NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 

OTAC ARSENIJE (1893-1973)
jeromonah, politički zatvorenik, duhovnik

 

 
U IME BOGA ZAPOVEDAM TI: PRESTANI!
 
Evo još jednog događaja koji je Avsenkov ispričao, koji je ostavio na njega možda još dublji utisak.
„Zaključavanju barake uvek je prethodila prozivka. Sve bi nas isterali napolje. Morali bismo da se postrojimo u vrstu i da čekamo prozivku. Temperatura je mogla biti dvadeset pet stepeni ispod nule, mogla je da pljušti kiša, komarci su mogli da nas ujedaju bez milosti, ali pravilo se nikada nije menjalo: svi su bezuslovno morali da izađu napolje na prebrojavanje.
„Te večeri smo svi, kao i uvek, požurili u vrstu ispred barake. Bilo je veoma hladno, ali morali su da nas prebroje dva puta: jedan zatvorenik je nedostajao. Smrzavali smo se, a nadzornike je obuzeo gnev. Počeli su da nas prebrojavaju po treći put, kad iz barake odjednom istrča mladić od svojih 25 godina i pokuša da na brzinu pronađe svoje mesto u vrsti. Nije imao vremena da stane u red, jer su se nadzornici istom bacili na njega i stali da ga šutiraju. Mladić pokuša da objasni zašto je zakasnio, no nadzornici su ga nemilosrdno udarali. U svima nama je ključao gnev, ali niko se nije usudio da izusti reč.
„Stajao sam u vrsti pored oca Arsenija i najednom ga video kako izlazi iz vrste, osenjuje se znakom Krsta, zatim kako krstoobrazno blagosilja nadzornika koji je tukao mladića. Čuh jasno njegov glas: „U ime Boga, zapovedam ti: prestani! Prestani sa tim!“ Zatim nas sve blagoslovi širokim znakom Krsta i vrati se u vrstu. Nadzornik smesta prestade da tuče mladića i ponovo poče da prebrojava zatvorenike; mladić se nesigurno uspravi i stade na svoje mesto.
„Kasnije upitah čoveka koji je stajao pored mene: „Jesi li video šta je Pjotr Andrejevič učinio kad su tukli onog mladića?“
„Učinio? Šta je učinio? Stajao je kao kip!“
„Sve je ovo ostavilo na mene ogroman utisak; bio sam svedok moći kojom je Bog obdario oca Arsenija. Da nije možda u pitanju hipnoza, pomislio sam, no tada mi sinu odgovor: „Naravno da nije. Otac Arsenije ovakve i slične stvari ne čini radi sebe, već radi drugih.““
U logoru je bilo mnogo različitih ljudi. Neki su bili fanatici, skrenuli s uma. Bili su posve uvereni u svoje stavove i kao posledica toga, gledali na ostale kao na izgubljene ovce. Ovakvi fanatici bi često pomagali ljudima, no sticao se utisak da su pomagali radi sebe i svoje koristi, a ne za dobro drugih.
Otac Arsenije je bio voljen. Neki su pokušavali da ga ubede da pogrešno veruje, na šta bi otac uvek odgovarao: „Pokušavam li ja da te ubedim da ti krivo veruješ? Slušaj svoju dušu šta ti govori i otkrićeš istinu. Sećaj se reči svetog apostola Pavla: „nosite bremena jedni drugih i tako ispunjavajte zakon Hristov.“ Zlo možeš pobediti samo dobrim.
I ja sam uvek osećao: upravo to što je nosio bremena drugih, omogućavalo mu je da trpi sopstveno stradanje. To je ljude privlačilo k njemu, a njemu samome davalo snagu duha kojom je primoravao druge da izvršavaju ono što bi im nalagao da urade u ime Boga. Primer za to su ova dva slučaja koja sam ovde izneo.

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *