NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

 

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)
 

 
O SVETOM PISMU
 
25. Sveštene Knjige su napisane u različita vremena. Jedne – pre Rođenja Hristovog, druge – posle.
26. Ove dve celine Sveštenih Knjiga imaju posebne nazive. One koje su napisane pre Rođenja Hristovog nazivaju se knjigama Starog Zaveta; one pak koje su napisane posle Rođenja Hristovog nazivaju se knjigama Novog Zaveta.
27. Stari i Novi Zavet – to je, drugačije rečeno, stari i novi savez Boga sa čovekom.
28. Stari Zavet se sastojao u tome što je Bog obećao da će ljudima darovati Božanskog Spasitelja i pripremao ih je da Ga prime.
29. Za primanje Spasitelja Bog je ljude pripremao otkrivenjima, proroštvima i praslikama.
30. Novi Zavet se sastoji u tome što je Bog ljudima zaista darovao Božanskog Spasitelja, Jedinorodnog Sina Svoga, Isusa Hrista.
31. Sveti Kirilo Jerusalimski, Sveti Atanasije Veliki i prepodobni Jovan Damaskin prihvataju brojku od dvadeset dve Sveštene knjige Starog Zaveta, shodno broju slova prvobitnog jevrejskog jezika (Sv. Atanasije, 39. Praznična poslanica; Prep. Jovan Damaskin, Tačno izloženje vere Pravoslavne, knj. 4, gl. 17).
32. Jevrejsko brojanje zaslužuje pažnju zato što su njima (Jevrejima) – kako kaže Apostol Pavle – (bile) poverene reči Božije, i zato što je novozavetna hrišćanska Crkva primila starozavetne Sveštene Knjige od starozavetne jevrejske crkve (Rimlj. 3, 2).
33. Starozavetne knjige Sveti Kirilo i Atanasije ovako nabrajaju:
 
1. Knjiga Postanja (tj. Prva Mojsijeva),
2. Izlazak (Druga Mojsijeva),
3. Levitska (Treća Mojsijeva),
4. Brojevi (Četvrta Mojsijeva),
5. Zakoni ponovljeni (Peta Mojsijeva),
6. Knjiga Isusa Navina,
7. Knjiga o Sudijama i kao dodatak njoj Knjiga o Ruti,
8. Prva i druga knjiga o Carevima kao dva dela jedne
knjige,
9. Treća i četvrta knjiga o carevima,
10. Prva i druga knjiga Dnevnika (tj. Paralipomenon),
11. Knjiga Jezdrina prva i druga, koja se prema grčkom naslovu zove Nemijina,
12. Knjiga o Jestiri,
13. Knjiga o Jovu,
14. Psaltir,
15. Priče Solomonove,
16. Knjiga propovednikova, istoga pisca,
17. Pesma nad pesmama, njegova,
18. Knjiga proroka Isaije,
19. Knjiga proroka Jeremije,
20. Knjiga proroka Jezekilja,
21. Knjiga proroka Danila,
22. Knjige dvanaest Proroka.
 
34. U ovom nabrajanju starozavetnih knjiga nisu pomenute knjiga Premudrosti Isusa, sina Sirahova, kao i neke druge knjige kojih nema na jevrejskom jeziku (kao što su Premudrosti Solomonove i Knjige Makavejske).
35. Mi treba da primamo ove poslednje knjige. Za njih Sv. Atanasije Veliki kaže da su od Otaca ostavljene da ih čitaju oni koji stupaju u Crkvu.
36. Prema sadržaju starozavetne knjige mogu da se podele na četiri grupe:
 
1) zakonske, koje predstavljaju temelj Starog Zaveta;
2) istorijske, koje sadrže prvenstveno istoriju pobožnosti;
3) poučne, koje sadrže učenje pobožnosti;
4) proročke, koje sadrže proroštva ili predskazanja o budućem, a naročito o Isusu Hristu.
 
37. Zakonskih knjiga ima pet; njih je napisao prorok Mojsej: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi, Zakoni ponovljeni. Sam Isus Hristos daje ovim knjigama zajednički naziv – Zakon Mojsejev (Lk. 24, 44).
38. Knjiga Postanja sadrži povest o stvaranju sveta i čoveka, a takođe i istoriju i poredak pobožnosti u prva vremena ljudskog roda.
39. Ostale četiri knjige Mojsejeve sadrže istoriju pobožnosti iz vremena proroka Mojseja i Zakon koji je preko njega dat od Boga.
40. Istorijske knjige Starog Zaveta su knjiga Isusa Navina, o Sudijama, o Ruti, o Carevima, knjiga Dnevnika, te knjige Jezdrina, Nemijina i o Jestiri.
41. Poučne knjige su knjiga o Jovu, Psaltir i knjige Solomonove (Priče Solomonove, Knjiga propovednika, Pesma nad pesmama).
42. Psaltir zajedno sa učenjem pobožnosti sadrži i osvrte na istoriju i mnoga proroštva o Hristu Spasitelju. Psaltir predstavlja najvažniji putokaz u molitvi i proslavljanju Boga, te se stoga stalno upotrebljava u crkvenom bogosluženju.
43. Proročke knjige su knjige proroka Isaije, Jeremije, Jezekilja, Danila i dvanaest drugih Proroka.
44. Novozavetnih knjiga ima dvadeset sedam.
45. Zakonskim knjigama, tj. okosnicom Novoga Zaveta, opravdano možemo da nazovemo Jevanđelje, koje čine četiri knjige jevanđelista Mateja, Marka, Luke i Jovana.
46. „Jevanđelje“ je grčka reč koja označava „blagovest“, tj. dobru i radosnu vest.
47. Knjige koje nazivamo Jevanđeljem blagoveste o Božanstvu Gospoda našeg Isusa Hrista, o Njegovom dolasku na zemlju, o Njegovom životu na zemlji, o Njegovim čudesnim delima i spasonosnom učenju, i konačno, o Njegovoj Krsnoj smrti, slavnom Vaskrsenju i Vaznesenju na nebo.
48. Ove knjige nazvane su Jevanđeljem zato što za ljude ne može biti bolje i radosnije vesti, nego što je vest o Božanskom Spasitelju i o večnom spasenju. Upravo zbog toga čitanje Jevanđelja u crkvi svaki put se najavljuje i praćeno je radosnim klicanjem: „Slava Tebi, Gospode, slava Tebi!“
49. Među novozavetnim knjigama, istorijska knjiga je“Dela Svetih Apostola“.
50. Ona pripoveda o silasku Svetog Duha na Apostole i o širenju hrišćanske Crkve preko njih.
51. Reč „apostol“ znači „poslanik“. Ovim imenom nazivaju se izabrani učenici Gospoda našeg Isusa Hrista, koje je On poslao da propovedaju Jevanđelje.
52. Poučne knjige Novog Zaveta – to su sedam Sabornih poslanica: jedna Apostola Jakova, dve Petrove, tri Jovanove, jedna Judina, kao i četrnaest poslanica Apostola Pavla: Rimljanima, dve Korinćanima, Galatima, Efescima, Filipljanima, Kološanima, dve Solunjanima, dve Timoteju, Titu, Filimonu i Jevrejima.
53. Među knjigama Novog Zaveta postoji i proročka knjiga – to je Apokalipsa Sv. ap. Jovana.
54. U prevodu sa grčkog reč Apokalipsa znači „Otkrivenje“.
55. Ova knjiga sadrži tajanstvene predstave budućih događaja u Crkvi Hristovoj i celom svetu.
56. Prilikom čitanja Svetog Pisma neophodno je držati se sledećeg. Kao prvo, potrebno je čitati ga sa pobožnošću, kao reč Božiju, i uz molitvu za njegovo razumevanje; kao drugo, treba ga čitati sa čistom namerom – da bismo se poučavali u veri i dobili podsticaj za dobra dela; kao treće, potrebno je razumevati ga u skladu sa tumačenjem Pravoslavne Crkve i Svetih Otaca.
57. Kada Crkva pruža učenje Otkrivenja Božijeg i Svetog Pisma ljudima kojima ono nije poznato, ona im ukazuje na sledeća obeležja iz kojih se vidi da je to istinska reč Božija:
1) uzvišenost ovoga učenja, koja svedoči o tome da ono ne može da bude pronalazak ljudskog uma; o
2) čistotu toga učenja, koja pokazuje da je ono proizašlo od najčistijeg uma Božijeg;
3) proroštva;
4) čudesa;
5) silinu uticaja toga učenja na ljudska srca, svojstvenu samo sili Božijoj.
 
58. Proroštva predstavljaju obeležje istinskog Otkrivenja Božijeg, i to može da se pojasni na primeru. Prorok Isaija je predskazao rođenje Hrista Spasitelja od Djeve, što prirodni ljudski razum nije mogao ni da zamisli. Nekoliko stotina godina nakon toga proroštva, Gospod Isus Hristos se rodio od presvete Djeve Marije. Nemoguće je ne videti da je proroštvo bilo reč Sveznajućeg Boga, a ostvarenje proroštva – delo Boga Svemogućega. Zato i Sveti jevanđelist Matej, opisujući Rođenje Hristovo, navodi proroštvo Isaijino: A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori: Eto, devojka će začeti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će peći: S nama Bog (Mt. 1, 22-23).
59. Čudesa – to su dela koja ne mogu biti učinjena ljudskom silom ni umećem, nego samo svemogućom silom Božijom. Na primer – vaskrsnuti mrtvoga.
60. Čudesa predstavljaju obeležje istinske reči Božije. Ko tvori istinska čudesa, taj deluje silom Božijom, i shodno tome, ugodan je Bogu i sudeluje u Duhu Božijem. A takvom čoveku svojstveno je da govori samo čistu istinu. Stoga kroz njega bez sumnje govori Reč Božija. Zato i Sam Gospod naš Isus Hristos čudesa smatra za važno svedočanstvo Svoga Božanskog poslanstva: Ja imam svedočanstvo veće od Jovanova; jer dela koja mi dade Otac da ih svršim, ova dela koja Ja činim, svedoče za Mene da me je Otac poslao (Jn. 5, 36).
61. Moćno delovanje hrišćanskog učenja naročito može da se vidi na primeru dvanaest Apostola koji su izabrani među siromašnim, neukim ljudima, niskog društvenog položaja. Ipak, oni su tim učenjem pobedili i pokorili Hristu silne, mudre i bogate, careve i carstva.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kada stiže nastavak?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *