NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 
Kazivanja o svome duhovnom ocu sastavio sluga Božji Aleksandar.
 
UVOD
 
U novije vreme štampana su mnoga svedočanstva o životu političkih zatvorenika u Rusiji u Staljinovo doba. Pisali su ih naučnici, pripadnici vojske, pisci, bivši boljševici, obrazovani ljudi svih zanimanja, ali i prosti ljudi, seljaci i radnici. Ipak, mislim da do danas niko nije pisao o milionima Pravoslavnih koji su ostavili svoje živote po stratištima logora i kazamata, koji su bili podvrgavani najstrašnijim mučenjima i isleđivanjima. Oni su stradali i ginuli za svoju veru, u ime Boga kojega se nikada nisu odrekli. Umirući, oni su Mu pojali hvalu i On ih nije napustio.
Zapečatiti usne i ćutati o ovome značilo bi prepustiti zaboravu sve patnje, krstonosni put i smrt miliona mučenika koji su postradali Boga radi i radi nas koji smo ostali da na zemlji živimo.
Naša je dužnost pred Bogom i pred Njegovim ljudima da progovorimo o ovim mučenicima.
U ova preteška vremena postradali su najbolji muževi Ruske Pravoslavne Crkve: sveštenici, episkopi, starci, monasi i duboko verujući narod u kome je goreo neugasivi plamen vere. Po svojoj snazi, ova vera beše jednaka onoj koju su ispovedali prvi mučenici za Hrista, možda čak i jača. U ovoj knjizi susrešćemo se sa samo jednim od ovih, još uvek nekanonizovanih svetitelja. A koliko je mnogo bilo onih koji su nas radi stradali!
Dvadeset je vekova čovečanstvo uzrastalo u Bogopoznanju. Hrišćanska vera je ljudima darovala svetlost i život; pa ipak, u ovom, dvadesetom veku, bilo je i takvih ljudi koji su svesno odbacili ovo bogato i sveto nasleđe i koji su se opredelili za zlo. Umnožavajući to zlo u sebi i drugima, poslali su milione nevinih ljudi u mučeničko stradanje i smrt.
Bog je blagoizvoleo da sa ocem Arsenijem provedem u logoru samo kratko vreme. Ipak, i to malo vremena provedeno sa njim bilo mi je dovoljno da uđem u veru, da postanem njegovo duhovno čedo, da krenem njegovim putem, da budem svedok njegovoj dubokoj ljubavi prema Bogu i ljudima, da shvatim šta znači biti pravi Hrišćanin.
Prošlost se ne sme zaboraviti – ona je temelj sadašnjosti i budućnosti. Zato osećam da mi je dužnost da sakupim što više materijala o životnom putu oca Arsenija. Da bih sabrao sva ova dragocena kazivanja o njemu, razgovarao sam sa njegovom duhovnom decom, čitao pisma koja im je pisao i svedočenja ljudi koji su ga poznavali.
Duhovne dece oca Arsenija je bilo mnogo. Kud god ga je Bog slao, sticao je nova duhovna čada. Bilo ih je u gradu u kome je ranije živeo dok je bio istoričar umetnosti, a kasnije rukopoložen za sveštenika i u kome je osnovao zajednicu verujućih – Hrišćansko bratstvo, bilo ih je u selima u kojima je bio proteran, bilo ih je u gradiću izgubljenom u šumovitom severu gde je proveo nekoliko godina, a bilo ih je i u zloglasnom logoru „specijalnog režima“. Među njegovom duhovnom decom bilo je fabričkih radnika, seljaka, intelektualaca, kriminalaca, političkih zatvorenika, bivših komunista, kao i logorskih starešina raznih činova. Dolazeći u dodir sa ocem Arsenijem, oni su postajali njegova duhovna deca, prijatelji, vernici i sledbenici.
Da! Beše ih mnogo koji su, kada su ga upoznali, krenuli za njim. Oni koje sam lično poznavao ispričali su mi ono što su o njemu znali i čemu su bili svedoci.
Prilikom svakog susreta sa ocem Arsenijem, pokušavao sam da saznam više o pojedinostima iz njegovog života, no mada smo često razgovarali, retko je govorio o sebi. Neke od tih razgovora uspeo sam da zabeležim dok je još bio živ. Tada sam mu davao svoje beleške da ih pregleda i pitao ga: „Je li ovako bilo?“ „Da“, odgovarao bi uvek. A onda bi uvek dodao: „Sve je nas Bog poveo različitim stazama i putevima, i svaki čovek ima, ako se samo potrudiš da dubinski sagledaš njegov život, nešto o čemu je vredno pisati. Moj život je, poput mnogih, uvek bio isprepletan sa životima drugih ljudi i tekao uporedo sa njihovim. Svačega je tu bilo. Ali sve je Bog tako uredio.“
Često se dešavalo da ponešto ispravi u mojim beleškama. Tada sam, naravno, morao da menjam nazive mesta i imena skoro svih ljudi o kojima je bilo reč. Neki od njih su i dalje među živima i – ko zna? Zla vremena se mogu povratiti.
Traganje za materijalom je bilo naporno, ali je urodilo plodom: mnoga kazivanja i sećanja izneta su u ovoj knjizi. Obrada knjige je daleko od savršenstva, ali uspeva da oživi pred nama lik oca Arsenija.
Kada sam započeo posao, nisam imao predstavu o količini materijala koji će mi biti dostupan, niti sam znao koje će prirode taj materijal biti. Sada, po obavljenom poslu, mišljenja sam da je najkorisnije da se knjiga podeli na tri dela: prvi deo nosi naziv Logor, a drugi deo, sastavljen iz već prikupljenih zapisa, nazvao bi se Put. Drugi deo bi sadržavao pisma, sećanja i kazivanja ljudi koji su poznavali oca Arsenija. Što se trećeg dela tiče, materijala ima mnogo, a biće potrebno i mnogo rada da se sve to objedini. Neka bi mi Bog pomogao u tome.
Sujeta bi bila reći: „Ja sam sakupljao“, „ja sam pisao.“ Mnogo je ljudi prikupljalo, zapisivalo i delilo sa mnom sećanje na oca Arsenija. Za ovaj poduhvat zaslužno je na desetine ljudi koji su poznavali i voleli oca Arsenija. Ja sam samo pokušao, kao i svi oni koje je otac Arsenije podigao i usmerio na put vere, da mu se makar malo odužim što me je izbavio od propasti i dao mi novi život.
Po čitanju ove knjige, pomolite se za zdravlje i spasenje sluge Božjeg Aleksandra. To će biti moja velika nagrada.
 

   

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *