NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

 

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)
 

 
O PRVOM ČLANU SIMVOLA VERE
 
„Verujem u Jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca Neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.“
 
76. Verovati u Boga – znači biti tvrdo ubeđen u Njegovo postojanje, Njegove osobine i dela, i svim srcem prihvatati reči Njegovog Otkrivenja o spasenju roda ljudskog.
77. Iz Svetog Pisma može se saznati u čemu treba da se ogleda vera u Boga. Apostol Pavle piše: Bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu treba da veruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji Ga traže (Jevr. 11, 6). Dejstvo vere u Hrišćanima Apostol predstavlja sledećom molitvom Bogu za njih: Da vam po bogatstvu slave Svoje dade silu, da ojačate Duhom Njegovim u unutarnjem čoveku, da se Hristos verom useli u srca vaša (Ef. 3, 16-17).
78. Prava vera u Boga najneposrednije se ogleda u ispovedanju vere.
79. Ispovedati veru – znači otvoreno priznavati da se držimo pravoslavne vere, i to sa takvom iskrenošću i čvrstinom, da ni prelesti (obmane), ni pretnje, ni mučenja, pa čak ni smrt ne bi mogli da nas nateraju da se odreknemo vere u Istinitog Boga i u Gospoda našeg Isusa Hrista.
80. Apostol Pavle svedoči da je ispovedanje vere nužno za spasenje: Jer se srcem veruje za pravednost, a ustima se ispoveda za spasenje (Rimlj. 10,10).
81. Za spasenje je nužno ne samo verovati, nego i ispovedati pravoslavnu veru, jer ako bi se neko odrekao ispovedanja pravoslavne vere da bi sačuvao prolazni život ili zemaljske ugodnosti, on bi time pokazao da nema istinsku veru u Boga Spasitelja i u budući blaženi život.
82. U Simvolu vere nije rečeno: verujem u Boga, nego je dodato: u Jednog Boga – zato da bi se odbacilo lažno učenje neznabožaca, koji su, smatrajući stvorenje za Boga, mislili da je bogova mnogo.
83. Same reči učenja Svetog Pisma o jedinstvu Božijem unesene su u Simvol vere iz sledeće izreke Apostola Pavla: nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda, ali mi imamo samo Jednoga Boga Oca, od Kojega je sve iza Kojega smo mi, i Jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz Kojega je sve i mi kroz Njega (1. Kor. 8, 46).
84. Sama Suština Božija ne može se poznati. Ona prevazilazi svako poznanje, ne samo ljudsko, nego i anđeosko.
85. O ovome je u Svetom Pismu preko Apostola Pavla rečeno, da Bog živi u svetlosti nepristupnoj i da Njega niko od ljudi ne vide, niti može videti (1. Tim. 6, 16).
86. Iz Otkrivenja Božijeg mogu se izvući sledeći zaključci o Suštini Božijoj i glavnim Svojstvima Božijim: Bog je Duh Večni, Svedobri, Sveznajući, Svepravedni, Svemoćni, Sveprisutni, Neizmenjivi, Svedovoljni, Sveblaženi.
87. Sve ovo može da se vidi iz Svetog Pisma. Sam Gospod Isus Hristos je rekao: Bog je Duh (Jn. 4, 24). O večnosti Božijoj prorok David kaže: Pre nego se gore rodiše i sazda zemlja n vaseljena, i od veka do veka – Ti si Bog (Ps. 90, 2). U Otkrivenju Jovanovom stoji sledeće slavoslovlje Bogu: Svet, Svet, Svet jeste Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše i Koji jeste i Koji dolazi (Otkr. 4, 8). Apostol Pavle kaže da je Jevanđelje objavljeno po zapovesti večnoga Boga (Rimlj. 14, 25).
O Dobroti Božijoj Sam Isus Hristos je rekao: Niko nije dobar osim jednoga Boga (Mt. 19, 17). Apostol Jovan kaže: Bog je Ljubav (1. Jovan. 4, 16). Prorok David peva: Darežljiv je i milosrdan Gospod, dugo trpi i velike je milosti. Dobar je Gospod prema svima i žalostiv na sva dela Svoja (Ps. 145, 89).
O Sveznanju Božijem Apostol Jovan veli: Bog je veći od srca našeg i zna sve (1. Jovan. 3,20). Apostol Pavle kliče: O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega! Kako su neispitivi sudovi Njegovi i nenstraživi putevi Njegovi (Rimlj. 11, 33).
O Pravednosti suda Božijeg prorok David kaže: Pravedan je Gospod, ljubi pravdu; Lice će Njegovo videti pravednici (Ps. 11,7). Apostol Pavle veli kako će Bog dati svakome po delima Njegovim i da Bog ne gleda ko je ko (Rimlj. 2, 6,11).
O Svemoći Božijoj Psalmopojac kaže: Jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se (Ps. 33, 9). Arhanđel Gavrilo u Jevanđelju kaže: U Boga je sve moguće što kaže (Lk. 1, 37).
Sveprisutnost Božiju David predstavlja ovako: Kuda bih otišao od Duha Tvojega, i od lica Tvojega kuda bih utekao? Da izađem na nebo, Ti si onde; da siđem u pakao, onde si. Da se dignem na krilima od zore. i preselim se na kraj mora: i onde će me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja. Da rečem: mrak će me sakriti; ali je i noć kao videlo oko mene. Ni mrak neće zamračiti od Tebe, i noć je svetla kao dan: mrak je kao svetlost {Ps. 139, 712).
Apostol Jakov piše da kod Oca Svetlosti nema izmenljivostn ni senke promene (Jakovlj. 1,17).
Apostol Pavle kaže da Bog ne prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da nešto treba Njemu, Koji Sam daje svima život i disanje i sve (Dap. 17, 25). On Boga naziva Blaženi i Jedini Vladar, Car careva i Gospodar gospodara (1. Tim. 6, 15).
88. Bog jeste Duh, iako mu Sveto Pismo pripisuje telesne udove, na primer srce, oči, uši, ruke. Sveto Pismo se tu prilagođava običnom ljudskom jeziku, i treba ga shvatiti u duhovnom i uzvišenom smislu; na primer, Srce Božije označava Dobrotu ili Ljubav Božiju, Oči i Uši označavaju Sveznanje, a Ruke – Svemoć.
89. Bog je svuda, ali kaže se da On prebiva „na nebesima“ ili „u hramu“. Da, Bog je svuda, no na nebesima je naročito prisutan, tamo Ga blaženi duhovi slave u večnoj slavi; i u hramovima On je naročito prisutan, blagodatno i tajanstveno, i verni to prisustvo pobožno primećuju i osećaju; ponekad, ono se pokazuje kroz posebna znamenja.
Isus Hristos kaže: Gde su dva ili tri sabrana u Ime Moje, onde sam i Ja među njima (Mt. 18, 20).
90. Reči Simvola: “ Verujem u Jednog Boga Oca“ treba shvatiti u smislu odnosa prema tajni Svete Trojice, jer Bog je Jedan po Suštini, ali trojičan u Licima: Otac, Sin i Sveti Duh – Trojica Jednosušna i Nerazdeljiva.
91. O Svetoj Trojici se govori u Svetom Pismu. Najvažnije izreke o ovome u Novom Zavetu su sledeće: Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt. 28,19). Jer je troje što svedoči na nebu: Otac, Logos (Reč), i Sveti Duh; i ova Trojica su Jedno (1. Jovan. 5, 7).
92. O Svetoj Trojici se govori i u Starom Zavetu, ali ne tako jasno. Na primer: Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova (Ps. 33, 6). Svet, Svet, Svet je Gospod Savaot, puna je sva zemlja slave Njegove (Isa 6,3).
93. Bog je jedan u Tri Lica. Mi ne možemo da razumemo ovu duboku tajnu Božiju, ali verujemo u nju po neizmenjivom svedočanstvu reči Božije: Šta jeu Bogu niko ne zna osim Duha Božijega (1. Kor. 2, 11).
94. Lica Svete Trojice međusobno se razlikuju po tome što se Bog Otac ne rađa niti ishodi od drugih Lica; Sin Božiji se predvečno rađa od Oca; Duh Sveti predvečno ishodi od Oca.
95. Tri Ipostasi ili Lica Presvete Trojice potpuno su istog Božanskog dostojanstva. Kao što je Otac Istiniti Bog, isto tako je i Sin Istiniti Bog, i Duh Sveti je Istiniti Bog, i pri tome u Tri Ipostasi (Lica) jeste samo jedan Triipostasni (Trilični) Bog.
96. Bog se naziva Svedržiteljem zato što On sve što postoji održava Svojom silom i Svojom voljom.
97. Reči Simvola: “ Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog“ govore o tome da je Bog stvorio sve i da bez Boga ničega ne može da bude.
98. Ove reči uzete su iz Svetog Pisma. Knjiga Postanja počinje rečima: U početku stvori Bog nebo i zemlju. Apostol Pavle o Isusu Hristu, Sinu Božijem, kaže sledeće: Jer Njime bi sazdano sve, što jer na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti: sve je Njime iza Njega sazdano (Kol. 1,16).
99. U Simvolu vere se pod „nevidljivim“ podrazumeva nevidljivi, tj. duhovni svet, kome pripadaju Anđeli.
100. Anđeli su bestelesni duhovi, obdareni umom, voljom i silom.
101. Reč „anđeo“ znači „vesnik“.
102. Oni su tako nazvani zato što ih Bog šalje da bi objavio volju Svoju. Tako je na primer Arhanđel Gavrilo bio poslat od Boga kako bi Presvetoj Djevi Mariji objavio začeće Spasitelja.
103. Nevidljivo je stvoreno pre vidljivog, Anđeli su stvoreni pre ljudi.
104. Svedočanstvo o tome može se naći u Svetom Pismu. U Knjizi o Jovu Sam Bog o stvaranju zemlje ovako govori: Ko joj jv metnuo kamen ugaoni? Kada zvezde behu (stvorene), klicahu mi svi Anđeli Moji (Jov 38, 67).
105. Naziv „Anđeo-čuvar“ uzet je iz sledećih reči Gospoda Isusa Hrista: Jer anđelima Svojim zapoveda za tebe da te čuvaju po svim putevima tvojim (Ps. 91,11).
106. Svako od nas ima svog Anđela-čuvara. U to će nas uveriti sledeće reči Gospoda Isusa Hrista: Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca Moga nebeskoga (Mt. 18,10).
107. Nisu svi Anđeli dobri i dobročinitelji. Postoje i zli anđeli koji se drugačije nazivaju đavolima (ili demonima).
108. Oni su takođe stvoreni kao dobri. A zli su postali tako što su narušili dug potpune pokornosti Bogu, te su tako otpali od Njega i pali u samoljublje, gordost i zlobu. Po rečima Apostola Jude, to su Anđeli koji ne sačuvaše svoje dostojanstvo, nego napustiše svoje boravište (Jud. 1,6).
109. Reč „đavo“ (diabolos) na grčkom znači „klevetnik“ ili „obmanitelj“.
110. Zli anđeli se nazivaju đavolima, tj. klevetnicima ili zavodnicima, zato što se trude da napakoste ljudima obmanjujući ih, navodeći ih na lažne misli i zle želje.
111. Sveto Pismo nam je o stvaranju sveta otkrilo to, da je u početku Bog ni iz čega stvorio nebo i zemlju. Zemlja je bila bez obličja (tj. nije imala spoljašnji oblik koji je nama poznat) i pusta. Zatim je Bog postepeno stvorio sve što je na nebu i na zemlji.
Prvoga dana postanja sveta stvorio je svetlost. Drugoga dana – nebeski svod, tj. vidljivo nebo. Trećega dana – more, kopno i bilje. Četvrtoga dana – sunce, mesec i zvezde. Petoga dana – ribe i ptice.
Šestoga dana – četveronožne kopnene životinje i, konačno – čoveka.
Sa čovekom stvaranje je završeno, a sedmoga dana Bog je počinuo od svih dela Svojih. Zato je sedmi dan nazvan „subota“, što u prevodu sa jevrejskog jezika znači „mirovanje“.
112. Vidljive stvari nisu stvorene takve kakvima ih mi danas vidimo. Pri stvaranju sve je bilo dobro veoma, tj. čisto, divno i nepovređeno.
113. Poznate su okolnosti stvaranja čoveka. Bog u Svetoj Trojici je rekao: da načinimo čoveka po Svojemu obličju, kao što smo mi (1. Mojs. 1, 26). I tako stvori Bog od zemlje telo prvog čoveka, Adama, i dunu u lice njegovo dah života, te ga uvede u Raj i dade mu hranu, osim ostalih rajskih plodova i plodove sa drveta života; konačno, uzevši od Adama rebro dok je spavao, stvori od njega prvu ženu – Evu (1. Mojs. 2, 2122).
114. Obličje Božije sastoji se, prema tumačenju Apostola Pavla, iz pravednosti i svetosti istine (Ef. 4,24).
115. „Dah života“ je duša – duhovno i besmrtno biće.
116. Reč „Raj“ znači vrt. Tako je nazvano divno i blaženo obitavalište prvog čoveka, koje je u knjizi Postanja opisano kao vrt.
117. Raj u kome su živeli prvi ljudi za telo je bio stvaran, kao vidljivo blaženo obitavalište, dok je za dušu bio duhovan, kao stanje blagodatnog opštenja sa Bogom i duhovnog sazrcavanja tvorevine (Sv. Grigorije Bogoslov, Beseda 38,42; Prep. Jovan Damaskin, Bogoslovlje, knj. 2, gl. 12).
118. „Drvo života“ je bilo takvo drvo da bi čovek, kada bi se hranio njegovim plodovima, sačuvao svoje telo od bolesti i smrti.
119. Eva je bila stvorena iz Adamovog rebra zato da bi ceo ljudski rod po svome poreklu bio jedno telo i da bi ljudi zato prirodno težili ka tome da ljube i čuvaju jedan drugoga.
120. Bog je čoveka stvorio takvim da bi čovek poznao Boga, da bi Ga ljubio i proslavljao i kroz to bio večno blažen.
121. Volja Božija o čovekovoj naznačenosti za večno blaženstvo ima poseban naziv u učenju vere – prednaznačenje Božije.
122. Božije prednaznačenje o blaženstvu čoveka ostaje nepromenjeno čak i sada, kada vidimo da čovek ne živi u blaženstvu. Ovo stoga što je Bog po sveznanju i beskrajnom milosrđu Svome čak i za čoveka koji je skrenuo sa puta blaženstva odredio da otkrije novi put kroz Jednorodnog Sina Njegovog, Isusa Hrista.
123. Božije prednaznačenje u odnosu na ljude i na svakog čoveka ponaosob ovako valja razumeti: Bog je prednaznačio da svakom čoveku daruje, i zaista je darovao, blagodat i istinska sredstva za dostizanje spasenja; za spasenje je prednaznačio one koji dobrovoljno primaju blagodat koju im je On darovao i koji upotrebljavaju spasonosna sredstva koja im je On darovao, idući putem spasenja koji im je On pokazao.
124. Reč Božija o tome govori ovako: Jer koje unapred pozna, unapred i odredi da budu saobrazni liku Sina Njegova (Rimlj. 8, 29).
125. U Izlaganju vere Istočnih Pravoslavnih Patrijaraha o tome je rečeno: „Pošto je predvideo da će se jedni svojom slobodnom voljom koristiti na dobro, a drugi na zlo, jedne je odredio za slavu a druge je osudio“ (2. član).
126. Neposredno za stvaranjem sveta i čoveka sledi dejstvo Božije prema svetu i naročito prema čoveku koje se naziva Promislom Božijim.
127. Promisao Božiji je neprestano delovanje Svemoći, Premudrosti i Dobrote Božije, kojima Bog čuva bitije i silu tvorevine, usmeravajući je prema dobrim ciljevima, pomažući svemu što je dobro i presecajući ili ispravljajući i obraćajući na dobar ishod svako zlo koje nastaje kroz udaljavanje od dobra.
128. O Promislu Božijem Sam Gospod Isus Hristos u Svetom Pismu kaže: Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi pretežniji od njih? (Mt. 6, 26). Iz ove izreke vidljiv je kako opšti Promisao Božiji o tvorevini, tako i poseban – o čoveku. Čitav 91. psalam jeste izobraženje naročitog i raznolikog Promisla Božijeg o čoveku.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kada stiže nastavak?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *