NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)

 

OSNOVE PRAVOSLAVNE VERE (KATIHIZIS)
 

 
O TREĆEM ČLANU SIMVOLU VERE
 
„Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao čovek;“
 
148. “ Koji je sišao sa nebesa“ – tako Simvol vere govori o Sinu Božijem.
149. Rečeno je: „Bog je sišao sa nebesa“ – iako je On kao Bog prisutan svuda. Zapravo, pošto je Svudaprisutan On je uvek na nebu i uvek na zemlji; ali na zemlji On je pre bio nevidljiv, da bi se potom javio u telu; i, u tom smislu rečeno je da je On sišao sa nebesa.
150. O ovome u Svetom Pismu govori Sam Gospod Isus Hristos: Niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji siđe sa neba, Sin Čovečiji Koji je na nebu (Jn. 3,13).
151. Sin Božiji je sišao sa nebesa „radi nas ljudi i radi našega spasenja“, kako kaže Simvol vere.
152. Da je Sin Božiji sišao sa Neba „radi nas ljudi“, rečeno je u tom smislu, da je On došao na zemlju ne zbog bilo kog određenog naroda, niti radi nekih ljudi, nego da bi spasao sve nas – ljude uopšte.
153. Sin Božiji je došao na zemlju da ljude spase od greha, prokletstva i smrti.
154. Greh, to je – prestup Zakona Božijeg. A greh jeste bezakonje (1. Jn. 3,4).
155. Greh je u ljude ušao (mada su oni stvoreni po obrazu Božijem, a Bog ne može da greši) – od đavola.
156. Greh je sa đavola prešao na ljude onda kada je đavo obmanuo Evu i Adama i nagovorio ih da prestupe zapovest Božiju.
157. Bog je Adamu u Raju zapovedio da ne sme da okusi plodove sa drveta poznanja dobra i zla, i pri tome mu je rekao da će, ako ih samo okusi, umreti.
158. Za čoveka je kušanje ploda sa Drveta poznanja dobra i zla postalo smrtonosno, jer je bilo povezano sa neposlušnošću volji Božijoj. Na taj način, neposlušnost je odvojila čoveka od Boga i blagodati Njegove i otuđila ga je od života u Bogu.
159. Naziv „Drvo poznanja“ dobra i zla sugeriše da je čovek preko tog drveta opitno saznao kakvo dobro predstavlja poslušnost volji Božijoj i kakvo je zlo protiviti joj se.
160. Adam i Eva su uprkos volji Božijoj poslušali đavola. Po dobroti Svojoj Bog je čoveku, kada ga je stvarao, dao volju prirodno sklonu da ljubi Boga, no pri tome slobodnu, a čovek je tu slobodu upotrebio na zlo.
161. Đavo je obmanuo (prelestio) Adama i Evu na sledeći način. Eva je u Raju ugledala zmiju koja ju je uveravala da će ljudi ako okuse plodove sa drveta poznanja dobra i zla biti „kao bogovi“. Eva je nasela na to obećanje i na lepotu plodova i okusila ih je; Adam je okusio ugledajući se na nju.
162. Od Adamovog greha proizašli su prokletstvo i smrt.
163. Prokletstvo – to je osuda greha i zla koje je na zemlji od njega proizašlo kao kazna ljudima od strane pravednog Suda Božijeg. Zemlja da je prokleta zbog tebe – rekao je Bog Adamu (1, Mojs. 3, 17).
164. Od Adamovog greha proistekla je dvojaka smrt: telesna, kada se telo lišava duše koja ga je oživljavala, i duhovna, kada se duša lišava blagodati Božije koja ju je oživljavala uzvišenijim, duhovnim životom.
165. Duša može da umre, ali ne kao telo. Telo, kada umire, gubi čula i raspada se, dok duša, kada umire kroz greh, biva lišena duhovne svetlosti, radosti i blaženstva, ali se ne raspada niti biva uništena, nego ostaje u stanju mraka, patnje i stradanja.
166. Nisu samo prvi ljudi umrli, nego umiru svi, jer svi potiču od Adama koji je bio zaražen grehom, te greše i sami. Kao što od zagađenog izvora teče zagađen potok, tako od rodonačelnika zaraženog grehom, i stoga smrtnog, proishodi grehom zaraženo i stoga smrtno potomstvo.
167. Sveto Pismo o tome govori ovako: Zato kao što kroz jednoga čoveka uđe u svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagrešiše (Rimlj. 5,12).
168. Posle greha plodovi drveta života nisu bili od koristi čoveku: on nije mogao da okusi od njih, jer je bio izagnan iz Raja.
169. Kada su prvi ljudi ispovedili pred Bogom svoj greh, Bog im je, po milosrđu Svome, dao nadu na spasenje.
170. Ova nada se sastojala u tome što je Bog obećao da će seme žene gaziti glavu zmije (tj. da će je poraziti, uništiti) (1. Mojs. 3, 15).
171. Ovo znači da će Gospod Isus Hristos pobediti đavola koji je obmanuo ljude, te da će ih izbaviti od greha, prokletstva i smrti.
172. Gospod Isus Hristos je nazvan „Semenom Žene“, jer se na zemlji rodio od Presvete Djeve Marije, bez učešća muža.
173. Korist od ovog obećanja bila je ta, što su ljudi mogli spasonosno da veruju u Spasitelja Koji će doći, kao što mi verujemo u Onoga Koji je došao.
174. U stara vremena malo je ljudi verovalo u Spasitelja Koji dolazi; većina ih je zaboravila obećanje Božije o Spasitelju.
175. Bog je to obećanje ponovio ne jednom. Avraamu je, na primer, obećanje o Spasitelju dao sledećim rečima: I blagosloviće se u semenu tvome svi narodi na zemlji (1. Mojs. 22, 18). Isto obećanje On je posle ponovio proroku Davidu sledećim rečima: Podignuću seme tvoje nakon tebe… i utvrdiću presto carstva Njegovog doveka (2. Sam. 7,12-13).
176. Pod rečju „ovaploćenje“ podrazumeva se to da je Sin Božiji uzeo na Sebe ljudsko telo, osim greha, i da je postao čovek, ne prestajući da bude Bog.
177. Reč „ovaploćenje“ pozajmljena je iz reči jevanđeliste Jovana: I Logos (Reč) postade telo (Jn. 1,14).
 
178. Nakon što je za Sina Božijeg rečeno da se ovaplotio, Simvol vere dodaje da je „postao čovek“. Ovo je učinjeno zato da neko ne bi pomislio kako je Sin Božiji primio samo plot, tj. telo, nego da bi prihvatili da je u Njemu Savršeni Čovek, koji se sastoji iz duše i tela.
179. O ovome postoji svedočanstvo Svetog Pisma. Apostol Pavle piše: Jedan je posrednik između Boga i ljudi, Čovek Isus Hristos (1. Tim. 2,5).
180. Gospod Isus Hristos nema samo jednu prirodu. U Njemu se nerazdeljivo i nesliveno nalaze dve prirode, Božanska i čovečanska, i saobrazno tim prirodama – dve volje.
181. I ne postoje dva lica, nego Jedno Lice, Bog i Čovek ujedno, jednom rečju – Bogočovek.
182. O Ovaploćenju Sina Božijeg od Duha Svetoga i Marije Djeve govori u Svetom Pismu jevanđelist Luka. Kada je Djeva Marija upitala Anđela koji joj je objavio Isusovo začeće: Kako će to biti kad ja ne znam za muža! – Anđeo joj je odgovorio: Duh Sveti će doći na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji (Lk. 1, 3435).
183. Sveta Djeva Marija poticala je od roda Avraamovog i Davidovog, od kojih je, prema obećanju Božijem, trebalo da dođe Spasitelj. Ona je bila zaručena za Josifa, koji je bio od istoga roda, kako bi je on čuvao, budući da je bila posvećena Bogu sa zavetom da svagda ostane Djeva.
184. Presveta Marija je zaista stalno prebivala i ostala u devstvenosti – pre no što je rodila, u vreme dok je rađala i nakon što je rodila Spasitelja, te se stoga i naziva Prisnodjevom (tj. Svagdadjevom).
185. Pravoslavna Crkva je Presvetoj Djevi Mariji ukazala čast još jednim velikim imenom – Bogorodica.
186. Ova imena uzeta su iz Svetog Pisma, iz sledećih reči proroka Isaije (7, 14) koje ponavlja jevanđelist Matej: Eto, devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: s nama je Bog (Mt. 1, 23). Pravedna Jelisaveta takođe naziva Presvetu Djevu Majkom Gospoda: I otkud meni ovo da k meni dođe mati Gospoda mojega?(Lk. 1, 43). Ovaj naziv je zapravo isto što i naziv Bogorodica.
187. Presveta Djeva je Bogorodicom nazvana u sledećem smislu. Iako se Gospod Isus Hristos nije rodio od nje po Božanstvu Svome, koje je večno, nego po čovečanskoj prirodi, ona je dostojno nazvana Bogorodicom, pošto je Onaj Koji se od nje rodio i u samom začeću i u rođenju bio ono što je uvek – istinski Bog.
188. O visokom dostojanstvu Presvete Djeve Marije treba rasuđivati ovako. Budući da je Majka Gospoda, Ona blagodaću i približavanjem Bogu, a samim tim i dostojanstvom, prevazilazi svako stvoreno biće, te je stoga Pravoslavna Crkva poštuje više od Heruvima i Serafima.
189. U vezi sa rođenjem Gospoda Isusa Hrista od Presvete Bogorodice treba primetiti i to, da pošto je ovo rođenje bilo sveto i bez greha, ono je bilo i bez bola, jer Bog je Evi kao kaznu za greh odredio da će rađati u mukama (Prep. Jovan Damaskin, Tačno izloženje vere pravoslavne. Knj. 4. gl. 14.).
190. Proviđenje Božije dalo je obeležja po kojima su ljudi mogli da prepoznaju Spasitelja koji se za njih rodio – to su mnoga tačna predskazanja o različitim okolnostima Njegovog rođenja i zemaljskog života. Na primer, prorok Isaija je predskazao da će se Spasitelj roditi od Djeve (Isa. 7,14). Prorok Mihej je predskazao da će se Spasitelj roditi u Vitlejemu, a Judejci su to predskazanje shvatali upravo tako, još i pre no što su saznali za događaj (Mt. 2, 46).
Posle podizanja drugog hrama u Jerusalimu prorok Malahija je predskazao da se Dolazak Spasitelja približava, da će On doći u taj hram i da će ispred Njega biti poslan Preteča, nalik na proroka Iliju, čime se jasno ukazuje naSsvetog Jovana Krstitelja (Mal. 3, 45). Prorok Zaharija je predskazao svečani ulazak Hristov u Jerusalim (Zah. 9, 9). Prorok Isaija je sa iznenađujućom jasnošću predskazao Spasiteljeva stradanja (Isa. 53). Prorok David je u 22. psalmu predstavio krsna Stradanja Spasiteljeva sa takvom tačnošću, kao da ih je opisivao stojeći pod samim Krstom. Prorok Danilo je 490 godina unapred predskazao dolazak Spasitelja, Njegovu smrt na Krstu i razrušenje hrama i Jerusalima koje je nakon toga usledilo, kao i prestanak prinošenja starozavetnih žrtava (Dan. 9).
191. Gospoda Isusa Hrista su u vreme Njegovog rođenja i života na zemlji zaista mnogi i na različite načine prepoznali kao Spasitelja. Mudraci sa Istoka prepoznali su Ga preko zvezde, koja se uoči Njegovog rođenja javila na Istoku. Vitlejemski pastiri saznali su za Njega od Anđela, koji su im saopštili da se u gradu Davidovom rodio Spasitelj. Sveti pravedni Simeon i Ana poznali su Ga po posebnom otkrivenju od Duha Svetoga kada je, nakon što su se navršili određeni dani posle rođenja, bio doveden u hram. Jovan Krstitelj ga je na reci Jordan u vreme krštenja prepoznao po otkrivenju, po silasku Duha Svetoga na Njega u vidu goluba i po glasu Boga Oca sa Nebesa: Ovo je Sin Moj ljubljeni, Koji je po Mojoj volji (Mt. 3,17). Sličan glas čuli su Apostoli Petar, Jakov i Jovan u vreme preobraženja Njegovog na gori Tavor: Ovo je Sin Moj ljubljeni, Koji je po Mojoj volji; Njega slušajte (Mt. 17, 5). Osim toga, mnogi su Spasitelja prepoznali po uzvišenosti Njegovog učenja i naročito po čudesima koja je činio.
192. Gospod Isus Hristos je učinio mnoga čudesa. Ljude koji su patili od neizlečivih bolesti ili su bili posednuti demonima On je isceljivao u tren oka – jednom rečju ili dodirom ruke, čak i tako što bi samo dotakli Njegovu odeću. Jednom sa pet a drugi put sa sedam hlebova, On je u pustinji odjednom nahranio nekoliko hiljada ljudi. Išao je po vodi i rečju krotio buru. Vaskrsavao je mrtve: vaskrsao je sina nainske udovice, Jairovu kćer i pravednog Lazara – i to četvrtog dana nakon njegove smrti.
193. Budući da se ovaplotio radi našeg spasenja, Sin Božiji je naše spasenje savršio Svojim učenjem, životom Svojim, Svojom smrću i Vaskrsenjem.
194. Jevanćelje Carstva Božijeg pojavilo se u učenju Hristovom, ili drugačije, u učenju o spasenju i večnom blaženstvu – istom onom koje i danas objavljuje Pravoslavna Crkva (Mk. 1, 14-15).
195. Učenje Hristovo za nas je spasonosno onda kada ga prihvatamo svim srcem i postupamo saglasno njemu. Lažna reč đavola koju su prvi ljudi prihvatili, postala je u njima seme greha i smrti. Nasuprot tome, istinita reč Hristova koju Hrišćani usrdno primaju, postaje u njima seme svetog i besmrtnog života. Oni su, po rečima Apostola Petra, preporođeni ne od semena truležnog nego netruležnog, rečju Živoga Boga koja ostaje uvek (1. Petr. 1, 23).
196. Život Isusa Hrista postaje spasonosan za nas onda kada se ugledamo na njega. Jer On kaže: Ko mene služi, za mnom neka ide, i gde sam Ja, onde će i sluga Moj biti (Jn. 12, 26).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kada stiže nastavak?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *