Ovaj je logoraš. Mogao bi da nas opljačka!“ Drugi glas odgovori, takođe šapatom: „Nikako ne razumem zašto ih puštaju. Trebalo bi ih sve postreljati.“ Otac Arsenije otvori oči i vide preko puta sebe mladi par…
Voz se kretao. Iza njih su ostajale stanice, reke, gradovi. Ljudi su na peronima slobodno hodali, i razgovarali, vodili svoj život.
Otac Arsenije se pomoli za početak novog života i za one koji su zauvek ostali u logoru.
Znaci proleća postajali su sve očigledniji što su se više kretali prema jugu. Kada su počeli da se približavaju Moskvi, sve je već bilo u cvetu. Strašna prošlost vezana za „specijalni“ logor nestade, da se više nikad ne povrati. Došao je kraj periodu užasnih stradanja koje je Rusija pretrpela.
Gledajući kroz prozor i ne videći ništa, otac Arsenije se molio i blagodario Bogu, Presvetoj Bogorodici i svima svetima za milost i pomoć koja mu je darovana. Molio je za pomoć svima onima koje je znao i koje je voleo.
Voz se približavao mestu u kome će otac Arsenije početi novi život i u kome će nastaviti da služi Bogu i svojim bližnjima.

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *