NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 

OTAC ARSENIJE (1893-1973)
jeromonah, politički zatvorenik, duhovnik

 

 
„NEĆU TE OSTAVITI“
 
Jednom, za vreme jednog od mnogobrojnih razgovora sa ocem Arsenijem, Sazikov reče: „Oče Arsenije, vidim da izgovaraš molitve napamet, pošto nemaš crkvenih knjiga. A mi smo čuli da možemo da ti nabavimo neke knjige. Sivi je nešto napomenuo svojim ljudima, a oni mu rekoše da je to izvodljivo.“
„Za ima Boga, molim vas da ne uzimate ničije knjige – greh bi bio na moju dušu.“
„Naravno da nećemo, oče Arsenije, zar misliš da bismo mi to učinili? Sve ćemo urediti tako da niko ne strada. Postoji mesto gde logorski službenici drže sve stvari koje se oduzimaju čim neko novi stigne u logor. Čuli smo, iz pouzdanih izvora, da tamo ima i knjiga, koje tamo leže već dugo. Momci su odlučili da „dignu“ ceo sanduk sa knjigama, a ja sam im rekao da uzmu i verske knjige, čak sam im rekao i koje.“
Ovo je veoma zabrinulo oca Arsenija. Kako to da prihvati? Tu noć je probdeo u molitvi, a pred jutro ga uhvati lagan san. On vide tada kako u baraku ulazi neki stari monah koji ga blagoslovi i reče mu: „Ne boj se, Arsenije! Uzmi šta ti treba, i moli se Svetom Mitropolitu Alekseju Moskovskom!“ Osenivši ga ponovo znakom krsta, monah izađe, lagano i dostojanstveno.
Drugog dana u baraki nasta velika gužva. Poče opšti pretres, a neki zatvorenici su odmah poslani u specijalni sektor na ispitivanje. Vlasti su otkrile da su kriminalci ukrali sanduk sa konfiskovanim stvarima.
Posle deset dana, Sazikov dade ocu Arseniju dve knjižice: Sveto Jevanđelje i Trebnik. Otac Arsenije ih primi sa strahom Božjim, ode do svoje postelje, otvori knjigu Jevanđelja i zadrhta pred neshvativom milošću Božjom: sa unutrašnje strane poveza nalazio se mali komad svile, površine ne veće od 5 kvadratnih santimetara; materijal beše star i već požuteo. Ispod komada svile stajao je natpis: „Antimins[1]*, mošti Sv. Alekseja, Mitropolita Moskovskog, 1883.“ Pored ovoga, u povez beše urezana srebrna ikonica, veličine novčića od dvadeset kopejki. Otac Arsenije načini zemni poklon pred ovom svetinjom i zablagodari Bogu: „Gospode, Tvojom milošću sam još živ, velika su dela Tvoja“, i zaplaka od radosti.
„Oče Arsenije, svaki put kad završiš molitvu uz pomoć ovih knjiga, daj ih meni ili Sivome. Kod nas ih niko neće naći, ali ako bude pretresa, kod tebe će ih odmah otkriti, i oduzeće ti ih. Ne brini, nećemo ništa oskrnaviti, samo ćemo ih čuvati na bezbednom.“
Posle ovoga, nastade vreme velike radosti za oca Arsenija. Obavljao je svoje poslove, a uveče bi uz drhtavu svetlost sveće čitao Jevanđelje i služio redovne službe. Kada je bilo vreme za ustajanje, vraćao bi knjige Sazikovu.
Prošlo je dva meseca, pretresi su se proredili. Otac Arsenije bi ponekad zadržavao Jevanđelje kod sebe i preko dana, no tada bi ga uvek skrivao iza jedne daske na zidu, kako mu je savetovao Sazikov. Činilo mu se da je to mesto bezbedno, čak i prilikom noćnih i dnevnih pretresa. Jednom, kada je završio svoj posao u baraki, dok se drugi zatvorenici još nisu vratili, on izvadi jevanđelje iz skrovišta i poče da čita. Odjednom se uz tresak otvoriše vrata i u baraku banuše narednik, tri vojnika i nadzornik zvani „Pravedni.“ Otac Arsenije u prvom trenutku nije mogao da se snađe, no onda sakri Jevanđelje u unutrašnji džep fatirane pamučne košulje koju je nosio na sebi i poče da se moli Bogu u sebi.
Vojnici ispreturaše celu baraku. Sa poda povadiše sve rasklimane daske. Poskidaše i daske sa zidova, a zatim narediše zaverenicima da svako istrese sadržaj svoje torbe na pod. Dođoše i do oca Arsenija. Narednik iz specijalnog odelenja naredi Pravednom: „Pretraži popa, nadzorniče!“ i nastavi dalje sa vojnicima da vrši pretres.
Pravedni stade da pretresa oca Arsenija i, naravno, odmah napipa Jevanđelje. Ruka mu se malo zadrža na njemu, zatim ga izvuče i neprimetno stavi u svoj džep, a onda nastavi sa pretresom. Kad je završio, reče naredniku:
„Nema ništa.“
„Prebrzo si ga pretresao! Skidaj se, pope! Sad ćeš da vidiš šta je pretres!“
Otac Arsenije svuče sve sa sebe i vojnici stadoše da pregledaju njegovu odeću, da proveravaju šavove. Najzad pobacaše na pod sve što se nalazilo po džepovima. Naravno, ništa nisu našli. Narednik je bio veoma ljut. Opsova oca Arsenija i ode.
Otac Arsenije se obuče. Sve vreme se molio u sebi i plakao radi ove neočekivane milosti koju mu je Bog pokazao. Pokupi svoje stvari sa poda i zakrpi šavove koje su vojnici pocepali, a zatim se dade na posao čišćenja barake nakon pretresa.
Kroz otprilike sat i po, Pravedni uđe u baraku i upita oca Arsenija: „Ima li koga ovde?“
„Svi su na poslu“, odgovori otac Arsenije.
Pravedni pogleda unaokolo, zaviri ispod kreveta, a zatim brzo vrati knjigu ocu Arseniju i reče: „Ovo je jedna od ukradenih knjiga, zar ne?“
Otac Arsenije je ćutao.
„Odgovori mi. Odakle ti knjiga?“
„To je jedna od knjiga koje su nestale“, reče otac Arsenije.
„Jesi li lud? Razmisli malo! Ako držiš kod sebe Jevanđelje, moraš ga sakriti! Da ga je narednik pronašao, ubio bi te od batina.“ Zatim nastavi, šapatom: „Oprostite mi, oče! Teško je ovde, u logoru. Nije teško samo vama zatvorenicima, nego i nama, nama kojima je preostala još poneka mrvica savesti. Znam, oče Arsenije, sve znam. Znam koliko je život ovde težak za sve vas. Ali molim vas da se setite da smo i mi primorani da radimo ovde, u ovom krugu pakla, i to ne zato što smo kukavice ili slabići. Pomoći ću vam, pokušaću čak i da vas pošaljem nekuda gde će vam život biti malo podnošljiviji, ali za sve to treba vremena. Sve što budem radio, moraću da radim u najvećoj tajnosti, a pred drugima ću morati da budem naročito grub. Moraćete da me izvinete… Oprostite!“
Rekavši ovo, Pravedni ode, ne osvrćući se za sobom.
Otac Arsenije je gledao za nadzornikom i osetio stid zbog svog nepoverenja u Božju milost, u Njegove nesaznative puteve. Ponovo uvide kako je ljudska duša bogata i puna, kako je u svakoj duši moguće pronaći iskricu Božje ljubavi. Stade da se moli: „Pomiluj me, Bože, po neizrecivoj ljubavi Tvojoj i po velikoj milosti Tvojoj. Gospode, Bože moj, veliki si i preproslavljen u delima Tvojim. Evo pomagača o kojima mi je govorila Presveta Tvoja Mati. Zar sam ikada mogao da pomislim da je ovaj nadzornik od Tebe poslat radi pomoći meni bednome? Zar sam mogao…?“
Otac Arsenije se seti da je nadzornikovo ime Andrej i stade da se moli za njega, i dok se molio, čitav Andrejev život se otvorio pred njim i on uvide da je to dobar i velikodušan čovek.
 


 
NAPOMENE:

  1. Antimins: ikona naslikana na komadu svile u koju su utkane mošti svetitelja. Da bi sveštenik mogao da služi svetu liturgiju, on mora da ima antimins.
Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *