NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 

OTAC ARSENIJE (1893-1973)
jeromonah, politički zatvorenik, duhovnik

 

 
STVARI SE MENJAJU
 
Vest o Staljinovoj smrti doprla je do zatvorenika tek tri dana nakon što se dogodila, i to sasvim slučajno, preko stražara. Uprava logora iz nepoznatih razloga nije htela da se ova vest obelodani.
Bio je mart mesec, ledena zima, snežne oluje su besnele logorom i ponekad onemogućavale bilo kakvu vezu sa spoljnim svetom. Zajedno sa vesti o Staljinovoj smrti u logor se potkralo i opšte osećanje nelagodnosti, brige, strepnje, a najviše neizvesnosti. Svako se pitao: „Šta će se sada desiti? Hoće li sve biti kao pre, ili će se stvari promeniti, možda nagore? Hoće li nas sve poslati na streljanje?“ Svi su u tišini čekali da se nešto dogodi.
Prva dva meseca posle pristizanja vesti život u logoru se odvijao kao i pre, a posle toga je nešto počelo da se jedva primetno dešava: kao da je neko počeo da gura klipove u točkove mehanizma koji je do tada dobro funkcionisao. Svi su i dalje teško radili, ishrana je i dalje bila loša, zatvorenici su i dalje umirali, ali više nisu dovodili nove osuđenike u logor. U ponašanju članova logorske uprave nazirala se izvesna doza nesigunosti, a stražari su čak počeli da sa zatvorenicima razmenjuju šale.
Otprilike godinu dana posle Staljinove smrti, promene su postale vidljivije. Hrana je postala bolja, nije više bilo psovanja ni batinanja zatvorenika. Nadzornici su postali uljudniji. Inspektori su sada dolazili iz Moskve. Sa kapa i rukava skinuti su brojevi i zatvorenici su prozivani po imenu. Pojedini slučajevi su ponovo razmatrani, saslušavani su novi svedoci, a neki zatvorenici su čak slati u mesto gde im je izrečena presuda na ponovno suđenje. Primanje pisama, pa čak i paketa, bilo je sada dozvoljeno. Zatvorenici su počeli da dobijaju platu za rad, kao i kvalitetniju odeću i hranu.
Prvi put do tada u logor je došla komisija, ispitala nekoliko stotina zatvorenika, a zatim otišla. Kroz dva meseca, pojavila se nova komisija, koja se u logoru smestila na duže vreme, a zatim pojedinačno ispitala slučaj svakog zatvorenika ponaosob. Najpre su oslobođena vojna lica, zatim članovi Kompartije, a za njima naučnici i viđeniji zemljoposednici.
Prošlo je još neko vreme, a onda su oslobođeni kriminalci: objavljena je opšta amnestija svih zločinaca. Logor više nije nosio naznaku „specijalni“ – sada se vodio kao običan logor. U njemu su ostali samo bivši pripadnici policije, vlasovci, kriminalci sa teškim prestupima koji nisu pomilovani opštom amnestijom, kao i oni politički zatvorenici čije bi oslobađanje ugrozilo nečiji život.
U roku od godine i po dana, u logoru je ostala samo desetina pređašnjih stanovnika. Mnoge barake su ostale sasvim prazne, broj stražara i nadzornika je prepolovljen. Odlučeno je da se smanji površina logora. Osmatračnice sa reflektorima su izmeštene, bodljikava žica je sada okruživala mnogo manju površinu. Barake koje su ostale izvan zaštićenog prostora zjapile su prazne; na kraju su spaljene. Za sve to vreme, otac Arsenije je premeštan iz jedne barake u drugu. Svi njegovi prijatelji su otišli. On je i dalje neprestano prebivao u molitvi, i dalje je pomagao svima. Sada je mogao da piše svojoj duhovnoj deci, nestrpljivo očekujući njihov odgovor. Zatvorenici koji su sa njim ostali u logoru behu ogorčeni i vazda puni gneva. Teško je bilo sprijateljiti se sa bilo kime. Ona dva – tri sveštenika i nekoliko verujućih koje je otac poznavao osećali su se izgubljenim i ugnjetenim, bez nade da će biti oslobođeni. Pisali su žalbe vlastima i iz nekog razloga držali se po strani od ostalih. Nisu govorili ni sa kim.
Ovo je za oca Arsenija bilo možda najteže vreme. Oko njega je bila sve sama pustoš. Ostala mu je samo molitva, i njome je živeo, no beše mu veoma teško. Posebno mu je teško padalo što je goreo željom da pomogne, da čini dobro, ali nije imao kome.
Sredinom 1956. status oca Arsenija je promenjen: dobio je dozvolu da povremeno izlazi iz logora radi odlaska u obližnje selo. Oslobođen je teškog rada i prebačen u invalidsku komandu.
U martu 1957, logor beše skoro sasvim pust. Nekoliko puta je smanjivana površina logora, mnoge barake spaljene, a iza bodljikave žice mogli su se videti dimnjaci nagaravljeni od vatre. Navoji zarđale bodljikave žice nalazili su se svuda, razbijena prozorska stakla su se presijavala na suncu, a cigle su bile razbacane svuda po zemlji.
Otac Arsenije je primao mnogo pisama, što mu je pričinjavalo veliku radost. Pisma su u početku stizala od Vere Danilovne, zatim od Alekseja, Irine, Serafima Sazikova i Aleksandra Avsenkova. Kasnije, veoma neuobičajenim putevima dobio je poruku od Abrosimova, koji je sada nosio čin general-lajtnanta. „Sve pamtim!“ pisao je Abrosimov. „Ništa nisam zaboravio. Trudim se, ali mnogo toga mi stoji na putu. Sećam se svega, sećam se vas! Uzdam se da ćemo se uskoro sresti pod drugačijim okolnostima. Ne gubite nadu!“
Otac Arsenije je odgovarao na sva pisma. Duboko je preživljavao ono što se dešavalo u životima njegove duhovne dece. Često bi iz pisama ljudi koje nije video mnogo godina saznavao toliko mnogo, da mu se činilo kao da se oni nalaze tu, pored njega.
Nadzornik koga su nazvali „Pravedni“ otišao je iz njihovog logora. Ovaj prostodušni čovek mnogo je nedostajao ocu Arseniju.
U logor su, zbog novih prestupa, ponovo dovedeni neki od amnestiranih kriminalaca. Ovi su bili posebno žestoki i bahati i nisu ni malo strahovali od logorskih stražara. Načelnik logora je iznenada smenjen i sve se iznova promenilo. Uslovi rada su postali strožiji, ali je kvalitet hrane poboljšan. Kazne za neposlušnost bile su veoma rigorozne, ali nasilja, okrutnosti i poniženja više nije bilo.
Život je tekao dalje. Otac Arsenije se pomirio sa Božjom voljom.
Bila je to poslednja baraka u koju je smešten pre oslobađanja. U njoj nije bilo ni jednog od njegovih prijatelja. Svi su bili ili oslobođeni, ili premešteni drugde. Mnogi su pomrli.

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *