NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK

 

OTAC ARSENIJE (1893-1973)
jeromonah, politički zatvorenik, duhovnik

 

 
SAZIKOV
 
Vreme je prolazilo, a Sazikov se sve više vezivao za oca Arsenija, starao se o njemu i pričao mu o sebi, o svom detinjstvu. Njegova porodica, rodom iz Rostova, beše obrazovana, a on sam je završio rostovski industrijski institut i postao inženjer. Zatim je, sasvim slučajno, počeo da se druži sa nekim „prijateljima“, koji su ga povukli za sobom u svet podzemlja, posle čega mu je ceo život krenuo nizbrdo, te je skoro dvanaest godina živeo u među najgorim kriminalcima. Ponekad bi se osvrtao na svoj život i pitao kako se sve to dogodilo, ali nije uspeo da smogne snage da izađe iz tog kruga.
Jednu varijantu svoje životne priče ispričao je logorskim vlastima i svojim prijateljima, no ocu Arseniju je ispričao istinu o svom životu, ne tajeći ništa.
Na krštenju su mu dali ime Serafim, po Sv. Serafimu Sarovskom. Majka mu je bila pobožna žena, vodila ga je sa sobom u crkvu i učila ga veri, sve do njegove četrnaeste godine. Umrla je kad mu je bilo dvadeset dve. Otac ih beše davno napustio. Kada mu je majka umrla, Serafima kao da je ponela bujica: kao što to obično biva, počeo je sa sitnim krađama, koje su kasnije prerasle u oružane pljačke, pijanke, žestoke tuče i na kraju ubistva. Zločinima nije bilo kraja. Kad se jednom krene ovim putem, više nema zaustavljanja. Ako neko i pokuša da izađe iz ovog kola, „prijatelji“ će se vrlo brzo pobrinuti da se vrati natrag.
Zaboravio je šta ga je mati učila; stvarni život se mnogo razlikovao od njenih pouka. O Bogu nikada nije mislio. Da li je uopšte moguće pronaći Boga u svetu zločina? Osim toga, bilo je toliko mnogo drugih stvari o kojima je morao da brine.
Povremeno je imao sukobe sa Sivim. Sivi je bio čudan čovek: neverovatno okrutan, no ponekad bi iz njega sinuo bljesak njegove istinske duše – zaista je imao komplikovanu narav.
Sazikov je ranije radio na poslovima gde se krao veliki novac. Zapošljavao bi se u velikim firmama, robnim kućama ili na drugim mestima gde je svakodnevni promet novca bio veliki. Dok je radio svoj posao, pomno bi pratio način rada dotične firme. Žene su mu bile od naročite pomoći, jer je bio visok i naočit, lepo obučen i rečit. Svoje poslove je obavljao besprekorno, pa su ga pretpostavljeni uvek hvalili. Svi njegovi papiri i radne dozvole uvek su bili u savršenom redu. Imao je i veliko znanje – školovao se za inženjera. Dobro je poznavao i ekonomiju, te je postao veoma cenjen u robnim kućama i smatran za velikog stručnjaka. Uvek bi dobro proučio odlike svog radnog mesta, dobro bi upoznao način poslovanja firme, i na kraju bi mu polazilo za rukom da prisvoji ogromne količine novca iz kase.
U većini slučajeva krađe su prolazile glatko, mada je nekoliko puta odležao kaznu po zatvorima i logorima. Obično su ga hvatali u sitnijim krađama, dok se za pronevere u kojima se radilo o basnoslovnim količinama nije ni znalo. Ipak, jedan „prijatelj“ je pod pretnjom islednika odao vlastima da je Sazikov učestvovao u velikim krađama novca. Tada je osuđen na smrt streljanjem, no umesto toga ga poslaše da umre u „specijalnom“ logoru.
„Kad sam vas upoznao, oče Arsenije, zapanjili ste me“, reče Sazikov jednog dana. „Sve što činite, radi drugih činite. U početku sam mislio da sigurno imate neke koristi od toga, ili da niste pri zdravoj pameti. No, posmatrajući vas, shvatio sam da me podsećate na majku. Mnoge stvari koje me je učila kad sam bio dečak počele su da mi se vraćaju. Zaprepastio sam se kad ste me nazvali krštenim imenom – Serafim. Mislio sam, da nisam možda buncao u snu, ili dok sam bio bolestan, no posle sam uvideo da se slične stvari događaju i drugima, kada ste vi u pitanju.
„Pažljivo sam vas posmatrao, sve dok nisam sasvim jasno shvatio da vi ne živite sebi, nego drugima, a sve u ime vašeg Boga. Tada sam i ja počeo da se osvrćem na svoj život i uvideo da sam uvek živeo samo za sadašnji trenutak, bez imalo brige za budućnost. I, mislio se – kuda me je to odvelo? Nemam pravih prijatelja – samo „drugare.“ Nikome nisam potreban, a ako mi neko i pomogne, to čini samo iz straha.
„Dirnuli ste me u srce. Potpuno ste razoružali svojim primerom. Odlučio sam da raskrstim sa prošlošću. Ipak, to je veoma teško – kad se okreneš od ovakvih „prijatelja“, oni ti zariju nož u leđa. Inače, samo da znate da vas i Sivi posmatra. Kriminalci su u logorima duše izgubljene, naročito u specijalnim logorima. Ne boje se ničega, pošto znaju da će ionako umreti. Mi smo, u našoj baraci, uspostavili nekakav red, ali sa ovakvim ljudima to nije lako. Znam da ću skončati svoj život u ovom logoru, ali hteo bih da pođem vašim putem, hteo bih da verujem.“

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. Zoran Milosavljevic

    Postovani,

    Ova knjiga (OTAC ARSENIJE (1893-1973): JEROMONAH, POLITIČKI ZATVORENIK, DUHOVNIK) mi se veoma dopada ali mi nije jasno da li su dogadjaji i licnosti izmisljeni ili stvarni.
    Da li je otac Arsenije stvarno postojao?
    Da li mozete da mi pojasnite?

    Pozdrav,
    Zoran

  2. Da li moze da se kupi stampano izdanje ove knjige?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *