NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

 

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)
 

 
O ČETVRTOM ČLANU SIMVOLA VERE
 
„I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben.“
 
197. Gospod Isus Hristos je bio raspet onda kada su Njegovo učenje i dela kod svih morali da probude pobožno poštovanje prema Njemu.
Ovo se dogodilo zato što su Ga jevrejske starešine i književnici mrzeli, jer je razobličavao njihovo lažno učenje i bezakoni život, i zato što su Mu zavideli, jer Ga je narod poštovao zbog Njegovog učenja i čudesa više nego njih. Stoga su Ga oklevetali i osudili na smrt.
198. Rečeno je da je Isus Hristos raspet u vreme Pontija Pilata. Ovo je učinjeno zato da bi bilo označeno vreme kada je On bio raspet.
199. Pontije Pilat je bio rimski upravitelj Judeje, kojom su vladali Rimljani.
200. Ovu okolnost vredi primetiti zbog toga što je kroz nju vidljivo ispunjenje proroštva Jakovljevog: Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe onaj kome pripada, njemu će se pokoravati narodi (1. Mojs. 49, 10).[1]
201. U Simvolu vere nije rečeno samo da je Hristos raspet, nego je još dodato da je stradao, kako bi se pokazalo da Njegovo raspeće nije bilo samo privid stradanja i smrti, kako su govorili neki lažni učitelji, nego stvarno stradanje i smrt.
202. Rečeno je i da je pogreben. Ovo se takođe odnosi na uverenost u to da je On zaista umro i vaskrsao, jer su Njegovi neprijatelji, čak, postavili stražu pokraj groba i zapečatili ga.
203. Isus Hristos je stradao i umro iako je bio Bog. No, On nije stradao i umro Božanskom nego čovečanskom prirodom, i ne zato što stradanja nije mogao da izbegne, nego zato što je hteo da postrada. Rekao je: Ja život svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od Mene, nego ga Ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga (Jn. 10, 17-18).
204. Da je Isus Hristos raspet za nas, rečeno je u tom smislu, da nas je On Svojom krsnom smrću izbavio od greha, prokletstva i smrti.
205. O tome Sveto Pismo ovako govori.
O izbavljenju od greha: U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje grehova, po bogatstvu blagodati Njegove (Ef. 1,7).
O izbavljenju od prokletstva: Hristos nas je iskupio od prokletstva Zakona, postavši za nas prokletstvo (Gal. 3, 13).
O izbavljenju od smrti: A pošto ta deca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, i da izbavi one koji iz straha od smrti celog života bijahu krivci za svoje robovanje (Jevr. 2, 1415).
206. Dakle, krsna smrt Isusa Hrista izbavlja nas od greha, prokletstva i smrti. Da bismo lakše verovali u ovu tajnu, reč Božija nas upoznaje sa njom, koliko je već nama moguće da to razumemo, i to kroz poređenje Isusa Hrista sa Adamom. Adam po prirodi predstavlja glavu celog ljudskog roda, koji, po svome prirodnom poreklu od njega, čini jedno sa njim. Isus Hristos, u Kome se Božanstvo sjedinilo sa čovečanskom prirodom, blagodatno je postao nova Svemoguća Glava ljudi, koje On sjedinjuje sa Sobom posredstvom vere. Kao što smo kroz Adama pali pod vlast greha, prokletstva i smrti, tako se kroz Isusa Hrista izbavljamo od greha, prokletstva i smrti. Njima (Svetima) Bog htede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove među neznabošcima, koja je Hristosu vama, nada slave (Kol. 1, 27).
Jer ako se prestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim pre će oni koji imaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista (Rimlj. 5,17).
Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu ne žive po telu nego po Duhu. Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti. Jer što zakonu beše nemoguće, pošto beše oslabljen telom, Bog, poslavši Sina Svoga u obličju tela grehovnoga i zbog greha, osudi greh u telu, da se pravda zakona ispuni u nama, koji ne živimo po telu nego po Duhu (Rimlj. 8,14).
207. Gospod Isus Hristos je postradao za sve nas: On je Sebe prineo na žrtvu za sve i stekao svima blagodat i spasenje. Ovo koristi onima od nas, koji sa svoje strane dobrovoljno prihvataju učešće u Njegovim stradanjima, saobražavajući se smrti Njegovoj (Fil. 3,10).
208. Mi učestvujemo u stradanjima i smrti Isusa Hrista posredstvom žive usrdne vere, posredstvom Svetih Tajni u kojima je pohranjena i zapečaćena sila spasonosnih stradanja i smrti Isusa Hrista, i, konačno, posredstvom raspinjanja svoga tela sa strastima i pohotama koje su mu svojstvene.
Ja – kaže Apostol – zakonom zakonu umreh, da Bogu živim. Sa Hristom se razapeh; a živim – ne više ja, nego živi u meni Hristos; a što sad živim u telu, živim verom Sina Božijega, koji me zavoli i predade sebe za mene (Gal. 2, 1920). Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt Njegovu se krstismo? (Rimlj. 6, 3) Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne dođe (1. Kor. 11, 26). A koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama (Gal. 5, 24).
209. Raspeti telo svoje sa strastima i pohotama moguće je uzdržavanjem od strasti i pohota, i delima koja stoje nasuprot tome. Na primer, kada nas gnev podstakne da ogovaramo neprijatelja i da mu nanosimo zlo, mi toj želji treba da se suprotstavimo: sećajući se kako se Isus Hristos na Krstu molio za Svoje neprijatelje, pomolimo se i mi za svoje, i na taj način raspinjemo strast gneva.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovo proroštvo znači da u narodu koji će proizići od Jakova neće prestati da vladaju vladaoci iz roda Judina, niti vođi iz njegova potomstva, dok ne dođe Spasitelj, kome će se (u duhovnom smislu) pokoriti svi narodi. I zaista -uoči Hristova rođenja na presto judejski seo je Irod, kao prvi car koji nije pripadao plemenu Judinom, već neznabožačkom plemenu Idumejaca.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kada stiže nastavak?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *