Основе Православне вере (Катихизис)

О ДРУГОМ ЧЛАНУ СИМВОЛА ВЕРЕ

“И у Једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег,
Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова;
Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог;
рођеног, а не створеног, једносушног Оцу, кроз Кога је све постало;“

 

129. Имена “Исус Христос” и “Син Божији” треба схватити овако: Сином Божијим назива се Друго Лице Свете Тројице по Своме Божанству. Син Божији назван је Исусом када се родио на земљи као човек. Христом су га назвали Пророци у време док се још очекивао Његов Долазак на земљу.

130. Име “Исус” значи “Спаситељ”, а дао га је Арханђел Гаврило.

131. Ово име дато је Сину Божијем приликом Његовог рођења на земљи, јер Он се родио да спасе људе.

132. Име “Христос” значи “Помазаник”, и оно је настало од помазивања Светим Миром, кроз које се дају дарови благодати Духа Светог.

133. Не назива се само Исус, Син Божији, Помазаником. Помазаницима су се у старини називали цареви, првосвештеници и Пророци.

134. Исус, Син Божији, назива се Помазаником зато што су Његовој људској природи неограничено предати сви дарови Духа Светог. На тај начин, Њему у највећој мери припада и знање Пророка, и светост Првосвештеника и моћ Цара.

135. Исус Христос се назива Господом у том смислу да је Он Истинити Бог, јер је име Господ једно од имена Божијих.

136. Свето Писмо о Божанству Исуса, Сина Божијег, говори овако: У почетку беше Логос (Реч, Слово), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог (Јн. 1, 1).

137. Исус Христос се назива Сином Божијим Једнородним. Овим се означава то да је само Он Син Божији, рођен из Суштине Бога Оца и стога једна Суштина са Богом Оцем, те да сходно томе неупоредиво превазилази све свете Анђеле и свете људе који се називају синовима Божијим по благодати (Јн. 1, 12).

138. Свето Писмо назива Исуса Христа Једнородним. Ево за пример неколико изрека јеванђелисте Јована: И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине (Јн. 1, 14); Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, Он га објави (Јн. 1, 18).

139. У Символу вере за Сина Божијег је такође речено да је он “од Оца рођен”. Овим се указује на то лично својство којим се Он разликује од других Лица Свете Тројице.

140. Речено је да је Он рођен “пре свих векова”, како неко не би помислио да је било времена када Њега није било. Другачије речено, овим се указује на то да је Исус Христос исто тако Вечни Син Божији, као што је Вечан Отац.

141. Речи Символа вере: “Светлост од Светлости” кроз поређење са видљивом светлошћу донекле објашњавају несхватљиво рођење Сина Божијег од Оца. Гледајући на сунце ми видимо светлост; од те се светлости рађа светлост која се види на целој нашој планети, али и једно и друго је једна светлост, нераздељива, исте природе. Слично томе, Бог Отац је вечна Светлост (1. Јн. 1, 5); од Њега се рађа Син Божији, Који је такође вечна Светлост; Бог Отац и Син Божији су једна вечна Светлост, нераздељива, једна Божанска природа.

142. Речи: “Бога истинитог од Бога истинитог” имају то значење, да се Син Божији назива Богом у правом смислу те речи, исто као и Бог Отац.

143. Ово су речи Светога Писма, узете из посланице Апостола Јована Богослова: А знамо да је Син Божији дошао и дао нам (светлост и) разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме, у Сину Његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вечни (1. Јн. 5, 20).

144. За Сина Божијег је у Символу такође речено да је рођен, а не створен. Ово је учињено ради разобличења Арија, који је безбожно учио да је Син Божији створен.

145. Речи “једносушног Оцу” означавају да је Син Божији једне и исте Божанске Суштине са Богом Оцем.

146. Сам Исус Христос у Светом Писму за Себе и за Бога Оца овако каже: Ја и Отац једно смо (Јн. 10, 30).

147. Речи Символа вере: “Кроз кога је све постало” показују да је Бог Отац све створио кроз Сина Свога као кроз вечну Премудрост и Реч (Логос, Слово) Своју. Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1, 3).

 

Comments are closed.